(Беседа на Велики четвртак)
Уистини истјазавам се, оковима страха обујмљен, како ћу утолити вашу жеђ љубослушанија, какву ћу трпезу речи поставити; чиме ће толики народ бити погошћен – којему ће Христос Једини достатан бити да се насити; пред дверима свега света радост, приближава се спокој Васкрсења Господњег; опет се смућује неразборити народ јудејски, опет на пастира пси лају, опет против Господара робови устају, опет већају против Светлости тмине посленици, опет се Јуда марљиво поучава безаконој продаји, опет Јудеји сребро спремају да у Ад мртвима Слободнога пошаљу и виде како је смрт поробљена, да се потресу гробови и мртви окрилате пред Васкрсење, опет ученик продаје, познаваоци закона, пак, купују, а разбојник на крсту богослови.
Но, поменимо речи издајника: Шта ћете ми дати, рече, и ја ћу вам Га издати (Матеј 26, 15). Шта ће ти дати, Јуда: уже за вешање, таму најкрајњу, Царства лишавање, одлучење од светих, без устајања пад – то ти је добитак из нагодбе са Јудејима. Шта ћете ми дати? Шта ти могу дати тако колико ти је погинути, о најбезаконији; зашто тако ситно продајеш неба и земље Творца који сву твар на длану носи; када виде Владику твога поштована, и скупоцено миро са страхопоштовањем на главу његову изливено виде, и ревност женину опазивши, повика: Чему ова штета; зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? (Јован 12, 5; Матеј 26, 8-9); и то миро од различитих аромата приправљено и вештином зготовљено три стотине динара оцени, а истинито миро које мртве за Васкрсење помазује, за тридесет динара продајеш; не знаш шта продајеш, Јуда: помрачи те среброљубља пијанство; када угледа господара од роба проданога, када, пак, научи продавати светлост и куповати таму; зашто ли похули љубави познање; зашто ли пољупцем издају твориш; добро ли, давно те разобличавајући, пророк вапијаше: Уста су му клетве пуна и горчине и преваре, под језиком му слабост и болест (Псалам 9, 28); као бритву изоштрену (ти) створи лаж (Псалам 51, 4); и љубљаше Владику твог; приступи љубећи (који љубиш); трпи Спаситељ дуготрпељиви, од злосмрадија пољупца твојега не одвративши се, него ти даде дар од оговорљивих уста твојих.
О, колико зло је среброљубље; њега ради ученик, апостолски чин напустивши, уже за бешење баштини и гркљан достојан ужета пружа, јер кроза њ речи издајства изиђоше.
/На овоме месту, два реда текста недостају. Период који следи после ове празнине, вероватно није потпун/: због чега разбојник ускочи са крста у Рај: јер виде Господа како виси у средини, и сву твар страхом потресену, и сунце љутим јадом затрвено; дневну, пак, светлост одбеглу, како се поретка (свога) елемента одриче, камење размрскано – јер све то виде; онда препознавши и добро разумевши и дела своја и садруга разбојника, када виде (сву) твар тамо и амо разрушену и дрхтаву, у средини Господа (како виси), подрхтавање познаде, и познајући одмах завапи: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство своје (Лука 23, 42).
Уистину, страшан разбојник једанаестога је сата посленик (Матеј 20, 9); јер тога дана у свему испуни животно дело, иако за један сат најмљен би – ревносно изврши: не ослаби вером, не обазре се на хуле, на ударце не погледа, погрде Јевреја занемари, прими учитељ света и Господара света познавши, достојно (Му) даде поклоњење. Што је, дакле, противан томе плата Давалац, части Подаритељ у добродетељима – Христос; разбојника, будућег молитвеника, сам певеликом чашћу (даром) одликова, јер њему који изрече: Помени ме, Господе када дођеш у Царство своје (Лука 23, 42), Господ одмах одговори казујући: Амин, кажем ти, данас ћеш бити са мном у Рају (Лука 23, 43). Истинито је Писмо које говори: Теби, који једнако дозиваш, кажем: Ево долазим (Исаија 58, 9). Њему, Христу, слава са Оцем и Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин!
Превела Весна О. Марковић
