Исус из Назарета је у време свог земаљског деловања нарочиту пажњу поклањао маргинализованим, угроженим, болесним, социјално неупотребљ ивим члановима друштва. За Исуса су однос према Богу и однос према људима неодвојиви (Мт 22, 35–40), с тим што његови следб еници чак и своје непријатеље треба да сматрају ближњима (Мт 5, 43–38).

Hrišćаnsko učenje o stvаrаnju svetа iz ničega (ex nihilo) bilo je predmet filozofskih debаtа između hrišćаnа i predstаvnikа pаgаnskih filozofskih školа počev od drugog vekа nove ere.(1) Međutim, pitanje stvaranja sveta i pre toga je zaokupljalo pažnju prvenstveno jevrejskih mislilaca koji su hteli da starozavetno učenje o postanju sveta usklade s učenjima grčkih filozofskih škola.

Liber ambiguorum јесте једно од најзначајнијих дела св. Максима Исповедника, како се оно често наводи према наслову који му је у 9. веку дао његов први и у великом делу једини преводилац – Џон Скотус Ериугена, његова Ambigua (Књига потешкоћа) (за Грке, иза Ериугеновог израза ambiguum стоји апориа, замршеност или потешкоћа).

Темељи за даљи развој хришћанске мисије и теолошког размишљања положени су у периоду од 30. до 35. године првога вијека. Црква у Јерусалиму под вођством Дванаесторице је својом одлучношћу, када су у питању потребе вјерних, и својом отвореношћу за разлике унутар заједнице припремила терен за мисионарски рад у Јелинском свијету.

Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру, која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.

Преузвишена господо и браћо, часни оци и браћо, госпође и господо, браћо и сестре, после свечаног обеда који нам је приредио град Ниш, на чему смо захвални, настављамо свој рад у поподневном заседању ове конференције, замишљен, колико сам видео из програма, не као строго академски него као слободнији дијалог – наравно, са одређеним теоретским претпоставкама и знањима.

Као и њихови преци антички Хелени, тако су и Ћирило и Методије били поиетес, који у дело удружују борбу и трпљење, труд и осећање. Стога и њихови први знаци за бележење словенског језика нису само филолошки тражени, већ и уметнички стварани.

Naša zapadna civilizacija počiva na religioznoj i filozofskoj baštini mediteranske kulture u kojoj se miješaju i isprepliću fi lozofske komponente helenističkog svijeta s religioznim sastavnicama kršćanstva koje ima svoje korijenje u židovskom monoteizmu.

Будући да раније, како смо тада могли, већ одговорисмо на ваше питање о светотајинском телу и крви Господа нашег Исуса Христа, сада вам поново опширније одговарамо, јер смо вам, као преподобним, Бога узљубившим и Богом љубљеним душама, већ предали основно истинско знање о тајни.