Слава Богословије у Крагујевцу

У среду, 1. септембра 2021. Године, у храму Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију поводом почетка нове школске године.

Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство епархије шумадијске: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј Александар Борота, протонамесник Александар Сенић, протонамесник Бранислав Матић, јереј Владан Костадиновић, јереј Дејан Марковић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПОЛАЗНИКА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Под духовним и стручним надзором високопречасног протојереја ставрофора др Владимира Вукашиновића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у периоду од 4. до 13. јуна 2015. године, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу одржани су завршни богословски испити за ученике који су школске 2014/2015. године завршили пети разред.

Слава Богословије у Крагујевцу

Сви  богослужбени и остали свечарски догађаји, који су се у Богословији Светог Јована Златоустога одигравали током дана када је прослављан патрон и заштитник ове школе, имали су за циљ да се спасоносна наука Златоустова актуелизује, односно да са садржајем богословља овог светитеља буду на што очигледнији начин упознати полазници Богословије и многобројни гости.

Беседа протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 1. септембра 2013. године на архијерејској Литургији коју је у храму Светог Саве у Крегујевцу служо Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован поводом почетка нове школске године у Богословији

Празновање Светог Јована Златоустог у крагујевачкој Богословије започело је у недељу (25. новембра), дан уочи празника, када су се ученици, наставници и гости у школском храму окупили око свог духовног оца – Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је служио празнично бденије.

Богословије Српске Православне Цркве су средње богословске школе у којима се ученици васпитавају и образују у духу свештеног Предања Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве, и припремају за вршење црквених служби: свештенослужитељске, вероучитељске и других, и стичу могућност уписа на високе богословске и на друге високе школе.

U skladu sa zamolbom i nakanama priređivača XXXIII. međunarodnoga znanstvenog simpozija profesora teologije i filozofije(1) da budu predstavljena pitanja otačke teologije koja su prisutna u suvremenoj teološkoj misli i životu Crkve, zadaća je ovog izvješća podsjetiti na neke novije teme iz tog vidokruga koje se pojavljuju, barem dijelom, i kao posljedica analize patrističkih tekstova, odnosno predmet su pozornosti, promišljanja, istraživanja na području koje obuhvaća katedra otačke teologije. A budući da je takvih sadržaja mnogo, i kreću se u širokom rasponu od mistike do politike, te ih nije ni moguće ovdje predstaviti, odlučio sam se za samo jednu od tih tema, koja je zaista novijega datuma: ekumensko čitanje patrističkih spisa i pitanje asimetričnoga jedinstva Crkve. To prije svega zbog same teme ali ništa manje zbog činjenica da su takva razmišljanja nedostatno prisutna u teologiji na hrvatskom jeziku. A da bi se uokvirilo problematiku, izlaganje je zamišljeno u tri dijela. Najprije, nakon uočavanja važnosti otačke teologije, podsjeća se na teorijska načela koja općenito ravnaju pristupom patrističkoj literaturi da bi se potom pristupilo suvremenim pojavama njezina ekumenskog čitanja i tumačenja.(2)

Након коначне победе иконопоштовања, разрада проблема слике и иконе углавном се завршава и наступа период канонизације теорије иконе и коначне темељне обраде појединих дефиниција. Тако у IX веку патријарх Фотије размишља о питању разликовања мноштва слика једне исте личности. Посебно је ово важно у погледу миметичких Христових слика, које су иконопоштоваоци схватали као документарну фотографију. Размишљајући о овоме Фотије долази до интересантног закључка.

Већ код млађег савременика Светих Јустина и Теофила, епископа лионског Иринеја, чија се мученичка кончина догодила око 202. године, откривамо да је учињен корак који је одвојио богословље апологета од богословља постникејске епохе. Ипак, црквена свест не усваја једнако брзо све оно што се брзо одвија у умовима појединих људи. Може се рећи да је истински Свети Иринеј постао класик тек у доба Васељенских сабора, док је за своје време, па и за III век, он представљао тек локалну традицију богословствовања. Готово је немогуће наћи трагове утицаја његових богословских (посебно тријадолошких, односно најважнијих) концепција на богословске конструкције преникејске епохе.