Proučavanje istorije novije srpske arhitekture, za eto u pojedinim opisima F. Kanica, M. Đ. Milićevića, V. Karića i S. Stojanovića, utemeljeno je tek u periodu između dva svetska rata ogledom M. Kašanina u knjizi „Srpska umetnost u Vojvodini" (1927) i antologijskim delom N. Nestorovića „Građevine i arhitekti u Beogradu prošlog stoleća" (1937).