Покушајмо сада да разјаснимо шта значи појам личност. Оно што је значајно јесте чињеница да личност, свакако, почива на личносном (= личном) односу. Не може се замислити сама по себи, већ само у односу према другоме. Једна личност једнако је ниједна личност.
Христос је освојио свет. Ова победа је обелодањена и откривена чињеницом да је Он створио Своју Цркву. У Христу и кроз Христа успостављена је заједница, баш као и она прва, за све који верују да је Црква Tело Христово. Кроз заједницу са Христом верни се сједињују у искреној и сагласној љубави. У овој великој заједници све границе и баријере су отклоњене.
Св. Марко Евгеник, митрополит ефески (1391-1444) велики светитељ Божји и један од најзначајнијих Отаца и Учитеља Цркве у новија времена, од својих савременика називан Новим Василијем, Новим Богословом и Атлантом Православља, данас је, нажалост, веома слабо познат не само широј црквеној, него и богословској јавности - у новијем, техничком значењу те речи.
Духовни и умни див православне Византије – Свети Григорије Палама – монах, архиепископ и истакнути богослов, већину свога живота посветио је богословској расправи о основној истини: Живога Бога је могуће познати кроз лично искуство, јер је и Он Сам проживео Свој живот са човеком.
Часни Оци, учена господо професори, драги домаћини из Духовног центра који носи име великих угодника Божијих Светих Новомученика крагујевачких, драга браћо и сестре, Радост, част и одговорност представља ми чињеница да сам вечерас са вама и да вашој љубави могу да понудим мисли уоквирене изузетно важном темом места и задатака Православне Цркве у дијалогу са онима са којима нисмо у литургијском општењу, а називамо их браћом хришћанима.
И пре него што сам добио писмо од ваше љубави, до мене је био дошао глас о чистоти ваше вере и о вашем излагању опасностима и о вашем трпељивом подношењу страдања Христа ради и о томе колико је чврста ваша љубав према Богу и ваша будућа нада.
Из дела апостолских ученика и сачуваних сведочанстава о животу ране Цркве јасно се види да су се први хришћани изнад свега старали да и деца њихова усвоје веру у близину Божију, да крену путем који води ка вечној и непролазној, радосној и светлошћу неизрецивом обасјаној заједници са Богом и свима светима.
Блумово искуство: он је са 15 година први пут узео Јеванђеље у руке, приступивши читању изазивачки, дрско, тек да би својим љубопитљивим умом испитао имају ли икаквог смисла вредности којих се придржавају његови побожни родитељи, да би, неочекивано за себе самог, доживео силовит унутрашњи преокрет и осећај Христовог реалног присуства.
Као и све богословске замисли Светог Максима Исповедника, идеја о обожењу потицала је из хришћанске древности и била је уобличена употребом код грчких отаца. Спасење схваћено као обожење било је предмет хришћанске вере и поруке Светог писма. Сврха молитве Господње била је да укаже на тајинство обожења. Крштење се вршило „у име животодавне и боготвореће Тројице“ (Максим Исповедник, Аскетски живот 2, PG 90: 913).
Молитва и завет матере Григоријеве
Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“
