Autor: Протојереј Стаматис Склирис

Збуњеност људи протеклог двехиљадугодишта пред личношћу Христа, о којој сведоче Јеванђеља и црквена историја с једне стране, и онога како се доживљава Христос данас од Његовог Тела, од Цркве (од стране Сабора, Епископа, Свештенства и верног народа) с друге стране, води ка једном критичком ставу у односу на то шта је Хришћанство пружило, допринело човечанству за протеклих две хиљаде година. Ми ћемо се овде посебно забавити црквеном уметношћу као изворним изразом Цркве.

Autor: Свети Григорије Богослов

Ова се песма сматра једном од Григоријевих најуспелијих песама. Он ту на непосредан начин приказује унутрашњи немир и непрекидно колебање ума који тражи одговоре на основна питања егзистенције; то су питања филозофска, у ужем смислу, али се са њима сваки човек у животу суочава. Шта је личност, моје ја, и шта је биће уопште? Откуд и зашто толике патње у животу? Је ли душа материјална или духовна творевина? Да ли све на свету тече у неповрат, или целокупна историја света, од постања, води једном циљу – човековом обожењу? Зашто има толико неслагања у разним учењима о Богу? Зашто је велика несрећа и патња баш мени, као јединки, у део припала? Ниједно од тих питања не добија директан одговор; тренутно олакшање песник налази у својој непоколебљивој вери у Бога, али борба у његовом уму и души наставља се и даље.

Autor: Стилијан Пападопулос

/Значај Отаца/ за наше доба не може се разумети сам за себе из следећег разлога: претпоставља се да круцијални и аутентични допринос свих Отаца јесте, постоји и садржи се у Предању Цркве. Према томе, учење и мишљење Отаца јесте наше учење и мишљење или би бар требало да буде; и ако желимо да то истакнемо, знамо како и где да то нађемо. Јер, нису само каснији црквени писци обухватили у свом стваралаштву богословско искуство својих претходника, него и у приручницима догматике може свако да се скоро без труда информише о отачком учењу које је тамо сажето и систематизовано.

Последњи број овог гласила, које има и одредницу часопис за светоотачку праксу и теорију, нумерисан је као свеске 1 и 2 за 2010. годину, због уобичајеног код нас кашњења периодичних публикација. Темат часописа посвећен је Светом Јовану Златоустом.

Autor: Предраг Драгутиновић

Исус из Назарета је у време свог земаљског деловања нарочиту пажњу поклањао маргинализованим, угроженим, болесним, социјално неупотребљ ивим члановима друштва. За Исуса су однос према Богу и однос према људима неодвојиви (Мт 22, 35–40), с тим што његови следб еници чак и своје непријатеље треба да сматрају ближњима (Мт 5, 43–38).

Autor: Vladimir Cvetković

Hrišćаnsko učenje o stvаrаnju svetа iz ničega (ex nihilo) bilo je predmet filozofskih debаtа između hrišćаnа i predstаvnikа pаgаnskih filozofskih školа počev od drugog vekа nove ere.(1) Međutim, pitanje stvaranja sveta i pre toga je zaokupljalo pažnju prvenstveno jevrejskih mislilaca koji su hteli da starozavetno učenje o postanju sveta usklade s učenjima grčkih filozofskih škola.

Autor: Андреј Лаут

Liber ambiguorum јесте једно од најзначајнијих дела св. Максима Исповедника, како се оно често наводи према наслову који му је у 9. веку дао његов први и у великом делу једини преводилац – Џон Скотус Ериугена, његова Ambigua (Књига потешкоћа) (за Грке, иза Ериугеновог израза ambiguum стоји апориа, замршеност или потешкоћа).

Autor: Веселин Кесић

Темељи за даљи развој хришћанске мисије и теолошког размишљања положени су у периоду од 30. до 35. године првога вијека. Црква у Јерусалиму под вођством Дванаесторице је својом одлучношћу, када су у питању потребе вјерних, и својом отвореношћу за разлике унутар заједнице припремила терен за мисионарски рад у Јелинском свијету.

Autor: Кипријан Керн

Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру, која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.

Autor: Иринеј, епископ бачки

Преузвишена господо и браћо, часни оци и браћо, госпође и господо, браћо и сестре, после свечаног обеда који нам је приредио град Ниш, на чему смо захвални, настављамо свој рад у поподневном заседању ове конференције, замишљен, колико сам видео из програма, не као строго академски него као слободнији дијалог – наравно, са одређеним теоретским претпоставкама и знањима.