ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОШЕВОГ И СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ



Предавање у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 27. новембра 2013. године после Литургије, као и парастоса ктиторима школе, које је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован.


Прочитај текст

ПОХВАЛНО СЛОВО ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ
НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ



 

Пошто је Бог и спас наш Исус Христос великим и неизреченим човекољубљем[1] узљубио род људски, не могући трпети да створење његово обузето буде ђавољим лукавством, добровољно смирење прими и оваплоти се од Светога духа и од пречисте и славне Богородице и присно деве Марије; "на земљу се јави и с људима поживе,"[2] сав у лику тела нашега. Лик му је био тело,[3] да би они који умиру у Адаму, у Христу Исусу оживели.[4] Он је, према апостолу, мир наш, који обоје у једноме створи те преграду непријатељства разруши; и пошто је крстом уништио мржњу[5], први је био од оних што се дигоше из мртвих[6] који собом управи људски род према бесмртности.


Прочитај текст

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА НЕМАЊЕ
СВЕТИ САВА



Оче, благослови!

Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он лови овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина.


Прочитај текст

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА (МОДЕРНА, АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНА КЊИЖЕВНОСТ, САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ)
НОВИЦА ПЕТКОВИЋ



На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам. Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ I
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



У словенским сеобама на Балкан у току 6. и 7. века Срби су се највећим делом сместили у планинској унутрашњости западног дела Полуострва, заузевши тако средишњи положај између источне и западне скупине јужнословенских племена. Тај смештај одиграће значајну улогу у историји и култури српског народа.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ II
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Историјске околности које су довеле до застоја наше средњовековне културе погодовале су развоју народног усменог стваралаштва. Феудални поредак у средњем веку није до краја разорио родовско-племенске односе и установе на нашем селу. Они су се "испод коре феудалног друштва" очували кроз цео средњи век, нарочито у унутрашњем, планинском подручју, да би с доласком Турака доживели прави препород и одржали се све до почетка грађанске цивилизације у 18. и 19. столећу, а у неким крајевима све до 20. столећа.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ III
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Преокрет с далекосежним последицама у српској историји наступио је с великом сеобом (1690), када је знатан део народа с патријархом Арсенијем III Чарнојевићем на челу пребегао из Турске и настанио се на подручје тадашње Угарске.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ IV
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Све до 70-их година 18. века српска просвета и књижевност задржале су претежно црквени карактер. Промене које су тада наступиле дошле су извана, под притиском. Културна и религиозна оријентација Срба према Русији није одговарала интересима Аустрије, као што јој није одговарала ни чињеница што су Срби живели у некој врсти политичке и културне изолације, и зато је предузела кораке да их што чвршће укључи у друштвено-политички и културни живот монархије, да их интегрира.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ V
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



У другој половини 18. и почетком 19. столећа народна песма заједно с другим облицима усменог стваралаштва живи несмањеном снагом на целом подручју патријархалне културе. Епска песма као највернији пратилац историје доживљава процват у устаничкој Србији.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ VI
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Славеносербски писци с краја 18. и почетка 19. века, који су успешно остварили Доситејев програм европеизације српске књижевности, показали су мало разумевања за другу не мање важну страну тога програм, за његове демократске, народне тежње.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо