УРЕДБА О БОГОСЛОВИЈАМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
СА ПРАВОМ ЈАВНОСТИ
(АС бр. 13 и 52/зап. 99 од 21. маја 2011)
САДРЖАЈ
Опште одредбе (члан 1.)
Наставнички савет (члан 18.)
Ректор (члан25.)
Наставно особље (члан 30.)
Васпитач (члан43.)
Разредни старешина (члан44.)
Разредно веће (члан 46.)
Секретар Богословије (члан 47.)
Библиотекар (члан 50.)
Економ и Магационер-набављач (члан51.)
Школска година (члан 52.)
Оцењивање у Богословијама (члан 63.)
Дужности ученика Богословија (члан 76.)
Васпитно-поправне мере у Богословијама (члан 77.)
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Богословије Српске Православне Цркве су средње богословске школе у којима се ученици васпитавају и образују у духу свештеног Предања Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве, и припремају за вршење црквених служби: свештенослужитељске, вероучитељске и других, и стичу могућност уписа на високе богословске и на друге високе школе.
Члан 2.
Школовање у богословијама траје пет година, уз обавезно полагање завршног богословског испита.
Члан 3.
Право уписа имају свршени ученици основних школа, уз обавезно полагање пријемног испита.
Члан 4.
У смислу члана 226. Устава Српске Православне Цркве, богословије оснива и укида Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.
Члан 5.
Богословије имају свој печат са грбом Српске Православне Цркве у средини и натписом, на пример: „Српска православна богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима“.
Члан 6.
У смислу члана 232. Устава Српске Православне Цркве, богословије стоје под врховним надзором и управом Светог Архијерејског Синода, а под непосредним надзором епархијског архијереја у чијој се епархији богословија налази.
Члан 7.
Епархијски архијереји у чијим епархијама се налазе богословије, као и епархијски архијереји чији се кандидати васпитавају у богословијама, сарађују са Светим Архијерејским Синодом у циљу њиховог што потпунијег образовања.
Члан 8.
Издржавање богословија пада на терет Буџета општих потреба Српске Православне Цркве, епархијских управних одбора, управа манастира, црквених општина, доприноса ученика, добровољних прилога и других извора.
Члан 9.
Број нових ученика богословије за сваку епархију Српске Православне Цркве одређује Свети Архијерејски Синод, а њихов избор и пријем врше непосредно епархијски архијереји, према условима за то прописаним.
Члан 10.
У редовним приликама, у богословијама постоје интернати, и сви ученици обавезно живе у интернату.
Члан 11.
Правилник о животу у интернату прописује Свети Архијерејски Синод.
Члан 12.
Сви редовни ученици богословија дужни су да похађају наставу и богослужења.
Члан 13.
Ученици богословија су редовни и ванредни.
Ванредни ученици уписују се на предлог надлежног епархијског архијереја, а по одобрењу Светог Архијерејског Синода. Статус ванредног ученика важи до краја школске године, када се, по положеним свим испитима, уписује у редовне ученике.
Са почетком нове школске године, ученик који није положио све испите може продужити статус ванредног ученика тако што ће моћи само још једном обновити упис истог разреда.
Члан 14.
Ученици богословија уплаћују допринос за своје издржавање. Висину месечних доприноса одређује Свети Архијерејски Синод.
Члан 15.
У Богословијама се изучавају следећи предмети:
Свето Писмо Старог Завета
Омилитика
Свето Писмо Новог Завета
Православна педагогија са методиком
Катихизис
Црквено појање са типиком
Основно богословље (апологија вере)
Психологија са логиком
Библијска историја
Историја филозофије
Догматика са упоредним богословљем
Историја религије са сектама
Хришћанска етика са аскетиком
Општа историја
Агиологија са химнографијом
Српски језик и књижевност
Патрологија
Црквенословенски језик (Старословенски)
Историја Хришћанске Цркве са помесним Црквама
Грчкијезик
Историја Српске Православне Цркве са народном историјом
Енглескијезик
Литургика
Организација Цркве са администрацијом
Црквено (канонско) право
Информатика
Пастирско богословље са мисионарством
Латински језик
Руски језик
Члан 16.
Наставни план и програм за Богословије, у смислу члана 230. Устава Српске Православне Цркве, прописује Свети Архијерејски Сабор, а уводи у живот Свети Архијерејски Синод.
Члан 17.
У богословијама постоје следећи школски органи: Наставнички савет, ректор, разредно веће, разредни старешина и васпитач.
НАСТАВНИЧКИ САВЕТ
Члан 18.
Наставнички савет богословија сачињавају: ректор, професори, професори - приправници и наставници (стални и хонорарни). Хонорарни наставници и економ Богословије долазе на седнице Савета по позиву ректора, кад се предмет већања тиче њих и имају саветодавни глас.
Члан 19.
Наставнички савет се састаје у седнице на позив ректора или уколико то затражи најмање половина од укупног броја чланова Наставничког савета писменом представком упућеном ректору. У том случају, ректор је дужан да сазове седницу Наставничког савета у року од 24 часа.
Члан 20.
Сви чланови Наставничког савета дужни су да редовно долазе на седнице Наставничког савета. Ако је који члан спречен, дужан је да о томе писмено извести ректора и наведе узрок свог одсуства; то ће се унети и у записник Наставничког савета.
Одсутни члан Наставничког савета нема право да тражи да се преиначе одлуке донете у његовом одсуству.
Члан 21.
Седницама Наставничког савета председава ректор, а у његовом одсуству најстарији по рангу професор.
Члан 22.
Одлуке се доносе већином гласова: јавним или тајним гласањем. Право гласа имају: ректор, професори, професори - приправници и предметни наставници. Одлуке се доносе гласањем, почев од најмлађег члана Савета. У случају једнаког броја гласова, одлучује глас ректора или његовог заступника.
У личним питањима обавезно је тајно гласање, а лично заинтересовани немају право да гласају.
Одвојена мишљења, на захтев, уносе се у записник и у овереном препису достављају Светом Архијерејском Синоду.
Ако ректор, односно његов заступник, налази да је каква одлука противна канонском устројству, канонским начелима или неком позитивном законском пропису, или ако се он сам, из разлога савести, не слаже са њом, онда ће је пре извршења, уз писмено образложење, доставити Светом Архијерејском Синоду на размотрење и коначну одлуку.
Члан 23.
Седнице Наставничког савета могу се држати када је присутна натполовична већина чланова са правом гласа. Одлуке се уносе у записник и њих потписују ректор и сви присутни чланови Наставничког савета.
Одлуке Наставничког савета су службена тајна. Њих службено саопштава ректор, односно његов заступник, а неовлашћено саопштавање истих повлачи дисциплинску одговорност.
Члан 24.
Наставнички савет врши следеће послове:
1) распоређује предмете на наставнике према њиховој стручној спреми;
2) одређује заменике наставницима који одсуствују дуже времена;
3) саставља распоред предмета по данима и часовима;
4) бира разредне старешине, васпитача и његове помоћнике, библиотекара за школску библиотеку, секретара Наставничког савета, благајнике фондова, надзорника рада ђачких дружина и слободних ђачких активности, као и по три члана економско-набавне и економско-надзорне комисије и друге органе;
5) доноси одлуке о набавци и употреби уџбеника, приручника и помоћних наставних средстава, као и о набавци књига, часописа, новина, научно-техничких и помоћних средстава неопходних за наставу;
6) по потреби доноси одлуку о обустављању наставе у трајању до три дана;
7) саставља распоред за полагање завршног богословског испита по завршетку четврте године учења богословије;
8) утврђује оцене ученицима из владања и учења, одлучује о превођењу ученика у старије разреде и одређује награде одличним и врло добрим ученицима;
9) саслушава и прима извештаје разредних већа, на основу којих ректор подноси извештај Светом Архијерејском Синоду;
10) изриче ученицима васпитно-поправне мере и истовремено о преступима ученика извештава надлежног епархијског архијереја (ректор) и родитеље ученика (разредни старешина);
11) расписује, оцењује и награђује светосавске и друге темате израђене од стране ученика;
12) саставља предлог буџета и завршни рачун и доставља на одобрење Патријаршијском управном одбору;
13) води надзор над фондовима и одобрава издатке из истих;
14) одобрава ученицима боловање дуже од десет дана, на предлог школског лекара;
15) стара се о духовном, васпитно-моралном и образовном узрастању ученика, као и о укупном напретку богословије;
16) стара се о квалитету наставе и у том смислу подноси, преко ректора и епархијског архијереја у чијој се епархији налази богословија, Светом Архијерејском Синоду конкретне предлоге на размотрење и коначну одлуку.
Одлуке Наставничког савета под тачкама: 1, 3, 4, 7, 10. и 12. достављају се на одобрење Светом Архијерејском Синоду.
РЕКТОР
Члан 25.
Ректор, у име Светог Архијерејског Синода, непосредно управља богословијом и представља је у свим приликама.
Стара се за духовни живот и васпитни процват богословије као целине.
Члан 26.
Ректора бира Свети Архијерејски Сабор, а у дужност га уводи и од исте разрешава Свети Архијерејски Синод, у смислу члана 231. Устава Српске Православне Цркве.
Члан27.
За ректора може бити изабрано и постављено само лице у свештеничком или свештеномонашком чину, узорног живота, у звању професора, са најмање десет година наставничке службе, уколико Свети Архијерејски Сабор, по потреби, не одлучи другачије.
Члан 28.
Ректор је дужан:
1) да управља богословијом по одредбама ове Уредбе и одлукама и упутствима Светог Архијерејског Синода;
2) да представља богословију пред јавношћу;
3) да, у сарадњи са васпитачем и његовим помоћницима и свим наставним особљем, води бригу о васпитању и духовном узрастању ученика;
4) да се стара за поредак у богословији, као и за редовно одржавање наставе у складу са Наставним планом и програмом;
5) да сазива Наставнички савет у седницу, и њоме руководи;
6) да надгледа и усмерава педагошки рад наставног особља;
7) да обавезно и редовно посећује наставу и доследно ради на њеном унапређивању;
8) да извештава надлежног епархијског архијереја, а преко њега и Свети Архијерејски Синод, о евентуалним канонским преступима и дисциплинским прекршајима наставног и осталог особља богословије;
9) да оболелим и одсутним наставницима одређује заменике за период до тридесет дана, а у случају дужег одсуствовања неког од наставника, да извести Свети Архијерејски Синод ради сходне одлуке;
10) да надгледа економско-финансијско пословање богословије, да поставља и разрешава помоћно особље и о томе извештава Свети Архијерејски Синод;
11) да води службену преписку са Светим Архијерејским Синодом, преко надлежног епархијског архијереја;
12) да Светом Архијерејском Синоду, преко надлежног епархијског архијереја, подноси редовне полугодишње и годишње извештаје о целокупном животу и раду у богословији; и
13) да у годишњим извештајима даје мишљење и оцену о раду наставног и осталог особља богословије.
Члан 29.
Право је ректора:
1) да Светом Архијерејском Синоду, преко надлежног епархијског архијереја, предлаже мере и иницијативе за унапређивање живота и рада у богословији;
2) да, у случају изузетне потребе, уз сагласност надлежног епархијског архијереја, обустави наставу у богословији у трајању до три дана;
3) да наставницима, помоћном особљу и ученицима даје одсуство у трајању до десет дана;
4) да наставницима и осталом особљу изриче опомену или укор, за мање дисциплинске прекршаје, а да о тежим преступима извештава Свети Архијерејски Синод, преко надлежног епархијског архијереја, у смислу члана 28. тачка 8. ове Уредбе;
5) да Светом Архијерејском Синоду, преко надлежног епархијског архијереја, предлаже за суспендовање са дужности наставника који, и после опомене или укора ректора, својим понашањем или неправославним учењем нарушава углед Цркве и поредак богословије; у случају неодложне потребе, а по одобрењу надлежног епархијског архијереја, да и сам суспендује таквог наставника са дужности, до коначне одлуке Светог Архијерејског Синода.
6) да ученицима Богословије изриче васпитно-поправне мере, у смислу члана 78. и 80. ове Уредбе;
7) да у интернату богословије бесплатно ужива стан, храну, огрев и осветљење, односно надокнаду у висини половине месечних принадлежности;
8) да између наставног особља предложи Светом Архијерејском Синоду на потврду лице које ће, у својству његовог помоћника, вршити дужност управника интерната, уз надокнаду у висини васпитачког хонорара.
НАСТАВНО ОСОБЉЕ
Члан 30.
Наставници богословије личним примером, кроз наставну делатност и својим целокупним педагошким радом, пружају знања и обавештења ученицима Богословије, и улажу напоре да их обликују у духовно здраве, одговорне и зреле личности, припремљене за служење у Цркви Божјој.
Члан 31.
Наставно особље богословије, на предлог надлежног епархијског архијереја и у споразуму са ректором, поставља и од службе разрешава Свети Архијерејски Синод, у смислу члана 231. Устава Српске Православне Цркве;
Члан 32.
Наставници у свештеничком, свештеномонашком и монашком чину по правилу су клирици оне епархије на чијем подручју се налази богословија.
Члан 33.
Наставници богословије напредују у служби сходно прописима Уредбе о црквенојерархијским службеницима.
Члан 34.
За професора богословије може бити постављено лице са завршеним православним богословским факултетом, православном духовном академијом у рангу факултета и положеним Професорским испитом.
Лица која су постигла степен магистра иди доктора теологије ослобађају се обавезе полагања професорског испита.
Члан 35.
Професори богословских предмета по правилу су свештена лица, у смислу члана 228. Устава Српске Православне Цркве и члана 12. Уредбе о црквенојерархијским службеницима.
Члан 36.
За професора - приправника богословије може бити постављено лице са завршеним православним богословским факултетом или православном духовном академијом.
Члан 37.
За професоре и професоре - приправнике небогословских предмета у богословији могу, по потреби, бити постављена и лица која нису завршила богословски факултет али имају одговарајућу стручну спрему и право на наставничку службу.
Члан 38.
За сталног предметног наставника у богословији може бити постављено лице са одговарајућом стручном спремом.
Члан 39.
За хонорарног наставника у богословији може бити постављено лице са одговарајућом стручном спремом.
Члан 40.
Наставно особље богословије, у редовним приликама, има одређен број часова седмично:
- ректор до 6 часова,
- професор и стални предметни наставник до 20 часова и
- професор - приправник (до три године радног стажа у Богословији) до 14 часова.
Члан 41.
Наставник богословије дужан је:
1) да своје предмете предаје у верности Светом предању Православне Цркве, савесно и предано, а у складу са прописаним Планом и програмом, уз писање методских јединица из стручног предмета;
2) да тачно и доследно извршава одлуке претпостављених власти које се тичу рада и реда у богословији;
3) да неизоставно учествује у богослужбеном животу богословије, да редовно и на време одржава наставу и присуствује заказаним седницама Наставничког савета;
4) да чува поверене му научне збирке и сав инвентар за који је одговаран;
5) да у случају болести или какве друге сметње благовремено извести ректора о свом изостанку са дужности;
6) да по указаној потреби замењује одсутног наставника, у смислу члана 28. тачка 9. ове Уредбе:
7) да оцењује редовно ученике из предмета које предаје;
8) да строго чува службене тајне школе;
9) да извршава и друге дужности које му буду поверене.
Члан 42.
Наставник богословије који неправославно учи или несавесно врши поверене му дужности подлеже суду Светог Архијерејског Синода, у смислу члана 232. Устава Српске Православне Цркве и члана 29. тачка 5. ове Уредбе.
За канонске и моралне преступе наставник богословије подлеже суду надлежног епархијског архијереја и Светог Архијерејског Синода.
ВАСПИТАЧ
Члан 43.
У богословијама постоји васпитач и потребан број његових помоћника.
Васпитач, у споразуму са ректором и помоћницима, руководи васпитањем ученика и у свако доба врши непосредни надзор над њима. Између васпитача и његових помоћника одређује се распоред недељних дежурстава. За време дежурства права помоћника у односу према ученицима истоветна су.
Васпитача и његове помоћнике бира Наставнички савет у почетку школске године, а избор потврђује Свети Архијерејски Синод.
До новог избора ову дужност врши стари васпитач и његови помоћници.
За васпитача и његове помоћнике бирају се превасходно духовна лица, између сталних наставника. Васпитач и његови помоћници имају у школи бесплатно стан, храну, огрев и осветљење или адекватну новчану надокнаду.
РАЗРЕДНИ СТАРЕШИНА
Члан 44.
Сваки разред, односно свако одељење, има разредног старешину. Разредног старепшну бира Наставничкк савет богословије на почетку школске године, по могућству из броја професора.
Члан45.
Разредни старешина је дужан:
1) да спрема дневнике, врши сву администрацију и статистику у своме разреду, односно одељењу, и да контролише редовне месечне ђачке доприносе за издржавање;
2) да одређује редаре у своме разреду, односно одељењу;
3) да посећује часове свих наставника свога разреда, односно одељења;
4) да на крају сваког полугодишта своди оправдане и неоправдане изостанке ученика свог разреда, односно одељења, и одржава часове разредног старешине;
5) да врши и друге дужности и послове у циљу успеха свога разреда, односно одељења.
РАЗРЕДНО ВЕЋЕ
Члан 46.
Разредно веће чине сви наставници који предају у том разреду. Председник је разредни старешина.
Разредно веће се састаје кад нема предавања на позив разредног старешине. Састанци Разредног већа су редовни и ванредни. Редовни се држе увек на почетку и крају полугођа, а ванредни када се за то укаже потреба. Разредно веће ради ове послове:
1) стара се за што успешнију наставу и боље васпитање ученика дотичног разреда, или одељења;
2) утврђује распоред писмених задатака;
3) своди полугодишње и годишње оцене из предмета; и
4) извештава Наставнички савет о извршеној класификацији ученика ради утврђивања годишњег успеха.
СЕКРЕТАР БОГОСЛОВИЈЕ
Члан 47.
Свака богословија Српске Православне Цркве има свога секретара.
Члан 48.
Секретара богословије бира Наставнички савет из своје средине, а потврђује га Свети Архијерејски Синод. Овај посао се обавља уз посебан хонорар према утврђеној пракси.
Члан 49.
Секретар богословије је дужан да одржава у реду школску архиву и помаже ректору у вршењу административних послова.
БИБЛИОТЕКАР
Члан 50.
Наставнички савет бира између својих чланова једног за библиотекара. Библиотекар је дужан да одговорно рукује школском библиотеком и да Наставничком савету подноси годишњи извештај о њеном раду и унапређењу. Све књиге које су својина школске библиотеке морају бити инвентарисане и на крају школске године враћене у библиотеку.
ЕКОНОМ И МАГАЦИОНЕР - НАБАВЉАЧ
Члан. 51.
У богословијама постоје економ и магационер - набављач. Економ врши економске и благајничке послове по прописима Уредбе о црквеном рачуноводству и другим одредбама у вези са овом, а под надзором ректора Богословије. Економ мора имати најмање свршену средњу школу. Економа и магационера - набављача поставља и разрешава Свети Архијерејски Синод на предлог Управе богословије.
Дужности економа:
1) да води инвентар школе и магацинске књиге потрошног материјала;
2) да чува све ствари које припадају школи и интернату и да одговара за њих;
3) да врши сва новчана примања и издавања у богословији уз надзор и одобрење ректора;
4) да пази на ред и чистоћу у кухињи и интернату;
5) Магационер - набављач према утврђеном јеловнику набавља и издаје животне намирнице, по требовању, и води посебну књигу о томе.
ШКОЛСКА ГОДИНА
Члан 52.
Школска година почиње 1. септембра и траје до 31. августа.
Члан 53.
Школска година дели се на два полугодишта, прво и друго. Прво полугодиште почиње 1. септембра и траје до почетка божићњег распуста. Друго полугодиште почиње од истека божићњег распуста и траје до почетка великог летњег распуста.
Члан 54.
Трајање божићњег и васкршњег распуста одређује Свети Архијерејски Синод.
Члан 55.
Конкурс за упис ученика у први разред богословије расписује сваке године Свети Архијерејски Синод, и то најдаље до 1. маја.
Члан 56.
Пријемни испит за упис ученика у први разред богословије полаже се одређеног дана у резиденцији епархијског архијереја пред комисијом од три члана, коју у ову сврху одређује надлежни епархијски архијереј.
Председник комисије је надлежни епархијски архијереј или лице које он овласти.
По обављеном пријемном испиту, надлежни епархијски архијереј, на основу мишљења испитне комисије, одлучује о пријему пријављених кандидата.
Члан 57.
О примљеним ученицима надлежни епархијски архијереј одмах писмено извештава Свети Архијерејски Синод, а Управама богословија доставља документа примљених кандидата.
Члан 58.
Примљени ученици јављају се Управи богословије и упис се врши 31. августа.
Члан 59.
Накнадни пријем нових ученика Богословије, уколико за то постоје изузетно оправдани разлози, одобрава Свети Архијерејски Синод, на предлог надлежног епархијског архијереја, и то до 30. септембра.
Члан 60.
Поправни испити и поновљени завршни богословски испити полажу се између 25. и 31. августа.
Члан 61.
Призив Светог Духа на почетку школске године, као и читање дисциплинских и интернатских правила, врши се 1. септембра.
Члан 62.
Настава у богословији по правилу почиње 2. септембра.
ОЦЕЊИВАЊЕ У БОГОСЛОВИЈАМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Члан 6З.
Успех ученика из појединих предмета оцењује се следећим оценама: одличан (5), врло добар (4), добар (3), слаб (2).
Члан 64.
Владање ученика се оцењује следећим оценама: примерно (5), врло добро (4), добро (3), слабо (2) и лоше (1).
Члан 65.
Сваки наставник богословије дужан је да што чешће пропитује и оцењује ученике и да на крају полугодишта заведе коначну оцену из свог предмета.
Члан 66.
Оцене из писмених задатака ученика богословије сабирају се са оценама усмених испитивања.
Члан 67.
Оцену из владања ученицима богословије утврђује Наставнички савет на предлог васпитача и разредног старешине.
Члан 68.
Ученик богословије који у току два узастопна полугодишта исте школске године добије укор Наставничког савета губи право на даље школовање.
Члан 69.
Ученик богословије који на крају полугодишта има три слабе оцене плаћа двоструки износ за своје издржавање у интернату у другом полугодишту.
Ученик који на крају школске године има три или више слабих оцена, понавља разред и губи право на редовно школовање.
Члан 70.
Ученик Богословије који на крају школске године има слабу оцену из једног или два предмета упућује се на поправни испит.
Члан71.
Наставнички савет Богословије може ученика оставити неоцењеним у случају његове болести или неког другог оправданог разлога, и испитати га у роковима одређеним за полагање поправних испита.
Ако ученик добије слабу оцену из једног или два предмета, полаже поправни испит из ових предмета најдаље до краја месеца септембра. Уколико положи, преводи се у старији разред, а уколико не положи, понавља разред и прелази у статус приватних ученика.
Члан 72.
Поправни испит из појединих предмета може се полагати само једанпут, осим ако Наставнички савет изузетно не одлучи другачије.
Члан73.
Ванредни ученик Богословије полаже Завршни богословски испит заједно са редовним ученицима без плаћања испита.
Члан 74.
Ученик богословије по завршеном петом разреду полаже Завршни богословски испит у смислу члана 24. тачка 7. ове Уредбе.
Члан 75.
Завршни богословски испит се полаже по Правилнику који прописује Свети Архијерејски Синод.
ДУЖНОСТИ УЧЕНИКА БОГОСЛОВИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Члан 76.
Ученици богословија Српске Православне Цркве дужни су да савесно и уредно похађају наставу.
Ученик који има од три до пет неоправданих изостанака добија укор разредног старешине.
Ученик који има од шест до десет неоправданих изостанака добија укор ректора.
Ученик који има више од десет неоправданих изостанака добија укор Наставничког савета.
ВАСПИТНО-ПОПРАВНЕ МЕРЕ У БОГОСЛОВИЈАМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Члан 77.
У богословији постоје следеће васпитно-поправне мере:
1) опомена предметног наставника;
2) укор разредног старешине или васпитача (врло добро (4));
3) укор Разредног већа (добро (3));
4) укор ректора (слабо (2));
5) укор Наставничког савета (лоше (1));
6) искључење на годину дана са правом уписа у исти разред на почетку наредне школске године, и то у статусу ванредног ученика; и
7) искључење из свих богословија.
Члан 78.
Мере под 6) и 7) изриче Наставнички савет, а извршне су када их одобри Свети Архијерејски Синод.
Члан 79.
Ученика искљученог из свих богословија ректор може да удаљи из Богословије одмах, и пре коначне одлуке Светог Архијерејског Синода.
Члан 80.
Ученик који добије укор ректора или Наставничког савета и оцену из владања: слабо (2) или лоше (1), плаћа двоструко увећани допринос за издржавање у интернату.
Члан 81.
Ова Уредба ступа на снагу одмах, а примењује се од 1. септембра 2011. год.
