ОТАЧНИК, часопис Богословског друштва Отачник:

Последњи број овог гласила, које има и одредницу часопис за светоотачку праксу и теорију, нумерисан је као свеске 1 и 2 за 2010. годину, због уобичајеног код нас кашњења периодичних публикација. Темат часописа посвећен је Светом Јовану Златоустом.

У поглављу Извори, доносе се двојезично (српски и грчки) следећи Златоустови текстови:

Светог оца нашега Јована Златоустог

О светој и једносушној Тројици (превео Вукашин Милићевић);

Беседа IV

„У почетку беше Логос и Логос беше у Бога“ (четврта Златоустова беседа на Јованово

Јеванђеље, превео Дарко Ђого);

Слово подстицајно /на пост/

Беседа I при наступању Свете Четрдесетнице (превео Дарко Ђого).

 

Део темата о Златоустом насловљен Исагогички осврти доноси две расправе:

Хризостомус Баур (Chrysostomus Baur), Свети Јован Златоусти (превели Маријана и Срећко Петровић);

Пол Робинсон Колман-Нортон (P. R. Coleman-Norton), Преписка Светог Јована Златоустог (превели Маријана и Срећко Петровић.


Поглавље темата Утицаји садржи:

Панајотис Христу (Παναγιὠτης Χρήστου), Јован Златоусти и Кападокијци (превео Дарко Ђого);

Пол Робинсон Колман-Нортон (P. R. Coleman-Norton), Употреба дела Јосифа Флавија код Светог Јована Златоустог (превели Маријана и Срећко Петровић);

Пол Робинсон Колман-Нортон (P. R. Coleman-Norton), Употреба дела грчких песника код Светог Јована Златоустог (превели Маријана и Срећко Петровић);

Пол Робинсон Колман-Нортон (P. R. Coleman-Norton), Свети Јован Златоусти и грчки философи (превели Маријана и Срећко Петровић);

Ирина Л. Хлинова (И. Л. Хлынова), Елементи стоичке философије у омилијама Светог Јована Златоустог о статуама, (превела Наташа Антовић Ђоловић);

 

Сегмент темата о Јовану Златоустом насловљен Егзегеза и богословље Јована Златоустог има следеће чланке:

Роберт Хил (Robert C. Hill), Духовност Златоустовог тумачења Псалама (превела Смиљана Ћурчић);

Венди Мајер (Wendy Mayer), Тумачење Луке 16, 19-31 Светог Јована Златоустог (превео Бојан Теодосијевић);

Петар Б. Михајлов (П. Б. Михайлов, Свети Јован Златоусти као учесник аријанских спорова (превео Доситеј Хиландарац);

Ијан Р. Торенс (Iain R. Torrance), Бог Лекар: Еклисиологија, грех и праштање у проповеди Светог Јована Златоустог (превели Златко Вујановић и Иван Симић);

Јован Пурић, Свети Јован Златоусти о Евхаристији.

  

Након тема о Светом Јовану Златоустом, часопис Отачник, сходно успостављеној пракси, наставља да представља преводе (двојезично) значајних списа из византијске културне историје. Овог пута реч је о тексту Михаила Псела (1018-1096) под насловом:

Каква су мнења Јелина о демонима (превео Александар М. Петровић).

 

У одељку часописа Теолошки огледи доносе се следеће расправе:

Александар Суботић, Христос, првина умрлих и Прворођени из мртвих;

Јозеф А. Јунгман (Joseph A. Jungmann), Христолошки спорови и њихов утицај на Литургију (превели Вјера и Лазар Нешић);

Бојан Бошковић, Иконичност у „Мистагогији“ Светог Максима Исповедника;

Жељко Р. Ђурић, Канонска сведочанства о рукополагању епископа;

Небојша Тумара, Превод књиге пророка Осије на српски језик у светлу дијалекатских особености такозваног северно-израелског јеврејскиг језика (увод);

Књига пророка Осије (превод);

Едвард Ерл Елис (E. Erle Ellis), Белешка на 1. Коринћанима 10, 4 (превод Ирис Цветковић, редактура превода Маријана Петровић);

Кипријан Керн (Киприан Керн), Увод у епоху тринитарних спорова четвртог века (превео Далибор Павловић);

Јован Мајендорф (J. Mayendorff), Неколико запажања о утицају Дионисија Аеропагита на Истоку (превела Ирина Радосављевић);

Јован Мајендорф (J. Mayendorff), Света Гора у четрнаестом веку – духовно и интелектуално наслеђе (превео Бојан Теодосијевић);

Лазар Нешић, Евхаристијско богословље Јозефа Ррацингера;

Флојд В. Филсон (Floyd V. Filson), Да ли је у Помпејима било хришћана (превели Маријана и Срећко Петровић);

Колин Џ. Хемер (Colin J. Hemer), Rotas-Sator квадрат из Манчестера (превели Маријана и Срећко Петровић);

С. Томас Паркер (S. Tomas Parker), Древна црква, можда најстарија на свету, пронађена у Акаби (превели Маријана и Срећко Петровић);

Јули Калаверзу-Максингер, Димитри Оболенски (Ioli Kalavreyou-Maxeiner and Dimitri Obolensky), Графит на црквенословенском језику у цркви Свете Софије у Цариграду (превели Маријана и Срећко Петровић);

Џонатан Барлоу (Jonathan Barlow), Археологија и веровање у римском свету – критички приступ (превели Маријана и Срећко Петровић);

Давор Џалто, Слика као субјект и објект погледа.

 

Рубрика часописа Отачник под називом Философија садржи:

Милан Узелац, Рођење филозофије музике А. Ф. Лосева из духа позног неоплатонизма;

Слободан Жуњић, Логика Макарија Петровића и њени извори;

Слободан Жуњић, Прилог расправи о српској и/или хрватској филозофској терминологији – Postscriptum из 1990. (и 2008) године;

Сергиј Хоружи, Театар ситуација;

Лазар Нешић, Христос и ништина: (антропо)нихилизам као аскеза живота и теологије.

 

Прикази:

Enciklika Caritas in veritate pape Benedikta XVI. Biskupima, prezviterima i đakonima, onima koji su primili zavet, vernima, i svim ljudima dobre volje, o celovitom razvoju čoveka u ljubavi i istini, Beograd 2010, 133 strane – Јован Благојевић;

Pr. Prof. Dr. Ion Bria, Hermeneutica teologică, Dinamica ei în structuea Tradiţiei, Editura Andreiana, Sibiu 2009, 229 strane – Дарко Ђого,

Александар М. Петровић, Хегел и идејни динамизам платоновске дијалектике, Филозофски факултет – Култура полиса, Косовска Митровица – Нови Сад 2010, 330 страна – Андреј А. Ташчијан.

 

БОГОСЛОВЉЕ, часопис Православног богословског факултета Универзитета у Београду, број 1 (2012), главни и одговорни уредник Богдан Лубардић:

In memoriam:

Протојереј ставрофор професор др Радован Биговић (1956-2012):

Богдан Лубардић, Протојереј ставрофор дрофесор др Радован Биговић: витез Цркве – посредник Јеванђеља;

Зоран Крстић, Религија у демократији: о књизи Марсела Гошеа (у знак сећања на оца Радована Биговића);

Биографија и библиографија професора др Радована Биговића;

Радован Биговић, Интелигенција у Цркви.

 

Богдан Лубардић, Свети Сава Српски: задати отац, даровити брат.

 

Чланци:

Ненад Божовић, Извори Макавејских књига;

Предраг Драгутиновић: Μιᾶς γυναικὸς ἂνδρα 1 Тим 3, 2 у сукобу интерпретација;

Здравко Јовановић, „Представљајући“ аспекти појма διακονία;

Дарко Перовић, Conatus essendi и питање у Богу (Један аспект Левинасове критике западноевропске онто-теологије);

Радомир Поповић, Спорови о датуму слављења Васкрса у древној Цркви.

 

Рецензије и прикази:

Lukas Viscer, Ulrich Luz and Christian Link, Unity of the Church in the New Testament and Today – Предраг Драгутиновић;

Rochus Leonhardt, Grundinformation Dogmatik Раде Кисић;

Вилијам М. Шнидевинд, Како је Библија постала књига – Јован Лазаревић;

Вадим М. Лурје, Историја византијске философије: формативни период – Мирослав Ивановић;

Петар Браун, Успон хришћанства на Западу – Радивој Радић.

 

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ, версконаучни часопис, издавач Свети архијерејски синод СПЦ, 2 (2012), главни и одговорни уредник презвитер мр Александар Ђаковац:

Квинт Септимије Флоренс Тертулијан, Против Праксеја (поглавља 1-3), двојезично, латински-српски текст;

Александар Суботић, Субјект и остаци Другог;

Давор Џалто, Православна Црква и друштвени развој;

Јоанис Каравидопулос (Ioannis Karavidopoulos), Од римске политике до хришћанске теологије – трансформација савремене политичке терминологије у нову теолошку терминологију у Првој посланици Солуњанима апостола Павла (превео др Предраг Драгутиновић);

Ивица Чаировић, Активност англосаксонских мисионара међу германским – паганским – племенима у VIII и IX веку;

Мирослав М. Поповић, Један осврт на последице крсташких ратова;

Драгана Дамјановић-Шахнер, Почеци пустињског монаштва у Египту;

Чедомир Ребић, Поезија о догађајима Тајне вечере;

Корнелија Јохана де Вогел (Cornelia Johanna De Vogel), Платонизам и хришћанство: очигледна супростављеност или дубока заједничка утемељеност (превео са енглеског Александар Стојковић, редактура превода Ирина Радосављевић и Бојан Теодосијевић).

 

Осврти:

Мирослав М. Поповић, Два аспекта хришћанства у Римском царству;

Биљана Цинцар Костић, Шест векова Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића;

Кардинал Валтер Каспер, Мир у свету, дијалог међу хришћанима и са другим религијама (превео са енглеског протођакон др Дамјан С. Божић).

 

Прикази:

Ксенија Кончаревић и Милан Радовановић, Руско-српски и српско-руски теолошки речник – Предраг Пипер;

hnke, Michael/Kattan, Assaad Elias/Oberdofer, Bernd (Hrsg.), Die Filioque – Kontroverse. Historische, ӧkumenische und dogmatische Perspektiven 1200 Jahre nach der Aachener Synode – Протођакон Зоран Андрић;

Мирјана Прљевић (ур.), Конференција „Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта – у сусрет великом јубилеју 2013“. Књига 1. Свако нека верује како му срце хоће – Данко Страхинић;

Протонамесник Симеон Ј. Туркић, Птичица Рајска – ђакон Ивица Чаировић.