ДЕСПОТ СТЕФАН И ВИЗАНТИЈА
ЈОВАНКА КАЛИЋ



Стефан Лазаревић је стекао титулу деспота на византијском двору најпре од Јована ВИИ Палеолога (1402), а затим и од цара Манојла ИИ Палеолога (1410). У овом прилогу се истражују српско-византијски односи 1402–1427. године, одно сно промене у схватањима деспотске титуле. Деспот Стефан постаје Деспот Краљевине Рашке


Прочитај текст

МИЛАНСКИ ЕДИКТ И ТЕОРИЈА О ДВЕ ВЛАСТИ
РАДОВАН БИГОВИЋ



Свети цар Константин Велики, чија је постојбина овај град, је знаменита личност не само хришћанске већ и светске историје. Стајао је на граници између старог и новог Рима, између паганства и хришћанства. Према речима једног угледног византолога „издавање Миланског едикта је један од најважнијих датума у светској историји и догађај који је повесницу човечанства окренуо у новом смеру“.


Прочитај текст

НАЈСТАРИЈИ ХРИСТОВИ ЛИКОВИ И ЊИХОВЕ АНТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ
МИРЈАНА ТАТИЋ ЂУРИЋ



У апостолска времена нема физичког описа Христовог лика јер је Христова појава била жива у његовој речи коју су дванаестор ица апостола заступали широм тадашње васељење. Апостол Павле прекида са јеврејском традицијом и наглашава духовну димензију Бога-човека. Уз помоћ хеленистичке филозофије, он отвара пут хришћанској гноси, запостављајући материју и дајући примат духу, што се види и из Јеванђеља по Јовану, у Христовом разговору са Самарићанком (4, 7-38): ,,јер бог је дух, у духу и истини се треба њему молити”. У Другој посланици Коринћанима (5, 16) каже се да ,,зато ми никог не познајемо по телу, и ако Христа познасмо по телу, сада га више не познајемо”.


Прочитај текст

СНАГА КОЈУ ЈЕВАНЂЕЉЕ НУДИ КУЛТУРИ
АНАСТАСИЈЕ (ЈАНУЛАТОС), АРХИЕПИСКОП ТИРАНЕ И ЦЕЛЕ АЛБАНИЈЕ



Када се Црква сусреће са новом културом, делује у три основна правца: прво, прихвата елементе који су усклађени са поруком Јеванђеља. Друго, критички негира друге елементе који су бескомпромисни. Треће, улива нову крв и нови дух оплођујући оно што је позитивно.


Прочитај текст

О ЛАКТАНЦИЈУ И ЊЕГОВОМ ДЕЛУ
МИЛЕНА МИЛИН



Податке, макар врло оскудне, о животу позноримског писца Лактанција, дугујемо Блаженом Јерониму. У свом делу О славним људима он наводи да је Лактанције – пуним именом L. Caecilius Firimianus qui et Lacantius – рођен у Африци (претпоставља се око 250. године) и да га је на место професора реторике у царској резиденцији Никомедији, у Малој Азији, поставио цар Диоклецијан. Лактанције је ту остао све до почетка великог хришћанског прогона 303. године. У дубокој старости (негде око 315) отишао је у Галију, на позив цара Константина, да буде васпитач његовог најстаријег сина Криспа. Неку годину касније завршио се и његов живот.


Прочитај текст

НОВА РЕЛИГИЈА У НОВОМ ЦАРСТВУ: ХРИШЋАНСТВО ПРЕ КОНСТАНТИНА
ПИТЕР БРАУН



Само девет година пошто је Диоклецијан подигао на Римском форуму споменик поводом двадесет година стабилне владавине, на којем је себе приказао крај задимљеног олтара, окруженог свагдаприсутним боговима и животињама од памтивека сматраним прикладним за велике жртве, цар Константин је ушао у Рим, 29. октобра 312, после победе над својим супарником Максенцијем, извојеване дан раније, ван града, у бици код Милвијског моста. Жртвеници богова на Капитолу стајали су спремни да приме жртву прикладну прослави његовог победоносног уласка у град, али Константин је, наводно, отишао право у царску палату не приневши никакве жртве.


Прочитај текст

ПОЈАМ ОРИГИНАЛНОСТИ
СЛОБОДАН ЖУЊИЋ



Византинци нису признавали ауторство у нашем модерном смислу, јер је сваки ваљан писац за њих у основи био само преписивач онога што, како каже Дамаскин, долази „одозго“ (Јак. 1, 7; Bonifatius Kotter, Die Schriften Des Johannes Von Damaskos, Patristische Texte Und Studien, Бд. 7, 11, 17, Берлин 1969, 1973, 1975, 52, 45), а то значи из божанске традиције. Пошто само преписује „вишу мудрост“ или преноси мудрост освештану наслеђем, писац није важан као личност и стога је сасвим природно да ни он сам не претендује на оригиналност, чак ни онда када истински исписује властити (ауторски) текст.


Прочитај текст

О ДУХУ СВЕТОМ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ



Ова песма део је циклуса од осам песама у хексаметарском стиху, тзв. Poemata arcane или Песама мистичних (назив није оригиналан Григоријев, већ потиче из каснијих времена), које се баве основним поставкама православног богословља. Наслови појединих песама су следећи: 1. О првим начелима и о Светој Тројици; 2. О Сину; 3. О Светом Духу; 4. О стварању света; 5. О Провиђењу; 6. О бићима обдереним разумом; 7. О души; 8. О Старом и Новом завету и о доласку Христовом.


Прочитај текст

СТРАДАЊЕ ПОЛИКАРПОВО - БОГОСЛОВЉЕ МУЧЕНИШТВА



Редак је случај да је један тако мали текст задобио толико велики значај у животу Цркве. Страдање Светог Поликарпа, које можда није најстарије, постало је буквално темељ учења о мучеништву, и заиста је важило као програм у животу Цркве што се тиче мученика и њиховог поштовања. Његов састављач Маркион, који је сигурно користио сећања и искуства и других хришћанских очевидаца, не описује само „процедуру“ мучеништва, него тумачи, расветљује догађаје и тако заједно са Мартиријом имамо и богословље мучеништва, које је Црква потпуно усвојила чинећи га тако својим животом, својим Предањем.


Прочитај текст

ИГЊАТИЈЕ АНТИОХИЈСКИ, ЕПИСКОП, МУЧЕНИК, БОГОНОСАЦ
ВЛАДАН ПЕРИШИЋ



Мисао Светог Игњарија Антиохијског, „епископа Сирије“ и „Богоносца“, схватљива је једино у контексту у којем је настала, дакле у окриљу Цркве почетком другог века. То је први и основни од замишљених концентричних херменеутичких кругова којима се она да тумачити. Међутим, иако је то најтемељнији и најнезаобилазнији круг, он, наравно, није и једини. Други, шири од њега, је онај у коме се налази не само Свети Игњатије као појединац (у том случају би то био онај први – црквени – круг), него и он и цела Црква тог доба, а то је друштвено-политички, културни и религијски контекст Римског царства уопште а грчко-римске културе Сирије и Мале Азије посебно.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо