(Велика среда, јутрење)
Господе, жена која
паде у многе грехе,
осетивши Твоје божанство,
узевши лик мироносице,
ридајући миро Теби
пре погреба приноси.
Авај мени, говорећи,
јер ми је ноћ
блудна помама раскалашности,
мрачна и тамна
пожуда за грехом.
Прими изворе мојих суза
Ти који облацима ткаш
воду морску;
приклони се
уздасима срца мога
Ти који си савио небеса
својим неизрецивим снисхођењем;
целиваћу Твоје пречисте ноге
и опет ћу их обрисати
плетеницама своје главе;
од којих се у рају,
Ева пред вече
ушима чувши шум,
од страха сакри;
мноштво мојих грехова
и бездане Твојих судова,
ко ће испитати,
душеспаситељу, Спасе мој?
Не презри мене слушкињу своју,
Ти који неизмерну милост имаш.
Стихира жени грешници, која се налази у Триоду и поје на јутарњем богослужењу Велике среде (на Слава и ниња стиховњих стихира), представља најпознатије дело целог Касијиног песничког опуса, а можда и најпопуларнију стихиру византијског литургијског песништва уопште. Та чињеница вероватно и јесте разлог што је дата стихира била предмет проучавања и исцрпне анализе више од било којег другог Касијиног дела.
Обавештење о жени грешници даје нам јеванђелиста Лука (Лука 7, 36-50). Иако он не каже изричито да је ова жена била блудница, већ у беседама и химнама рановизантијског периода она се тако карактерише, те ја тако њено карактерисање превладало и у богослужбеним текстовима. Та тенданција примећује се већ од IV века када је Јефрем Сирин (+ 373) изговорио беседу о жени грешници, коју назива блудницом. Два века касније Роман Мелод посвећује једну своју химну жени грешници, коју и он назива блудницом, а неке идеје из те химне Касија је преузела и укључила у своју стихиру. Роман Мелод, иако је назива блудницом, ипак се више држи Лукиног описа, јер жели да истакне право покајање и веру блуднице за разлику од површног и формалног приступа Симона у чијој кући се, према Лукином извештају, и одиграо овај догађај.
Ову стихиру карактерише једноставност у изразу, непосредност и наглашена драматичност. У њој су представљене универзалне људске емоције и хришћанска драма греха и спасења.
Превод и белешка Коста Симић
