Најпре богослужењима у школском граму Златоустове богословије у Крагујевцу – бденијем, у четвртак, 25. новембра, па Литургијом на дан празника, у петак, 26. новембра – која је предводио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, као и духовним програмом припремљеним од ученика Богословије, прослављен је дан у који се Црква Божија сећа личности великог васељенског учитеља и патрона крагујевачког богословског училишта.
Овогодишња слава, коју су учешћем увеличали Његово преосвештенство Господин др Игнатије, епископ браничевски, представници других богословија Српске Цркве, протојереј ставрофор професор др Димитрије Калезић, инспектор богословија СПЦ, потпредседник Епархијског савета Шумадијске епархије Радиша Пљакић, добротвори крагујевачке школе – Милица Квајић из Монтреала (Канада) и Вера Пантовић из Крагујевца – као и архијерејски намесници Епархије и представници Скупштине града Крагујевца и друштвеног живота овог града, прослављана је као јубиларна, јер је пре десет година Свети архијерејски сабор СПЦ, на предлог блаженопочившег епископа шумадијског др Саве (Вуковића) донео одлуку о оснивању ове богословске школе. Тим поводом представљена је књига – монографија о деценијском трајању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Славске честитке свих гостију почињале су и завршавале се жељама да вишеструко плодотворна десетогодишњица буде подстицај за још делотворнији црквенопросветни рад у будућности.
Сусрет ученика и професора крагујевачке Богословије са својим епископом, Преосвећеним Господином Јованом шумадијским током трпезе љубави, а након одслуженог бденија на навечерје празника, био је прилика да се отворено разговара о свим изазовима црквенопросветне делатности у протеклих десет година. Изражена је радост што је ова генерација полазника школе достојно, пре свега у богослужењима, показала да је оправдала идеје и очекивања оснивача – патријарха Павла и владике Саве. Такође, говорило се и о врло запаженим пастирским и академским резулататима које су остварили за само десет година полазници ове школе.
На славској Литургији, коју је у дан када се прославља и празнује свети Јован Златоусти служио Преосвећени владика шумадијски Господин Јован, уз саслужење гостију из братских богословија и ректора и професора слављеничке школе, ученици су показали да су научили да њихово учешће у богослужењу буде пре свега молитвено, по древним типицима, али и да доприноси благољепију које се традиционално негује у нашој Цркви.
Након прочитаног јеванђељског зачала – о пастиру добром – беседио је владика Господин Јован, поучивши учеснике Евхаристијског сабрања о вечној актуелности живота и дела светог Јована Златоустог, наглашавајући да у овим тешким временима једину праву утеху можемо наћи у Златоустовој етици и његовом богословском ставу - слава Богу за све!
Духовни програм, који су ученици припремили поводом јубилеја, отворио је ректор Богословије протојереј ставрофор професор др Зоран Крстић, изражавајући наду да је ово кратко време трајања Богословије у Крагујевцу оправдало очекивања оснивача и да овај мали јубилеј обавезује да следећи буду време сабирања још бољих резултата. Посебно се захвалио свим добротворима – великим и малим – без којих не би било могуће обављати ову значајну црквену мисију. О богословљу које се изучава у Златоустовој богословији и десетогодишњем путу црквенопросветног рада у Крагујевцу, истичући сву сложеност овог подухвата, говорио је професор Богословије Владан Костадиновић. Затим су ученици, под вођством професора појања Немање Старовлаха, извели неколико оригинално припремљених црквених песама. Уследио је и драмски игроказ, такође у извођењу ученика, са православном хришћанском тематиком.
Током славске трпезе љубави о позитивним дометима у црквенопросветној области и добрим резултатима које ученици крагујевачке богословије постижу у високом теолошком образовању, говорио је Господин др Игнатије, епископ пожаревачки и професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
У суботу, 27. новембра у храму Богословије служена је Литургија и парастос свим преминулим добротворима ове школе, што је била још једна прилика да се разговара о саображавању актуелног образовно-васпитног процеса у Богословији идејама које су омогућиле и њено оснивање пре једне деценије.
Беседа Господина Јована, епископа шумадијског, на славској Литургији у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, 26. новембар 2010. године
У име Оца, Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре!
Данас наша Црква, ово училиште и ми сви заједно, прослављамо великог угодника Божијег – светог Јована Златоустог. Прослављамо патрона ове Богословије, заштитника сваког оног верујућег човека који призива име Божије и који се молитвено обраћа светом Јовану да се он моли за њега. Због чега ми прослављамо светог Јована Златоустог? Прослављамо га првенствено због његовог светог живота, због мудрости, због подвига, због силе речи које су излазиле из уста његових и освећивале и просвећивале свакога онога ко је те речи примењивао и ко их примењује у свом животу.
Све је то красило овог угодника Божијег. Не може се рећи када је он био већи – да ли у време свога живота на земљи, или после престанка његовог живота, или данас? Не може се заиста рећи када је он био већи, када је био актуелнији, потребнији. Увек, свагда и довека. Зашто се питам када је био потребнији? Ако желимо да одшкринемо врата сазнања о Богу, о Светој Тројици, о Цркви, о Тајни овога и онога света, не можемо то учинити без Златоустове мудрости и списа које нам је оставио за поуку. Не постоји време када је он био мањи или већи, он управо стоји на размеђу векова, између античког света и нашег хришћанског времена које је пленило и које плени свежином, полетом, осећањем слободе. Ту новину хришћанске вере нису успели да покваре ни многе јереси, ни многе невоље, ни многе патње које Црква има у својој историји. Зато неће ни наше невоље, ни наше муке победити ништа друго до вера у Бога и живот по Богу.
Ако човек хоће да реши сукоб сам са собом, нека завири у дела светог Јована Златоустог, па ће му се дати одговор како да реши сукоб у себи и сукоб са другим. Зато и ми, ако молитвено призовемо и удубимо се у силу речи Златоустових, у силу благодати Божије која је излазила из уста његових, онда ћемо бити радосни људи и поред туге и невоља које нас сналазе у овоме животу. Онда ћемо сазнати шта је истина, браћо и сестре! Онда ћемо сазнати да је једина истина Бог наш и Спаситељ наш, да је истина, не у једном човеку, него у Цркви Христовој, у заједници Бога и људи.
Данас, када се исувише лако говори о постхришћанском свету, о постхришћанској Европи, када се Хрсишћанство, а посебно Православље осуђује за много што и шта, Златоусти је животнији него икада. Рекох, посебно је актуелан данас, али нема тога времена када он није био актуелан. Верујем да неће ни бити времена када он неће бити узор, поука и пример, и епископу, и свештенику, и вернику, јер је он, као пастир Цркве Божије животом и делима, списима, чувао и чува – и сачуваће - Цркву Божију и народ Божији.
Он је најпревођенији, најомиљенији свети Отац, како на истоку, тако и на Западу, због значаја његових дела, али првенствено због значаја његовог живота. Зато најпре кажем себи, па вашим учитељима и вама, драга децо духовна, драги ученици овог училишта, изучавајмо оно што је свети Јован написао. Али, првенствено живимо оном ватреном вером и животом хришћанским којима је живео свети Јован Златоусти – па ће нам се отворити, и ум, и разум, и душа и срце, како бисмо у њих сместили Бога и оно што је Божије, што је Богу угодно.
Свети Јован Златоусти, као и наш Господ Исус Христос, уче нас да благодат Божију не можемо задобити без труда, без подвига, без одрицања од себе, јер тек када уложимо труд, када уложимо подвиг, веру, љубав, тим одрицањем долазимо до истинске заједнице са Богом, са собом, једни са другима. Без подвига, труда и одрицања не можемо доћи ни до истинске димензије свога бића. О свему томе тако дивно благовести свети Јован Златоусти.
Дај Боже да се и ми, заједно са светим Јованом Златоустим, загрлимо у Царству небеском и са свима онима који учинише, који даше и који дају да ово училиште остане и опстане. Нека би дао Бог да оно опстене на векове, како би одавде излазили нови златоусти, нови проповедници, нови мисионари народа Божијега.
Нека је срећна слава, вама децо драга, учитељима вашим, ректору вашем и свима који су данас овде дошли да се кроз свету Литургију, која је живот наш, учимо и поучавамо ономе што нас је учио свети Јован Златоусти. Бог вас благословио!
Беседа Владана Костадиновића, професора, на десетогодишњицу постојања
Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, 26. новембар 2010. године
Бог је са нама!
Посред историје, али не са вихорима њених револуција, не са бесовима њених магновења, не са хуком попадног бесловесја, него постојано, тихо, а опет свечујно овај уздах душе спаја времена, просторе, народе, васељену.
Старом Израиљу је ово био поклич и утеха и одбрана. Поклич, ради разношења светлости истине, а истина јесте била та да је овај народ од Бога изабран и у њедра Божанска привијен, да из њега изађе Емануил. Утеха, у временима када су греси народа Божијег претили да оваплоћеним злом потамне хоризонт и када је последње зрно чистоте и доброте будило цело биће на покајање. Утеха дата блудном сину онда када му се Отац обрадовао. Одбрана онда, када су непријатељске стреле дању и замке ноћу, претиле невинима, а помоћи није било ни од куда. Одбрана онда, када се Израиља сећао само Бог, бранећи га од свих окова тварности и усмеравајући га ка средишту историје и појави јединог новог под небом - појави Сина оваплоћеног, распетог и васкрслог.
Од тренутка када их је позвао да оставе све и пођу са њим у рибарење људских душа, апостоли су осећали да је са њима Бог. Ни онда, када су на њих устали циници Синедриона, ни када су дојучерашња браћа почела да их гоне мислећи да Богу службу чине, апостоли нису губили мир дајући и остављајући га другима све до краја света. Знајући сваким дамаром сопственог бића да је Бог са њима, неуки рибари научише високомудре да човек заиста поседује само оно што другом даје, јер их је тако научио Учитељ свих. Он, имајући живот вечни, предаде га апостолима, а они нама. И најмањи међу апостолском браћом, Павле свегрешни се, знајући да је Тројица са њим, извио изнад омеђености свог рода и крви. Кличући да више нема Јудеја ни Јелина, Павле је допустио народима Римског Царства да јеванђељску реч сместе у видокруг животни и да се тако роди Нови Израиљ, па да и ми постанемо деца рода изабраног.
Златоуструни изданак древне Антиохије Јован, спокојно је одржавао пламен своје лампе и када је започињао свој боготражитељски пут и када је свет већ познао да сам Утешитељ златовести о Оцу и Сину кроз уста подвижника. Спокој је почивао на познању да је Бог с њим. Тројична јединица је био са њим и онда када га је Евтропије, ушкопљеног тела и још сакатије душе на превару довео у Константинопољ. Евтропије, намисливши да угоди цару Аркадију тамнодушном, доведе Златоуста у престоницу, али му не би мило када Јован попут свог великог претходика поче изобличавати грех псеудовеликих. Још мање би мило царици Евдоксији, злосмрадној, која беше огрезла у прелест, али и превид моћи. Мислила је царица да ће, као некад Иродијада, затворити уста Јованова и да ће силом, од Бога јој даном, али злоупотребљеном, спречити дан да сване. Светитељ цариградски је осећао да је Бог са њим и његовом паством и онда, када се земља престонице тресла одговарајући тако на духовну катаклизму насталу прогоном, али и када је безумље напунило чашу покољем оних које је на Васкрс 404. године крштавао Златоусти. Није се бојао оних који убијају тело и мада ситне телесне грађе, беше виши од халкопракске капије те, светлошћу огња усана својих, обасја сву икумену речју истине Господње. Од Аркадијевих слугу мучен, Златоусти знајући да је Бог са њим предаде дух свој на данашњи дан 407. године благодарећи Богу за све.
Бог је са нама!
Говорио је и Свети Сава прибрајајући свој род Новом Израиљу, водећи га у места где нема туге нити болног уздаха. То му је био и изговор оцу и мајци за одлазак на Атос, благослов за супротстављање сујетном Хоматијану, за гледање у очи моћном и опасном Стрезу. Благослов за снагу невиђену кад је наш род тврдоврати стао учити да ходи путем Христа, да не мрзи ближњег само зато што му добро иде или што другачије мисли. Бог је био са Савом и у свему му помагао шаљући му многоструке дарове, отварајући му очи душе и шаљући му децу духовну, Арсенија Сремца и још многе који све до наших дана разносаше благослов Господњи. Од Саве и Пајсија, преко Авакума до Николаја и Јустина, али и Светих наших дана, хор богомудрих рођака наших кличе, пева и тихује да је Бог са нама. Бог је са нама покајте се, Бог је са нама веселите се, Бог је са нама живите, Бог је са нама волите!
Бог је са нама!
То је и блажене успомене владика Сава, светилник шумадијски имао на уму када је пожелео да то сазнање раздели младицама у винограду Господњем у јесен 1997. године, када је отворено истурено одељење београдске Богословије. Три године касније истурено одељење прераста у самосталну Богословију. На предлог блаженопочившег Саве, 02. новембра 2000. године блажене успомене патријарх Павле потписује акт о оснивању Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу омогућавајући тако многобројним искатељима воде живе да утоле своју жеђ. Наредне, 2001. године Богословија се из трошне зграде месне канцеларије у Грошници преселила у данашње здање. Но, наша срећа беша помућена одласком владике Саве у наручје Творца. Долазак у данашњу зграду је омогућио даље напредовање како у богослужбеном, тако и у академском животу. Капела је временом добијала своје фреске, а библиотека књиге чинећи тако хришћански живот школе целовитим. Више пута смо осетили благодат присуства Божијег када су нам људи до тада незнани попут сестре Милице и госпође Вере, али и Бчлагоја Мојсиловића и академика Владимира Стојанчевића притицали својим добротворењем у помоћ. Од нас њима нека је хвала и молитвено сећање, од Господа милост и благослов.
У протеклих десет година је 170 ученика ове школе матуром стекло право даљег усвршавања у богословским наукама. На жалост једног од њих, Бобана Гајића више нема међу нама, али молитвама он остаје непоновљиви део наше личности.
Ученици ове школе, стасавали под благословом Златоуста, а вођени љубављу, речју, поуком и примером професора ове школе које од почетка предводи протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, и просвећени молитвама првог међу светима Шумадије, владике Јована, понели су са собом знање највредније, знање да је са њима Бог. Од Београда до Либертивила и од Јејла, до Кијева и Москве, од Берна па до Солуна и Атине, посвуда се раширише они што су у протекелих десет година овде учили. Многи од њих су већ на важним местима наше помесне Цркве и данас када вршимо својеврсни пресек десетогодишњег рада, не могу, а да не приметим да је свима нама, њиховим бившим професорима на срцу мило, знајући да смо им помогли у развејавању младалачке збуњености и у сагледавању циља ка којем теже, како би разумели и остварили сопствену логосност.
Очију пуних живота и они који тренутно у овој благословеној школи уче, прибирају своју руковет спремајући себе за излазак у свет. А свет, пун непромењених обриса људских глупости и несавршенства чека. Но, не треба се варати да је опсена зла јача од благослова Господњег. У свету овом и оваквом има безброј оних који чекају утеху Израиљеву. Требало би знати да се у међувремену једино променила сценографија, али су потребе учесника историје остале вазда исте као и у временима Павла и Златоуста, Саве и Николаја. Зато и ви који се сада учите, осмелите се и у меру раста Христова се узвисите како би сте свету оставили мир и посведочили Христа Господа. Како би и ви рекли да је са нама Бог!
