1.
Када је успостављено Августово једновлашће на земљи,
многовлашће људи преста;
а када се Ти оваплоти од Чисте,
многобоштво идола би укинуто.
Под једно царство светско
градови потпадоше
и у једну власт Божанства
народи повероваше.
Потписаше се народи заповешћу Кесара;
ми верни назвасмо се именом Божанства
Тебе, Бога нашега, који се оваплоти;
велика је милост твоја, Господе, слава Ти.
(25. децембар, вечерње, 2. глас, Слава на Господи возвах, самогласан)
2.
Када си се јавио, Христе,
у Витлејему јудејскоме
од Дјеве да се рађаш
и пеленама као новорођенче
биваш повијен
и у јаслама како лежиш
сабор анђела с висине славио је
Твоју велику према људима промисао;
Ти, који си из милосрђа
тело обукао
и као смртно га примивши
обожио, Господе, слава Ти.
3.
Када си се јавио, Христе,
од жене оваплоћен,
дивљаше се Твоме
снисхођењу она која Те је родила
и плачући, Спаситељу, говораше:
како Тебе безвременог носим као младенца
и млеком како храним Тебе, који храниш
васцелу твар божанском Својом влашћу?
Ти, који си из милосрђа
тело обукао
и као смртно га примивши
обожио, Господе, слава Ти.
4.
Када си се јавио, Христе,
Царе векова,
да Ти се клањају мудраци,
које звезда доведе Теби, Сунце славе,
сиромаштву Твоме дивљаху се
и злато и смирну и тамјан
Теби принеше у јасле положеном;
Ти, који си из милосрђа
тело обукао
и као смртно га примивши
обожио, Господе, слава Ти.
5.
Када си се јавио, Христе,
да си на земљу дошао
и осиромашио страно,
цела твар као Владици принесе Теби
благодарну химну, радујући се,
људи ону која Те роди,
земља пећину, а мудраци дарове;
Ти, који си из милосрђа
тело обукао
и као смртно га примивши
обожио, Господе, слава Ти.
6.
Анђели у пећини
ставши појаху Те, Господе,
рођеног од Дјеве као човека
а мудраци и пастири
с њима, Христе, клањаху Ти
у јаслама положеном младенцу;
први задививши се
сиромаштву Твоме, Логосе, страном,
а потоњи приносећи Ти дарове,
злато и смирну и тамјан
с њима Ти вапијемо:
Добротворе свих, Господе, слава Ти.
7.
О благодатна свенепорочна,
која си из светле своје утробе,
Сунце славе уздигла,
које пожеле да на оне који су у мраку живота
зрацима својим простре
светлост спасоносну
Дјева и после порођаја,
као и пре порођаја, остајеш, изнад речи
и пеленама као
облацима покриваш Њега, који просветљава
оне који с вером кличу,
Добротворе свих
Господе, слава Ти.
8.
Твар се просветли
када се Ти на земљи роди, Владико,
и небеса са страхом Тебе опеваше,
пастири с мудрацима
побожно Тебе прослављаху
када Те видеше, Логосе, осиромашеног
и како пелене носиш.
Тиме си, Милосрдни, окове
кривица разрешио
спојивши с непропадљивошћу живот нас
који Ти вапијемо:
Добротворе свих
Господе, слава Ти.
9.
Данас се оваплоћује Бог
од Дјеве свете
и осиромашује Господ
да обогати сиромаштво
које је понизила змија;
сад приступимо к Њему
и просветлимо се,
јер засија светлост помраченима
и понижене подиже
који анђелски поју:
Слава Богу на висинама
и на Земљи мир
међу људима добра воља.
Превео, према S. Eustratiadēs, Κασ(σ)ιανὴ ἡ Μελωδός,
Ἐκκλησιαστικὸς Φάρος 31 (1932), 92-112, Коста Симић
Од наведених девет стихира, које је Касија написала за Божић, само се прва, односно она са првим стихом Када је успостављено Августово једновлашће на земљи, налази у богослужбеној употреби и код Грка и код Словена, будући да је укључена у минеј.
Преузето из књиге: Коста Симић, Песникиња Касија.
Литургијска поезија песникиње Касије и њен словенски превод, Нови Сад 2011.
