ПОХВАЛНО СЛОВО ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ
НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ



 

Пошто је Бог и спас наш Исус Христос великим и неизреченим човекољубљем[1] узљубио род људски, не могући трпети да створење његово обузето буде ђавољим лукавством, добровољно смирење прими и оваплоти се од Светога духа и од пречисте и славне Богородице и присно деве Марије; "на земљу се јави и с људима поживе,"[2] сав у лику тела нашега. Лик му је био тело,[3] да би они који умиру у Адаму, у Христу Исусу оживели.[4] Он је, према апостолу, мир наш, који обоје у једноме створи те преграду непријатељства разруши; и пошто је крстом уништио мржњу[5], први је био од оних што се дигоше из мртвих[6] који собом управи људски род према бесмртности.


Прочитај текст

ОКОНЧАНА НАСТАВА У ШКОЛСКОЈ 2012/2013 ГОДИНИ ЗА МАТУРАНТЕ



Након што је завршена редовна настава за ученике V разреда Богословије, Наставнички савет је на седници 17. маја 2013. године утврдио успех ове генерације матураната у завршном разреду богословског школовања.

 

 

 


Прочитај текст

"О ПАСХИ" СВЕТОГ МЕЛИТОНА САРДСКОГ



Мелитон Сардски је важна црквена и богословска личност која је деловала, углавном, између 160. и 180. године као епископ Сарда у Лидији и као писац. Он представља авангардно малоазијско богословље проткано павловским, јовановским и савременим богословским елементима, и које ће мало касније дати великог оца и учитеља Цркве Иринеја Лионског. О животу и делатностима Мелитона немамо података. Углавном, знамо да је био човек од угледа (Јевсевије, Црквена историја IV 26, 1), живео је „у Духу Светом“ (Поликрат, у горе наведеном делу V 24, 5) и сматран је темељем Цркве и њеног Предања (V 24, 1).


Прочитај текст

КАСИЈИН ЧЕТВЕРОПЕСНЕЦ ЗА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ



Велика субота је један од најзначајнијих дана литургијске године, зато што се тада празнује Христова победа над адовим црством смрти. Наиме, Христос је, према црквеном учењу, после своје смрти на крсту, и пре васкрсења из гроба, сишао у подземни свет. Тамо је победио адово царство и ослободио оне, који су се налазили под његовом влашћу, односно све мртве, почевши од Адама, а тренутак када Христос извлачи Адама из ада, држећи га за руку, изабран је и за представу Васкрсења у византијској уметности. Тако, дакле, у представи Христовог силаска у ад Адам је символ васцелог човечанства и зато његово васкрсење означава васкрсење свих људи, што представља централно учење хришћанске теологије.


Прочитај текст

ТАМА НОЋИ
ПРОТОЈЕРЕЈ ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ



Како је, у свету кога је створио Бог и чије је законе и услове живота установила божанска мудрост и доброта, могуће присуство зла? За зло је тачно да се противи Богу. Оно квари Његову творевину и одбацује Његове одлуке. Зло је то које није створио Бог. И док Божанство установљава разлоге за све што постоји и Свевишњи сам успоставља „довољне разлоге за живот“ - неко може да потврди да зло као зло, постоји у инат недостатку разлога за животом, да постоји без иједног разлога свога постојања. Као што је рекао Св. Григорије Ниски, то је „непосејана биљка без корена и семена“.


Прочитај текст

О ИЗДАЈСТВУ
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



 

Уистини истјазавам се, оковима страха обујмљен, како ћу утолити вашу жеђ љубослушанија, какву ћу трпезу речи поставити; чиме ће толики народ бити погошћен – којему ће Христос Једини достатан бити да се насити; пред дверима свега света радост, приближава се спокој Васкрсења Господњег; опет се смућује неразборити народ јудејски, опет на пастира пси лају, опет против Господара робови устају, опет већају против Светлости тмине посленици, опет се Јуда марљиво поучава безаконој продаји, опет Јудеји сребро спремају да у Ад мртвима Слободнога пошаљу и виде како је смрт поробљена, да се потресу гробови и мртви окрилате пред Васкрсење, опет ученик продаје, познаваоци закона, пак, купују, а разбојник на крсту богослови.


Прочитај текст

КАСИЈИНА СТИХИРА ЖЕНИ ГРЕШНИЦИ



 

Стихира жени грешници, која се налази у Триоду и поје на јутарњем богослужењу Велике среде (на Слава и ниња стиховњих стихира), представља најпознатије дело целог Касијиног песничког опуса, а можда и најпопуларнију стихиру византијског литургијског песништва уопште. Та чињеница вероватно и јесте разлог што је дата стихира била предмет проучавања и исцрпне анализе више од било којег другог Касијиног дела.


Прочитај текст

О ЗЛОМ САБОРУ
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Најмилија чеда Цркве наликују одојчади која млечну храну по васдан из мајчине дојке сисају и стално је ишту. А ми наликујемо сиротој матери која је због гладовања затворила млечне изворе. И управо као да неко види чедољубиву матер која нема млека и уплакану због свога чеда, па пруживши дојку не нахрани дете, већ се због плача заустави: тако видите и нас који исто страдамо и који исто чинимо. И ми, видећи овај нови сабор чеда Цркве која уокруг стоје и чекују мудро и истинито (чисто) млеко беседе, дојку ума својега дајемо: не да их нахранимо (убоги смо, пак, и оскудни речју), већ да чежњу и огањ ублажимо.


Прочитај текст

ИКОНОГРАФСКА АНАЛИЗА: УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРИСАЛИМ - ЦВЕТИ
ВИОЛЕТА ЦВЕТКОВСКА ОЦОКОЉИЋ, ТАТЈАНА ЦВЕТКОВСКИ



 

Abstract: Рад се бави иконографском анализом иконе Улазак Христа у Јерусалим - Цвети, посебно фреске у манастиру Дечани (14. век). У раду је дат превод најранијег познатог текста (4. век) који описује обред поводом празника Цвети у Јерусалиму. Анализирају се појединачни ликовни елементи и њихова симболика. Композицијски елементи су потврђени изворима из Светог писма, а бројна сведочанства проналазе се и унутар раних ходочасничких путописа (4-6. век). Истражена је симболика хришћанских порука иконе и потврђено да сваки детаљ који је приказан на њој има улогу да пренесе део другог света и постане стварност у животу верника.

 


Прочитај текст

ПОНОВНИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА И ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ У ТЕОЛОГИЈИ АПОСТОЛА ПАВЛА
Е. П. САНДЕРС



Abstract. У раду је теолошко-критички представљено Павлово схватање васкрсења и истовремено указано како нова историјска ситуација изазива преображај и реконструкцију теолошког мишљења. Апостол Павле је интензивно промишљао о нади у васкрсење мртвих у одређеној ситуацији, на пример на основу кризе због умрлих у Солуну или могућности смрти оних којима се обраћао. Нада у васкрсење остаје темељно Апостолово убеђење, али нада коју треба стално изнова промишљати и стално изнова од случаја до случаја теолошки осмишљавати.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо