Већина научника који су истраживали живот и дело Светог Фотија Цариградског претпоставља да се он родио око 820. године у Цариграду. Био је врло образован и играо је видну политичку улогу на царском двору. Два пута био је изабран за патријараха – од 858. до 867. и од 877. до 886. године – и два пута је проживео прогонство. После другог прогонства повукао се у манастир, где је и умро око 897. године.

Премда су Турци срушили Византију, највећи такмац и непријатељ Царства током његовог хиљадугодишњег постојања били су заправо Арабљани. Нећемо погрешити уколико кажемо да за све време постојања Византије ниједан народ није играо тако велику улогу у њеној историји као становници Арабије. Они су ударили на темеље Византије, снажно их уздрмали и у најмање два маха непосредно угрозили сам опстанак универзалне империје.

Авари су одиграли значајну улогу у Великој сеоби народа и у насељавању Словена на Балканско полуострво. После доласка из Азије, они су се 558. обратили цару Јустинијану I и понудили му помоћ против неких номадских племена која су у то време угрожавала Царство. Авари су 567. дошли у Панонију где су у савезу са Лангобардима уништили државу Гепида.

Како су научници постајали свесни важности религије у светским питањи- ма, неки од њих су почели да преиспитују компатибилност верских традиција са институцијама и вредностима карактеристичним за либералне демократије. Са отприлике 350 милиона православних хришћана у свету и великим политичким и економским значајем земаља које они сматрају својим домовинама, разумевање православља има важну улогу у разумевању савременог света уопште.

Схватање језика код православних словенских народа испољава се у најдубљој прошлости и нераздвојно је повезано са постанком најстаријег словенског књижевног језика. Само значење речи ѥзыкь (старословенски ѩзыкъ открива исконску сложеност схватања.

Аутор заступа тезу да је уметност ближа религији од филозофије. Као аргумент он наводи да ум није у стању да појми оно свето и надумно, оно што трансцендира реалност. Иако је истина неизрецива, мистици нам непојмовним, песничким језиком омогућавају да је наслутимо. Уметност и религија су везане за надахнуће, повиновање вишој, божанској сфери. Лепота је пут ка сагледавању саме надлепоте, тј. Творца. Разлика између религије и уметности је у томе што је религија заинтересована за натчулну лепоту, за светост, а не за естетско савршенство. Осамостаљивање нововековне уметности од религије лишило је уметност њеног духовног врела. Излаз из кризе уметности је, по мишљењу ауто-ра, у обнови духовности.

Оно што је за древну Атину била Агора, а Форум за стари Рим, то је за Цариград представљао Хиподром – место где су се испољавале политичке тежње становника византијске престонице на Босфору. У ствари, Хиподром, који је умногоме наликовао на модерне стадионе, био је једино место где се могао окупити велики број људи – неколико десетина хиљада - и једино место где се цар могао обратити својим поданицима или они њему.

У овом раду разматра се почетак српске филозофије у византијском добу њене историје, и то преко онтолошких и логичких појмова искон, бити и слово, који су постављени превођењем почетка јеванђеља по Јовану Ἐνἀρχῆ ἦν ὁ λόγος с Искони бѣaшє Слово, онда преко превођења одабраних рукописа из Изборника Великаго кньазя Святослава Ярославича 1073 года и, посебно, преко превођења првог дела Дамаскиновog списа Πηγὴ γνώσεως, Φιλοσοφικὰ κεφαλαῖα (Посланиє Святаго Јована Дамаскина).

Рад се бави сагледавањем досада заступљених приступа у проучавању позносредњовековне архитектуре последњег сегмента трајања српске средњовековне државе, тзв. Моравске Србије (1371-1459). Запажа се да су они највећим делом били усмерени на историјску и формалну анализу архитектонског остварења. Могућност ширења хоризонта интерпретације види се у уочавању његовог социјалног контекста и сложене структуре значења.