Увод у књижевност, лекција број 1
Н. Јованчевић, професор
Уметност је посебна људска духовна делатност у којој човекова моћ обликовања, уз изражавање најдубљих мисли и осећања, условљава стварање смислених творевина нарочите вредности – уметничких дела која изазивају осећање пријатности, угодности и лепоте. Ствара један нови свет, свет уметничког дела – богат, леп и шаролик.
На самом почетку свога настајања, уметност је имала обредно и религиозно обележје (плес, песма, маска). Такође, почеци уметности везани су за рад и свакодневну делатност човека. Првобитна, примитивна уметност тежи реализму – да створено постигне што већу подударност са стварношћу (пећинско сликарство, облуци Лепенског Вира).
У најстаријим појавним облицима, уметничке манифестације нису биле међусобно строго одвојене. Покрет тела, мимика, глас (говор, песма), најпримитивнији облици драмске уметности, живели су заједно у одређеном ритуалу. Овакав облик уметничког израза назива се синкретизам. Из оваквог, синкретичког облика, у даљем развоју људског друштва, издвајају се, на основу служења разним средствима (речима, бојама, тоновима и разним материјалима) поједине врсте уметности (књижевна дела, песме, резне игре, слике скулптуре, грађевине, филмови...
У уметности се преображавају и човек и природа и предмети. Она је израз објективног али и субјективног, много више субјективног доживљаја света. Стваралац уметничког дела није роб стварности, не жели да је дословно следи, него је превазилази својом маштом, својим даром да је гледа другачијим очима и да, сходно томе, та стварност у делу које ствара – буде сасвим преображена, надограђена визијом ствараоца.
Уметничко дело је духовна творевина у коју уметник, у тренутку надахнућа, уноси своју мисао, осећања (емоције) и машту (имагинацију, фантазију) и намењује је човеку, било ком и било из ког времена. Свако уметничко дело је непоновљива, никад иста духовна творевина. Свако ко ступа у везу или комуникацију са уметничким делом (било да слуша, гледа или слуша) означава се као прималац уметничког дела и његових вредности, које код њега изазива уметнички (естетски) доживљај. То су она осећања, расположења и мисли које уметник, посредством свог дела, преноси на примаоца. Стога и доживљај примаоца прате појачана осећања, надолажење изненадних мисли и представа, у њему се буди осећај лепог и ствара посебно унутршње расположење и стање духа које је богатије и садржајније у односу на оно свакодневно. Уметнички доживљај, као и само дело, карактерише лична обојеност или субјективност, јер свако на свој начин доживљава дело, композицију, слику, лирску песму.
Објашњење појмова:
култура – 1. свеукупност материјалних и духовних вредности у историји човечанства. 2. скуп знања, обичаја и постигнућа одређеног друштва или одређене епохе. 3. виши, развијенији однос према нечему, савршенији вид владања нечим, истанчаност, префињеност. 4. ниво друштвеног и духовног развитка личности, образованост, просвећеност; лепо понашање, лепо васпитање.
цивилизација – 1. степен материјалног, културног и политичког развоја друштва у појединим раздобљима: примитивна цивилизација, античка цивилизација, средњовековна цивилизација, модерна цивилизација. 2. укупност различитих материјалних и духовних достигнућа карактеристичних за поједине народе или скупине народа у одређеном времену и на одређеном простору: цивилизација Инка, западна цивилизација, хришћанска цивилизација, исламска цивлизација. 3. друштво које је стекло висок ниво животног стандарда, економске стабилности, културе и политичке толеранције (супротно: варварство). 4. просвећеност, образованост, друштвена усклађеност.
естетика – 1. учење о лепом, нарочито у уметничком стваралаштву. 2. развијено осећање за лепо, смисао за лепо. 3. леп спољашњи утисак, лепота, склад. Изграђена је као филозофска дисциплина на основу вековних размишљања о томе шта је лепо и ружно. Средишње место у њој припало је питању укуса који о лепом и ружном доноси суд. Као естетичке категорије истицани су још узвишено, трагично, комично, љупко, величанствено и слични најопштији појмови везани за уметност.
примењена и индустријска уметност – стварање употребних предмета уз узуважавање естетских критеријума, који ће будити осећање лепоте (дизајн, керамика, графичко обликовање).
Захваљујући уметности, уместо да видимо један једини свет, овај наш, ми видимо како се он умножава, колико има оригиналних уметника, толико светова нам стоји на располагању, различитих једних од других... (Марсел Пруст, француски књижевник).
Моја концепција уметности је проста: једна уметност ако не покрене нека племенитија осећања у вама, није уметност. Друго, треба да чини да заволите свога ближњега (Бора Станковић).
Правопис:
стваралац, ствараоца, ствараоче, ствараоци, стваралаца.
Терија писмености:
Први услов за добру писменост: Својим говором и писмом ми изражавамо своје мисли; према томе, први услов за јасно и правилно писање јесте јасна и правилна мисао. Када се човек потруди да ствар о којој говори или пише добро проучи, да има што више података о њој, да су му узрочне и последичне везе између разних елемената те ствари јасне и разумљиве, да тачно зна шта хоће да каже о тој ствари, - онда ће му и реченице потећи глатко и течно. Прво правило је дакле: јасно у глави – јасно у изразу, - и обднуто!
