Свети Јован Златоусти, патрон Богословије у Крагујевцу, прослављен је, уз учешће многобројних гостију, светом архијерејском Литургијом, коју је служио епископ будимљанско - никшићки Господин Јоаникије, изасланик Светог архијерејског синода СПЦ, уз саслужење епископа шумадијског Господина Јована, представника других богословских школа и професора.
Током Литургијског сабрања, освећене су нове фреске у школском храму. Такође, ученик прве генерације ове школе Небојша Јаковљевић, рукоположен је од епископа Господина Јована у чин ђакона. На славској Литургији објављено је да је Црква одликовала протојереја др Зорана Крстића, ректора Златоустове Богословије, правом ношења напрсног крста. Резање славског колача окупило је све који се старају и који помажу да ова школа узраста у пуноћу Христовог раста: надлежног архијереја, представника Светог архијерејског синода СПЦ владику Господина Јоаникија, епископа пожаревачко-браничевског Господина др Игнатија, великог пријатеља ове Богословије и покровитеља свих богослова жељних науке, професоре И њихове колеге из других богословија, добротворе Богословије Милицу Квајић и Веру Пантовић, свештенике Шумадијске епархије, такође веома заслужне за постојање овог училишта, представнике градских просветних и културних установа и оне најважније, богослове, >велику наду и уздање наше Цркве И народа<, како рече владика Јоаникије.
Беседа епископа никшићко-будимљанског Господина Јоаникија, 26. новембар 2004. године
Данас смо се сабрали да овдје у славу Божију, славу имена Божијега и у част светога Јована Златоустога отпојемо хвалу Богу и прославимо своју крсну славу - Светога Јована Златоустога, који је због свога светога живота, због свога свједочења и због свога учења јеванђељскога постао заступник васељене. Господ га је прославио и дао му је такву благодат да све нас својим молитвама заступа пред престолом Божијим, да има толику слободу пред Господом да оне који залутају са правога пута, враћа својим молитвама, и оне који су неразумни, просвећује благодаћу Светога Духа, а оне који су добри и честити, учини својим молитвама и благодаћу Светога Духа која му је дата, бољим и честитијим. Онима који се уче божанској науци да отвори ум и разум и срце, појача вољу да што боље узрастају у сазнању. И он је тако, од малих ногу, од свога најранијег узраста па све до своје свеблажене, свете и узвишене кончине, мученичке живио испуњавајући у свему Јеванђеље Христово. Зато се често свети Јован назива апостолом Христовим, јеванђелистом Хрисотвим, јер заиста му је због његовога светога живота, због његове љубави према Господу, због његовог човекољубља, због његове бриге према Цркви, дата апостолска благодат. Она благодат која је била дата и апостолу Павлу, она је почивала и на светоме Јовану Златоустоме. И зато је он најбољи и непревазиђени до сада тумач светога Јеванђеља, и својим дјелима, али и својим светим животом. Он је увјек био непревазиђени свијетли узор свешетницима, епископима, богословима и свима хришћанима. Откуд њему толике врлине, откуд му толика благодат? Тешко је сабрати и неколико врлина, а тек све врлине, да свима буде узор. Ако послије светих апостола има човјека који може у свему бити узор свима хришћанима, свима богословима, свештеницима, епископима, то је заиста свети Јован Златоусти. А то је постигао не само својим трудом, него то му је било дато благодаћу Светога Духа. У његовом примјеру имамо најбоље свједочанство шта то значи кад се споје врлине, вјера и благодат Божија. То значи да све оно што донесемо на свијет, све оне таленте које имамо, способности које имамо и вјеру и разум и осјећања и вољу - да све то божанска благодат укријепи и свему да силе, отвори ум, срце и разум да схвате тајне Божије и тајне нашега спасења. А тај пут се отвара онима који иду за Христом. Јер заправо другог пута и нема.
Господ Исус Христос каже: >Ја сам пут, истина и живот<. Људи овога свијета често, иако знају те ријечи, не вјерују довољно у те ријечи, или им не поклањају довољно пажње, па иду неким споредним путевима и траже негдје истину ван Христа, поред Христа, мимо Христа и против Христа. Тиме, што је најстрашније, траже живот негдје ван Онога Који је хљеб живота, ван Онога Који је извор живота, и на такав начин срљају и лутају по овом свијету, губе се, расхрањују. Оно што им је Бог дао, њихове таленте и њихове могућности упропашћују, оскрнављују и на такав начин онеспособљавају себе да приме истину Божију.
Ви, драга дјецо, заједно са професорима, зато што ова богословија носи име светог Јована Златостог, имате ту повластицу да сте од младости своје кренули овим Божијим путем, Христовим путем. То је велика предност. Крену неки у зрелим годинама, али тешко да могу достићи оне који су од почетка. А они који су од почетка, имају ту предност, само ако је лијепо искористе, ако је лијепо испуне. Нисте ни сами свјесни, а често ни ми одрасли нијесмо тога свјесни, колика је предност када узрастате у вјери. Док растете и сазрјевате физички и биолошки, да сазрјевате и духовно, да се духовно опредјељујете од малих ногу, да се учите божанској науци, да учите Свето Писмо и богословске науке и да живите у Цркви. И да све то што учите у учионици, све оно што читате, све оно што вам професори причају и предају, да све то имате прилику да потврђујете, да све то усавршавате. А гдје је мјесто гдје се све то усавршава - тамо гдје се усавршавао и свети Јован Златоусти - у светоме храму Божијему. Наш велики пјесник Његош каже: >Добро дијете врлине у храм освештава<. Ако имамо и знање, ако имамо и врлине, али ако се удаљујемо од храма, то нам ништа помоћи неће. А ако се сједињујемо у светој служби са Господом кроз свете тајне, ако ту благодат Божију црпимо и примамо кроз огањ божански преко светог олтара, ако то осјетимо као нешто најсветије и највеће у нашем животу, онда ће имати смисла то што учимо. Јер то што учимо, није само знање него је и живот, а и сам Господ никада није био само учитељ некога знања, него је и показао и дао нови живот. Нови квалитет, нови живот, ново стање, ново осећање, нови човек.
Ова Света Богословија показује тај живот, жива је. Слушам данас ваше појање, ваше учешће у богослужењу, вашу саборност, ваш тај осећај, ваш тај полет. Молим вас, задржите тај ваш полет кроз цио ваш живот. Јер то не вреди само за тренутак, да будемо и полетни и одушевљени, него то одушевљење које је од Духа Свјетога вјере наше православне, може да делује кроз васцјели ваш живот. На такав начин, у овој светој школи, ако Бог да, оспособљавате се и за нешто још веће, на нашем Богословском факултету. Да се оспособите, ако Бог да, да будете прави проповедници Јеванђеља Христовога.
Тешка су времена, али ово су наша времена, и запамтите децо драга, нашем народу све невоље долазе од тога што се удаљује од своје вјере, што није довољно вјеран својој светој Цркви онако како га је свјети Сава учио. Хвалимо се често, имамо светитеље, као свети Јован Златоусти и наш свети Сава и свети Василије Острошки и Николај Жички, али онима којима је много дано, од њих се тражи много. Наш народ, мали, али духом велики, Бог је прославио и васкрсавао кроз мукотрпну историју, дао му је светитеље, проповеднике и сведоке, Христове мученике, што и нас обавезује да идемо тим Божијим путем. Замислите неко дете коме су родитељи много дали, а оно то заборави, остане незахвално. Такви сми и ми понекад, али је и људски грјешити. Ви сигурно читате ону јеванђељску причу о блудном сину, и ми се често нађемо у ситуацији блуднога сина, али треба из те приче нечему да се и научимо, да се увјек вратимо, ако и и залутамо некад, да се вратимо на пут Божији, љубави Божије, да се вратимо љубави наших родитеља, тјелесних и духовних, да се вратимо љубави наше мајке Цркве. Јер Господ Исус Христос је онај који шири руке и дочекује онога који се враћа и који се каје. Господ га поправља, чини га достојним свога Царскога престола.
Нека буде са срећом и са Божијим благословом ово славље, да све оно што чините, што се трудите, што учите, што улажете напор, да то све Господ прими, благослови и умножи, да вам дода своје благодати, да усаврши ваше дјело, да се Он прослави кроз све оно што чините, јер право дјело је увек Божије дјело. Господ на такав начин хоће да нас учини учесницима свога дјела. Ми да кажемо увек да је Господ био онај који је и почетак и средина и крај свакоме добром дјелу и да њему припада слава. Знате како је свети Јован Златосути говорио, знате да је живио своје силе, али је увјек бладодат Божија притицала и умножавала његове силе и зато је он тако велики и зато је завршио свој живот са оним чудесним рјечима - слава Богу за све!
Пуни и прави смисао живота је да стално прослављамо Спаситеља и ту повластицу коју имате, искористите. Бог вас је на то призвао, али и гледа како живите и ваш труд благосиља, помаже и укрепљује, просвећује ваш ум. А ви, ако будете само вјеровали чисто и ишли тим путем, онда нема чега да се бојите, него да знате да ће увек са вама бити Бог. Искушења има, али када је Бог са нама, онда лако превладавамо та искушења. Још једном, нека је са срећом, нека напредује ова богословија. Ја видим овдје велико уздање и велику наду за наш цио српски народ. Ова дијеца, ако Бог даде, разићи ће се по васцелом српском народу и по целој васељени да проносе Јеванђеље Божије, да га проповедају у славу Божију јер то је оно за шта смо призвани. Нека Бог и свети Јован Златоусти буду увек са вама!
Благослов и здравица Господина Јована, епископа шумадијског, 26. новембар 2004. године
Желим заиста да подигнем ову чашу у славу имена Божијега, а у част слављеника којег смо данас у молитви призивали, заштитника овога училишта богословског - светог Јована Златоустог. Дижући ову чашу, молим се Богу да овај богословски завод буде кула светиља за будућност наше Цркве, односно нашега народа. Ова је богословија под великим патронатом великог учитеља и богослова светог Јована Златоустог. А само његово име и покровитељство обавезује све нас да будемо достојни учења које је свети Јован животом својим не само проповедао, него и живео. Хоћу посебно да се захвалим браћи архијерејима који су данас овде, владици Јоаникију, као изасланику Светог архијерејског синода, који је у име свих нас овде принео бескрвну жртву и који нам је донео благослов светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светог Арсенија Сремца и владици Игнатију браничевском који је целога себе уложио за црквени подмладак, за школовање наших студената и богослова, који свој дар богословља умножава из дана у дан. Ја се радујем што су они са нама.
Захваљујем свима који помажу ово училиште, на првом месту свом свештенству и нашим манастирима који доста доприносе да се у овој школи пристојно живи. Али највише треба да се захвалимо Богу, истинитом Богу, Богу правде, љубави који нас је данас сабрао да присуством и служењем Свете литургије дамо подстрека нашој омладини, да схвате, да без другога не могу. И заиста, спасење није у нашим рукама, колико је год у нашим рукама, још је више у рукама нашега ближњега и у рукама Бога. Ако видимо другога, видимо и Бога, зато је речено, видех лице брата, видех лице Бога. Нека је срећна ова слава, нека овај богословски завод заиста узраста у пуноћу раста Христовог, нека буде срећно одликовање нашем ректору кога је Црква одликовала највишим одликовањем, али то је одликовање не само његово, него и професора и ђака. И нека да Бог и свети Јован да нас још више веже за себе, да нас Бог препозна преко молитава и живота светог Јована Златоустог. Живели, на многаја љета!
