ВЕЧНИ ХРИСТОВИ УЧЕНИЦИ



Беседа протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 1. септембра 2013. године на архијерејској Литургији коју је у храму Светог Саве у Крегујевцу служо Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован поводом почетка нове школске године у Богословији


Прочитај текст

ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ 2013/2014 ГОДИНЕ У БОГОСЛОВИЈИ



Нова, школска 2013/2014. година, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу биће започета у недељу, 1. септембра 2013. године, када ће у 9 часова Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован у школском храму служити Свету архијерејску Литургију. Према већ устаљеној пракси, том приликом Епископ ће произнети молитве Призива Светог Духа за благословен почетак богословског школовања у наредној школској години. Имајући ово у виду, Управа школе обавештава све ученике да је неопходно да у школски интернат дођу у суботу, 31. августа 2013. године. Тога дана у школи треба да се појаве и новоуписани ученици првог разреда које су епархије Српске православне Цркве одредиле за школовање у крагујевачкој богословији. Ови ученици више информација о начину започињања школовања у богословији могу добити од својих парохијских свештеника. Такође, важна обавештења се налазе у Уредби о богословијама Српске православне Цркве са правом јавности, која се може погледати на овој интернет адреси. Контакт са управом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу може се остварити и путем телефона 034/371-190. О начину набавке уџбеника, ученици првог разреда биће обавештени у школи. Редовна настава почиње у понедељак, 2. септембра 2013. године.


Прочитај текст

ODGOJNO-TEORIJSKA DVOJBA RANOG HRIŠĆANSTVA
MARKO PRANJIĆ



Već za vrijeme Aleksandra Velikog (356.-323. pr. Kr.) na Zapadu se s jedne strane počelo s polaganim uvođenjem orijentalnih religioznih običaja i poimanja; s druge strane, uz njega se veže i širenje helenizma kao novog izraza grčke kulture koji se razlio po svem Imperiju. Njegov se utjecaj silno osjetio i u Rimskom Carstvu pa samim time i u kršćanstvu. Za razliku od istočnjačkih misterija i otkupiteljskih religija koje su se stoljećima prepirale oko duhovne prevlasti dok ih kršćanstvo na koncu nije potpuno istisnulo, pojavom kršćanstva nije u zapadnom svijetu najednom prestao egzistirati helenističko-rimski utjecaj, osobito ne na području odgoja i obrazovanja. Naprotiv, sve tamo do 5. stoljeća poslije Krista, bolje rečeno do propasti Zapadnorimskoga Carstva, dokad traje i kasna antika, taj utjecaj je itekako prisutan, a zanimanje za antiku pojavljivat će se u različitim povijesnim razdobljima, okarakteriziranima kao povrat klasicizmu ili antici.
 
 

Прочитај текст

ЕПИСКОП САВА ВУКОВИЋ И СРПСКО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ
НЕНАД РИСТОВИЋ



Једна од личности које су својим животом и радом обележиле историју Српске православне цркве у другој половини XX столећа био је др Сава Вуковић (Сента, 1930 – Београд, 2001), епископ шумадијски (раније викарни епископ моравички па епископ источноамерички и канадски), дописни члан САНУ и стални члан Матице српске. Епископ Сава је био оличење најбољег и најлепшег у нашој Цркви у готово свим областима њеног постојања и деловања – богослужењу, проповеди, пасторалу, организацији, дипломатији, науци, културној и каритативној мисији.


Прочитај текст

СВЕТ ФИЗИОЛОГА
МИЛОШ ЖИВКОВИЋ



Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљивог, Бога и човека, граница између кругова. У Физиологу се огледају теолошки, филозофски, научни, етички, естетички погледи средњовековног света. Он је описао један мали круг унутар великог. Његов свет је складан, целовит. Све је сједињено као Христова божанска и људска природа по сабору у Халкидону: несливено, непромењиво, неразлучно и неизмењиво.

Прочитај текст

ВИЗАНТИЈСКИ УЗОРИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СВЕТИ САВА
ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ



Обично се сматра, а и помало олако се изричу одговарајуће тврдње, да се средњовековна Србија развијала под свеобухватним утицајем Византије. Ова би се оцена могла прихватити, под условом да се не губи из вида да она покрива само део читаве слике, неоспорно веома значајан део, али не и њену целокупност. Уз то, као и код сваког другог историјског феномена који се развија, и облици византијско-српске блискости трпе промене у времену и простору. Време у којем је живео Свети Сава доносило је, увелико и под његовим утицајем, нов квалитет у српском поимању Византије.


Прочитај текст

АСПЕКТИ РЕЦЕПЦИЈЕ АНТИЧКОГ НАСЛЕЂА У ЖИВОТУ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА КОНСТАНТИНА ФИЛОЗОФА
НЕНАД РИСТОВИЋ



Рецепција наслеђа античке књиге у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа (Костенечког) запажена је кроз упадљиве реминисценције на класичну старину, али се она манифестује и кроз примену античких књижевноуметничких поступака и кроз пишчеву високу оцену достигнућа претхришћанске грчке мисли. Константин у прва два вида класицизма надмаша друге средњовековне српске писце, а у последњем је јединствен међу њима, па је његово ослањање на античко предање у овом делу резултат и литерарних конвенција условљених избором жанра световне биографије и његове припадности најлибералнијем крилу хришћанских интелектуалаца средњег века.

Прочитај текст

НЕМАЊИЋИ И ДРЖАВНОСТ ДУКЉЕ - ЗЕТЕ - ЦРНЕ ГОРЕ
МИЛОШ БЛАГОЈЕВИЋ



У јужним областима данашње Црне Горе постојале су, током средњег века и касније, три историјске области и три истоимене државе: Дукља, Зета и Црна Гора. Стварао их је увек исти народ - српски народ. Поставља се питање шта је утицало на промену назива ових историјских области и истоимених држава, о чему ће се расправљати у приложеном рукопису, а посебно у којој је мери наслеђе из државе Немањића допринело очувању и обнављању српске државности на просторима данашње Црне Горе.

Прочитај текст

РАШКА КРАЉЕВИНА
ЈОВАНКА КАЛИЋ



Краљевина Рашка (Regnum Rasciae) је латински назив за српску краљевину успостављену у XIII веку крунисањем Стефана Немањића круном из Рима 1217. године. Старо византијско обласно име, односно име српске државе у доба великих жупана крунисањем Стефана Немањића у цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу добија нови смисао и широку примену у многим европским државама у средњем веку.
 

Прочитај текст

КАСИЈИНА СТИХИРА СВЕТИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ



У Новом завету не помиње се смрт апостола Петра и Павла. Традиција о њиховој проповеди и смрти у Риму настала је, међутим, веома рано, а записана је код Тертулијана (Tertullien, Traité de la prescription contre les hérétiques /eds. R. F. Refoulé & P. de Labriolle/, SC 46, XXXVI, 3, Paris 1957, 137-138) и у Црквеној историји Јевсевија Кесаријског.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо