О ПРИРОДИ ЉУДСКОЈ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ



Ова се песма сматра једном од Григоријевих најуспелијих песама. Он ту на непосредан начин приказује унутрашњи немир и непрекидно колебање ума који тражи одговоре на основна питања егзистенције; то су питања филозофска, у ужем смислу, али се са њима сваки човек у животу суочава. Шта је личност, моје ја, и шта је биће уопште? Откуд и зашто толике патње у животу? Је ли душа материјална или духовна творевина? Да ли све на свету тече у неповрат, или целокупна историја света, од постања, води једном циљу – човековом обожењу? Зашто има толико неслагања у разним учењима о Богу? Зашто је велика несрећа и патња баш мени, као јединки, у део припала? Ниједно од тих питања не добија директан одговор; тренутно олакшање песник налази у својој непоколебљивој вери у Бога, али борба у његовом уму и души наставља се и даље.


Прочитај текст

ОЦИ И МИ
СТИЛИЈАН ПАПАДОПУЛОС



/Значај Отаца/ за наше доба не може се разумети сам за себе из следећег разлога: претпоставља се да круцијални и аутентични допринос свих Отаца јесте, постоји и садржи се у Предању Цркве. Према томе, учење и мишљење Отаца јесте наше учење и мишљење или би бар требало да буде; и ако желимо да то истакнемо, знамо како и где да то нађемо. Јер, нису само каснији црквени писци обухватили у свом стваралаштву богословско искуство својих претходника, него и у приручницима догматике може свако да се скоро без труда информише о отачком учењу које је тамо сажето и систематизовано.


Прочитај текст

ВЕЛИЧАЊЕ СПАСАВАЈУЋЕ НАУКЕ ЗЛАТОУСТОВЕ



Празновање Светог Јована Златоустог у крагујевачкој Богословије започело је у недељу (25. новембра), дан уочи празника, када су се ученици, наставници и гости у школском храму окупили око свог духовног оца – Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је служио празнично бденије.


Прочитај текст

БИБЛИОТЕКА СВЕТОГ ФОТИЈА ЦАРИГРАДСКОГ
НЕНАД ИДРИЗОВИЋ, ЂАКОН



Већина научника који су истраживали живот и дело Светог Фотија Цариградског претпоставља да се он родио око 820. године у Цариграду. Био је врло образован и играо је видну политичку улогу на царском двору. Два пута био је изабран за патријараха – од 858. до 867. и од 877. до 886. године – и два пута је проживео прогонство. После другог прогонства повукао се у манастир, где је и умро око 897. године.


Прочитај текст

ДВЕ АРАБЉАНСКЕ ОПСАДЕ ЦАРИГРАДА (674-678; 717/718)
РАДИВОЈ РАДИЋ



Премда су Турци срушили Византију, највећи такмац и непријатељ Царства током његовог хиљадугодишњег постојања били су заправо Арабљани. Нећемо погрешити уколико кажемо да за све време постојања Византије ниједан народ није играо тако велику улогу у њеној историји као становници Арабије. Они су ударили на темеље Византије, снажно их уздрмали и у најмање два маха непосредно угрозили сам опстанак универзалне империје.


Прочитај текст

НАПАД АВАРА НА ЦАРИГРАД 626. ГОДИНЕ
РАДИВОЈ РАДИЋ



Авари су одиграли значајну улогу у Великој сеоби народа и у насељавању Словена на Балканско полуострво. После доласка из Азије, они су се 558. обратили цару Јустинијану I и понудили му помоћ против неких номадских племена која су у то време угрожавала Царство. Авари су 567. дошли у Панонију где су у савезу са Лангобардима уништили државу Гепида.


Прочитај текст

САДРЖАЈ НАЈНОВИЈИХ БРОЈЕВА ТРИ БОГОСЛОВСКА ЧАСОПИСА



Последњи број овог гласила, које има и одредницу часопис за светоотачку праксу и теорију, нумерисан је као свеске 1 и 2 за 2010. годину, због уобичајеног код нас кашњења периодичних публикација. Темат часописа посвећен је Светом Јовану Златоустом.


Прочитај текст

ПРАВОСЛАВЉЕ И ГЛОБАЛНИ ПЛУРАЛИЗАМ
ПИТЕР Л. БЕРГЕР



Како су научници постајали свесни важности религије у светским питањи- ма, неки од њих су почели да преиспитују компатибилност верских традиција са институцијама и вредностима карактеристичним за либералне демократије. Са отприлике 350 милиона православних хришћана у свету и великим политичким и економским значајем земаља које они сматрају својим домовинама, разумевање православља има важну улогу у разумевању савременог света уопште.


Прочитај текст

ВАВИЛОНСКА КУЛА И СХВАТАЊЕ ЈЕЗИКА У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
ЂОРЂЕ ТРИФУНОВИЋ



Схватање језика код православних словенских народа испољава се у најдубљој прошлости и нераздвојно је повезано са постанком најстаријег словенског књижевног језика. Само значење речи ѥзыкь (старословенски ѩзыкъ открива исконску сложеност схватања.


Прочитај текст

ОДНОС РЕЛИГИЈЕ И УМЕТНОСТИ
ЗОРАН КИНЂИЋ



Аутор заступа тезу да је уметност ближа религији од филозофије. Као аргумент он наводи да ум није у стању да појми оно свето и надумно, оно што трансцендира реалност. Иако је истина неизрецива, мистици нам непојмовним, песничким језиком омогућавају да је наслутимо. Уметност и религија су везане за надахнуће, повиновање вишој, божанској сфери. Лепота је пут ка сагледавању саме надлепоте, тј. Творца. Разлика између религије и уметности је у томе што је религија заинтересована за натчулну лепоту, за светост, а не за естетско савршенство. Осамостаљивање нововековне уметности од религије лишило је уметност њеног духовног врела. Излаз из кризе уметности је, по мишљењу ауто-ра, у обнови духовности.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо