Апстракт. У раду се, углавном као тезе, разматрају поједина питања везана за ћирилометодијевску мисију међу Словенима и у вези са њом пут којим се кретао превод Новога Завета на словенски језик, почевши од кратког апракоса па до пуног тетра текста, све до превођењеа новозаветног јеванђељског текста на српски језик. Славистичка наука се одавно бави овим питањем и досад је објављено на стотине страница текста из пера најзнаменитијих слависта – намера ауторке овога рада, дакле, није да износи сопствена, револуционарна мишљења него да на основу извесног броја радова (силом прилика селективно одабраних за ову прилику) укаже на развојни пут којим се превод кретао у српској писаној и књижевној традицији све до наших дана, са свешћу да ће у излагању материјала бити много празнина које тек треба попунити.
*Рад је објављен у: Археографски прилози 33 (2011-2012)
