У периоду између Васкрса и Педесетнице београдска издавачка кућа Службени гласник објавила је књигу протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу и доцента на Православном богословском факултету Универзитета у Београду Православље и модерност – теме практичне теологије. Књига се појавила у Гласниковој библиотеци Друштво и наука, а у оквиру Филозофско-теолошке едиције коју је уређивао покојни професор Радован Биговић. Рецезенти Православља и модерности су проф. др Радован Биговић, проф. др Ненад Милошевић и проф. др Драгољуб Ђорђевић.
Предговор аутора
Књига којој сам дао наслов Православље и модерност – теме практичне теологије јесте збирка студија, чланака, саопштења, беседа и предавања насталих последњих десетак година. Неки од ових радова су објављени у различитим домаћим и страним теолошким часописима и зборницима, неки у црквеној периодици, а неки су нови.
Основна тема којом се, директно или индиректно, баве готово сви текстови у књизи јесте указивање на значај и утицај друштвених околности на нашу религиозност. Друштвени контекст за хришћане добија на важности због чињенице да је деценијама све секуларнији, стварајући нам озбиљне проблеме у разумевању сопственог хришћанског идентитета. Данашњи се хришћанин најчешће налази у процепу између две понуде – оне хришћанске и друге, секуларне, што га уводи у озбиљна егзистенцијална искушења избора који није лак, а често је и погрешан. У таквој се ситуацији један проценат верника одлучује на идеализацију прошлости и демонизацију модерности. Другим речима, одлучује се на бекство од историје и из историје и на ламентирање над духом времена. На нивоу теологије то значи затварање у сопствене духовне, научне, појмовне, језичке, институционалне и сличне оквире који нити узимају у обзир ширу друштвену позадину, нити кореспондирају са њом.
Сматрам, такође, да одговоран задатак новог разумевања и повезивања Цркве и савременог друштва може и треба да изврши практична теологија, као она која се занима за веру доживљену и остварену не само на личном и еклисијалном (премда, наравно, и то), већ и на друштвеном плану, пошто директно подразумева и одређену праксу.
У немачком говорном подручју појмови практична теологија и пастирско боловаље користе се као синоними. Тако је пастирско богословље или практична теологија фактор који интегрише појединачне практичне теолошке дисциплине, попут литургике, канонског права, омилитике, катихетике, хришћанске педагогије, пастирске теологије и социологије. Код нас је уобичајено да се практична теологија разуме као грана теологије која садржи поменуте дисциплине, укључујући и пастирско богословље.
Подсећам, практична теологија је као посебна грана теологије настала релативно касно, половином 18. века на хришћанском Западу, као покушај одговора на тадашње кризно време просветитељства. Практична теологија је, дакле, теолошка грана кризног времена, па верујем и нашег. Ово се односи на практичну теологију као грану, али не у истом интезитету на све њене теолошке дисциплине. Она функционише у оквиру „кризног троугла“: ситуација (друштвени контекст) – личност – Свето Предање. Зато је не треба посматрати уско, како се то по навици код нас чини, као примењену теорију у циљу обуке свештеничког кадра, већ шире, као критички дијалог између хришћанског предања и савременог искуства.
Овом књигом желим да сопствено интересовање за теме практичне теологије поделим са нашом читалачком публиком.
Белешка о аутору
Др Зоран Крстић је рођен 20. јуна 1962. године у Кањижи. Богословски факултет и постипломске студије је завршио на Аристотеловом универзитету у Солуну, Грчка. Докторску тезу Односи Цркве и друштва у савременој Србији одбранио је 2001. године на Катедри за социологију хришћанства на поменутом универзитету.
Од 1997. Зоран Крстић ради као професор у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, а од 2001. године је ректор поменуте богословије и професор етике. Године 2002. је изабран на Православном богословском факултету Универзитета у Београду за доцента на Катедри за канонско право, а од 2006. године предаје и социологију хришћанства на истом факултету.
САДРЖАЈ
СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ
Актуелни црквени устав и процес секуларизације;
Црквена дисциплина под призмом канонског предања;
Православље и модерност – сукоб или сарадња;
Црква између јавног и приватног друштвеног сектора;
Црква пред изазовом новог времена;
Друштвена правда у светлости свештеног Предања Цркве;
Historia magistra vitae est – предлог теолошког превредновања процеса секуларизације;
Мали човек у Јеванђељу и у Универзалној деклерацији о људским правима;
Солидарност као теолошки појам у социјалним документима Римокатоличке цркве;
Могућност теолошке употребе појма солидарности у српској теологији;
Паладијев Лавсаик и дух индивидуализма;
Православни фундаментализам и модерност;
Традиционални верници као пастирски проблем и изазов;
Спасење у сусрету,
Пастирска цртица о томе где зло обитава;
ОБРАЋАЊА, ПРЕДАВАЊА, БЕСЕДЕ
Будућност хришћанства у Европи;
О европским вредностима;
Социјално учење у православној теологији;
Основи социјалне концепције Руске православне цркве;
Веронаука у служби васпитања за вредности,
Волонтерство као израз аутентичности хришћанске вере;
Себедарна, делотворна хришћанска љубав.
