ПРАВОСЛАВНО ПОИМАЊЕ ЗЛА
АНТОНИЈЕ АЛЕВИЗОПУЛОС



Човек и свет нису последице нужности, него су плод слободе и љубави Божије. Кроз стварање, Бог је желео да Својим створењима преда љубав: не принудно, него на начин који приличи човеку сазданом по образу Божијем.

Да је љубав Божија наишла на потврдан одговор од стране човека, могла је да уздигне створење и да га учини заједничаром Божијим „по пресушаству; да га доведе до стања да буде по подобију Божијем, односно до превазилажења тварне стварности и до вечног заједничарења са Нествореним Богом. Човек је призван да ову љубав пренесе на осталу творевину јер је постављен да је чува и да је одржава. У тим природним оквирима човековог живота, зло није постојало. „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (Постање 1, 11).


Прочитај текст

ОД ЋИРИЛОМЕТОДИЈЕВСКОГ ДО ВУКОВОГ ПРЕВОДА НОВОГ ЗАВЕТА
ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ



У раду се, углавном као тезе, разматрају поједина питања везана за ћирилометодијевску мисију међу Словенима и у вези са њом пут којим се кретао превод Новога Завета на словенски језик, почевши од кратког апракоса па до пуног тетра текста, све до превођењеа новозаветног јеванђељског текста на српски језик. Славистичка наука се одавно бави овим питањем и досад је објављено на стотине страница текста из пера најзнаменитијих слависта – намера ауторке овога рада, дакле, није да износи сопствена, револуционарна мишљења него да на основу извесног броја радова (силом прилика селективно одабраних за ову прилику) укаже на развојни пут којим се превод кретао у српској писаној и књижевној традицији све до наших дана, са свешћу да ће у излагању материјала бити много празнина које тек треба попунити.


Прочитај текст

ХАГИОГРАФСКИ, ХИМНОГРАФСКИ И ИКОНОГРАФСКИ ИЗВОРИ О ПРОСЛАВЉАЊУ СВЕТОГ ВИТА (ВИДА) КОД СРБА
НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ



Празник Светог Вита (Вида), мученика из Диколецијановог доба са Сицилије, – Видовдан – има изузетно важно место у хришћанској и националној свести Срба, првенствено као дан спомена Косовског боја и Светог кнеза Лазара. Међутим, и пре Косовске битке, култ овог ранохришћанског мученика, био је код Срба израженији него међу осталим православним народима.


Прочитај текст

КОСОВСКА ЛЕГЕНДА И СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ СПИСИ
НАДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ



О настанку српске усмене поезије о Косовској бици написано је до данас безброј веома значајних студија и наших и страних научника. Основну пажњу привлачило је пре свега питање времена и начина обликовања ових песама, које се опет непосредно везивало за старину наше епске поезије уопште. При том се могу уочити два основна становишта. Прво, песме о Косовском боју настале су неколико деценија после одсудног догађаја, јер им се трагови находе тек у писаним споменицима средине XV века. Друго, песме су одмах и непосредно пратиле и уметнички транспоновале косовска збивања.


Прочитај текст

ОРИГЕНОВО МЕСТО У ЦРКВИ
СТИЛИЈАН ПАПАДОПУЛОС



У савременим истраживањима провлачи се следеће питање: које је Оригеново место у Цркви, у свести Цркве? Мање-више, индиректно или директно, благо или наглашено, ово питање постављају готово сви богослови, јер којом год облашћу да се баве, налазе пред собом неуморног Оригена кога је, ипак, Црква осудила на свом Петом васељенском сабору 553. године на основу едикта из 543. године који је издао Јустинијан на подстицај богословских и црквених чинилаца.


Прочитај текст

ЕВХАРИСТИЈА У ЈЕВАНЂЕЉИМА
НЕБОЈША РАКИЋ



Отац Георгије Флоровски на питање шта је Библија и да ли је Библија књига попут било које друге књиге која је доступна и схватљива било ком случајном читаоцу, одговара да је Библија свештена књига која је намењена првенствено онима који верују. Ако постоји у Светом Писму као целини било какава коначна вест, та вест не може бити упућена појединцу или појединцима, него заједници, односно појединцима искључиво у оној мери у којој они јесу чланови те заједнице.


Прочитај текст

МАТУРИРАЛА ДВАНАЕСТА ГЕНЕРАЦИЈА (2008-2013) МАТУРАНАТА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ



Под надзором изасланика Светог архијерејског синода СПЦ Његовог преосвештенства Господина Јована (Ћулибрка), викарног епископа липљанског, у периоду од 4. до 10. јуна 2013. године одржани су матурски испити у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу за генерацију полазника који су први разред уписали школске 2008/2009. године. Кандидати су најпре полагали писмени матурски испит из Светог писма.


Прочитај текст

УСПЕХ УЧЕНИКА БОГОСЛОВИЈЕ НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ



Након окончања редовне наставе у школској 2012/2013. години, Наставнички савет Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу утврдио је успех ученика у овој школској години


Прочитај текст

ФИЛОЗОФИЈА У МАНАСТИРИМА
СЛОБОДАН ЖУЊИЋ



Столеће и по, које почиње средином VII века и траје све до првих деценија IX века, представља, ако не „најтамније доба“, како се оно у новијој историографији често описује, онда свакако „најсиромашнији“ период целокупне византијске културне историје. Јавна настава филозофије, реторике, права и других дисциплина, која је у IV и V веку доживела велики процват на читавом Истоку, и која се у Константинопољу, као новом образовном центру Царства, одржала и након затварања атинских филозофских школа, протежући се надаље све до самог почетка VII века, тада или потпуно престаје или ми о њеном продужењу после Стефана Александријског, који је од 612. године држао предавања из Платонове и Аристотелове филозофије на Теодосијевом цариградском универзитету, више немамо никаквог спомена, - што мерено историјским учинцима излази на исто – преписивање старих филозофских текстова скоро сасвим замире, због чега су у данашњим европским библиотекама најстарији сачувани грчки рукописи Платона и Аристотела тек они из потоњег времена (IX и X век), а оригинално стваралаштво се потпуно повлачи у оквире религиозне литературе, теолошког и још више хагиографског и литургијског типа.


Прочитај текст

ХРИШЋАНСТВО У ДОБА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ - ОСВАЈАЊЕ ГРАДОВА
ПИТЕР БРАУН



 

Упркос целокупној пропаганди, Константин и његови наследници нису довели до краја паганства. Оно што јесу донели хришћанским Црквама били су мир, богатство и, изнад свега, могућност да изненађујуће брзо изграде јаку позицију на локалном нивоу. Константин се суочио с једном установом која се већ доказала као кадра да мобилише и прерасподели богатство у религијске сврхе. Настављајући римску традицију раскошних задужбина култовима који су сматрани најкориснијим за Царство, Константин је постао хришћански ктитор надмоћне дарежљивости. Он је у Риму изградио велике цркве – базилике (праве „царске дворане“ будући да име basilika од basileus, краљ, на то упућује) Светог Петра и Светог Јована Латеранског. 


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо