РАСПОРЕД ИСПИТА ПРИВАТНИХ УЧЕНИКА У АПРИЛУ 2013. ГОДИНЕ



У Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу испити за приватне (ванредне) ученике биће одржани у петак 26. априла у 13 часова. Ученици имају обавезу да истог дана у секретаријату Богословије пријаве испите које ће полагати.


Прочитај текст

ПРЕДРЕФОРМАЦИЈА - ПРЕГЛЕД ЈЕДНЕ ЕПОХЕ
ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ



Прави задатак историје не би требало да представља пуку фактографију и реконструкцију, како се нешто догодило, већ налажење одговора на питање зашто се догађај минулих дана догодило управо тако како је забележено. Одгонетање механизма развоја историјског процеса представља изазов и истовремено искушење за сваког историчара. Успешност у одгонетању, у претакању сећања у знање представља међу између доброг историчара и оног који представља пуког статистичара минулих људи и датума.


Прочитај текст

О ХАГИОГРАФСКОМ ДЕЛУ СВЕТОГА СИМЕОНА МЕТАФРАСТА: БИОГРАФИЈА, РЕДАКЦИЈА, ТЕОЛОГИЈА
МАКСИМ ВАСИЉЕВИЋ



У науци се поставља питање да ли је византијска хагиографија својим занимањем за есхатолошко, метаисторијско, релативизовала историју и проблеме што их историја намеће. Критика појединих истраживача да су византијски хагиографи, истицањем натприродног и чудесног, омаловажили историјска и политичка питања и тиме поткопали израженију мисионарску активност Цркве, такође се може чути. Као противстав, тврди се како је, с друге стране, западнохришћанско изражено интересовање за историју, преокупација етиком и дубоко поштовање институције (које иде до нивоа легализма), водило забораву есхатолошке визије постојања. Нису ли ови ставови сувише уопштени? Ове и сличне проблеме савремене хагиографије покушаћемо да размотримо анализирајући једно, притом и најважније, дело из опуса Симеона Метафраста (910–987), његов Μηνολόγιον, који Православнa црквa признаје за свој званични Минологион.

 


Прочитај текст

ДИЈАЛОГ ХРИШЋАНСТВА И МОДЕРНОГ СВЕТА
КАРДИНАЛ АНЂЕЛО СКОЛА



Човечанство је тренутно изгубило свога Бога“. Изјава Тијара де Шардена која на синтетички начин изражава мучан однос евроатлантске модерне са Богом уводи нас у средиште питања дијалога хришћанства и модерног света. Де Шарденов став представља својеврстан ехо познате метафоре о помрачењу коју је педесетих година прошлог века почео да користи Мартин Бубер да би описао привремено замрачење Бога односно лика Божијег у свету, које су учинили они правци модерне мисли, како у филозофији, тако и у теологији, који су желели да редукују Бога и сведу га на објективистички садржај теоријског типа.


Прочитај текст

НАДИЛАЖЕЊЕ НЕОПАТРИСТИЧКЕ СИНТЕЗЕ
ЏОН БЕР



Упркос свим ранијим страховањима у вези са променом миленијума, свет је наставио да се окреће око своје осе док смо прелазили из двадесетог у двадесет прво столеће, а човеков живот се наставио без прекидања. У сваком случају, из ерминевтичке перспективе посматрано, један сеизмички заокрет се јесте догодио, заокрет који ми тек започињемо да анализирамо. У једном кратком делићу времена пројавила се дистанца између векова, отварајући нам нову перспективу на оно што је, до тог тренутка, била наша сопствена садашњост.


Прочитај текст

ИНКОНОФИЛСКИ ЕПИГРАМИ ТЕОДОРА СТУДИТА
НИНОСЛАВА РАДОШЕВИЋ



У историји византијског монаштва, а нарочито у историји борби око икона у којој је овај друштвени слој био један од главних актера, име Теодора Студита има своје одређено и веома важно место. Овај необично свестран човек, који је био вичан и теоријским теолошким разматрањима и решавању сасвим практичних проблема свакодневног манастирског живота, успео је да обнови киновитско монаштво и постави основе за његов даљи развој кроз векове. Све чега се својом енергијом прихватао настојао је да бескомпромисно изврши по цену сопствене егзистенције у бурном добу иконоборачких криза.


Прочитај текст

УЧЕНИЦИ БОГОСЛОВИЈЕ ДАРИВАЛИ ОБОЛЕЛУ ДЕЦУ У КРАГУЈЕВЦУ



Сопственом иницијативом, без учешћа старијих, ученици крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог, прикупили су лична средства помоћу којих су припремили пакете као дар оболелој деци на више одељења крагујевачког Клиничко-болничког центра и школе за децу са посебним потребама Вукашин Марковић. Ову акцију подржала је Управа Богословије, а свој допринос је дала и Епархија шумадијска.

 


Прочитај текст

ВИЗУЕЛНИ АСПЕКТ ОБОЖЕЊА ПО ДИОНИСИЈУ АЕРОПАГИТУ
ФИЛИП ИВАНОВИЋ



Један од мислилаца који је интелектуално консолидовао обожење и дао му снажан доктринарни темељ, који је до данас остао од суштинског значаја, био је (Псеудо-) Дионисије Ареопагит. Читава мисао његова посвећена је обожењу твари, а крајњи циљ је œбожански примрак", у коме душа, пратећи узлазну путању апофатичке теологије, достиже мистичко сједињење с Богом. Узлазни процес почиње материјалним стварима, симболима кроз које се Бог пројављује људским бићима. Имајући у виду реалност људске личности, која је позвана да прими откривење, Божанство не може бити перципирано без помоћи посредника, који су за Дионисија œсвети покрови" испод којих се божанска свјетлост скрива. Циљ овога чланка је да нагласи улогу визуелних елемената (материјалних објеката, симбола) као почетне тачке у процесу обожења, а у контексту естетских елемената хришћанства и црквеног учења о обожењу, које своје темеље дугује управо Ареопагиту.


Прочитај текст

О ПРОЦЕСУ НАСТАНКА И ФУНКЦИЈИ НЕУМСКЕ КЊИГЕ У ВИЗАНТИЈСКОЈ ПОЈАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ
ВЕСНА ПЕНО



У до сада спроведеним музиколошко-кодиколошким истраживањима византијске појачке традиције систематски су евидентирани и археографски обрађени најзначајнији нотирани зборници, пописани су музички фондови при већим библиотечким центрима, написане су бројне студије о развоју и тумачењу неумске нотације, о типовима, садржају и структури неумских књига, затим о мелодијско-ритмичким особеностима различитих врста цркве них напева и појединим издвојеним музичким параметрима, као што су ритам и лествични систем; умногоме су, такође, познати стваралачки опуси корифе ја појачке уметности — мелода, писара и композитора, а значајна сазнања сте чена су и у вези са местом музике у еволуцији литургичких образаца — цр квених устава или типика.


Прочитај текст

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ У ПОСЛЕДЊЕМ СТОЛЕЋУ СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКИХ ОДНОСА
СИМА ЋИРКОВИЋ



Последње столеће у наслову овог саопштења потиче из програма и од ор ганизатора овог скупа, последње године, међутим, потичу из епохе којој је овај скуп посвећен. Последње године, œљета напокоњашња", су само један од израза темељног песимизма, готово безнађа, којим је била прожета мисао многих људи тога последњег столећа егзистенције и Византијског царства и српске државе.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо