Ја не гоним делом, него речју, не прогоним јеретике, него јерес...

Навикао сам да трпим мучење а не да мучим, да будем гоњен а не да гоним.

Тако је и Христос победио распет, а не распињући друге – не ударајући, него примајући ударце...

Најновији текстови

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПОЛАЗНИКА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПОЛАЗНИКА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Под духовним и стручним надзором високопречасног протојереја ставрофора др Владимира Вукашиновића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у периоду од 4. до 13. јуна 2015. године, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу одржани су завршни богословски испити за ученике који су школске 2014/2015. године завршили пети разред.
 

Прочитај текст

Tomo Vukšić, EKUMENSKO ČITANJE CRKVENIH OTACA I ASIMETRIČNO JEDINSTVO CRKVE

U skladu sa zamolbom i nakanama priređivača XXXIII. međunarodnoga znanstvenog simpozija profesora teologije i filozofije(1) da budu predstavljena pitanja otačke teologije koja su prisutna u suvremenoj teološkoj misli i životu Crkve, zadaća je ovog izvješća podsjetiti na neke novije teme iz tog vidokruga koje se pojavljuju, barem dijelom, i kao posljedica analize patrističkih tekstova, odnosno predmet su pozornosti, promišljanja, istraživanja na području koje obuhvaća katedra otačke teologije. A budući da je takvih sadržaja mnogo, i kreću se u širokom rasponu od mistike do politike, te ih nije ni moguće ovdje predstaviti, odlučio sam se za samo jednu od tih tema, koja je zaista novijega datuma: ekumensko čitanje patrističkih spisa i pitanje asimetričnoga jedinstva Crkve. To prije svega zbog same teme ali ništa manje zbog činjenica da su takva razmišljanja nedostatno prisutna u teologiji na hrvatskom jeziku. A da bi se uokvirilo problematiku, izlaganje je zamišljeno u tri dijela. Najprije, nakon uočavanja važnosti otačke teologije, podsjeća se na teorijska načela koja općenito ravnaju pristupom patrističkoj literaturi da bi se potom pristupilo suvremenim pojavama njezina ekumenskog čitanja i tumačenja.(2)

Прочитај текст

НА ТРАГУ ЗЛАТОУСТОВОГ УЧЕЊА

Слава Богословије у Крагујевцу

Сви  богослужбени и остали свечарски догађаји, који су се у Богословији Светог Јована Златоустога одигравали током дана када је прослављан патрон и заштитник ове школе, имали су за циљ да се спасоносна наука Златоустова актуелизује, односно да са садржајем богословља овог светитеља буду на што очигледнији начин упознати полазници Богословије и многобројни гости.

Прочитај текст

Негослав Јованчевић, ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОШЕВОГ И СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Предавање у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 27. новембра 2013. године после Литургије, као и парастоса ктиторима школе, које је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован.

Прочитај текст

ПОСТИКОНОБОРАЧКА ИКОНОЛОГИЈА
ВИКТОР В. БИЧКОВ



Након коначне победе иконопоштовања, разрада проблема слике и иконе углавном се завршава и наступа период канонизације теорије иконе и коначне темељне обраде појединих дефиниција. Тако у IX веку патријарх Фотије размишља о питању разликовања мноштва слика једне исте личности. Посебно је ово важно у погледу миметичких Христових слика, које су иконопоштоваоци схватали као документарну фотографију. Размишљајући о овоме Фотије долази до интересантног закључка.


Прочитај текст

СВЕТИ ИРИНЕЈ ЛИОНСКИ И ХРИШЋАНСКО БОГОСЛОВЉЕ У III ВЕКУ
ВАДИМ М. ЛУРЈЕ



Већ код млађег савременика Светих Јустина и Теофила, епископа лионског Иринеја, чија се мученичка кончина догодила око 202. године, откривамо да је учињен корак који је одвојио богословље апологета од богословља постникејске епохе. Ипак, црквена свест не усваја једнако брзо све оно што се брзо одвија у умовима појединих људи. Може се рећи да је истински Свети Иринеј постао класик тек у доба Васељенских сабора, док је за своје време, па и за III век, он представљао тек локалну традицију богословствовања. Готово је немогуће наћи трагове утицаја његових богословских (посебно тријадолошких, односно најважнијих) концепција на богословске конструкције преникејске епохе.


Прочитај текст

ЗАВЕШТАЊЕ ОЦА ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ
ИЗ КЊИГЕ "ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ – РУСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВ"



Нисам стекао редовно теолошко образовање (можда не властитом кривицом). У теологији сам самоук, нека врста дилетанта, самоникао човек, да употребим америчку фразу. Школовао сам се за професора историје и философије. Своју академску каријеру сам започео у Русији, пре много година, као доцент философије, и једини курс који сам држао у том својству на Универзитету у Одеси био је курс о философији природних наука. Богословљу које познајем се нисам учио у школи већ у Цркви, као верник. Прво сам га учио из литургијских књига, а много касније из дела Светих отаца.


Прочитај текст

ВЕЛИКИ ПРОКИМЕНИ
САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ



На сваком посведневном, малом и великом вечерњу, изузев радних дана Великог поста (од понедељка до петка) и уочи субота када се пева  Алилуја (Сиропусна субота, субота уочи Свете Педесетнице и уочи других задушница), прокимен се поје иза песме "светиличног благодарења" Свјете тихиј. У односу на стихире, тропаре и кондаке, прокимен је кратка црквена песма преузета из Светог писма, која одговара дану или слављењу празника. Прокимени су најчешће узети из Псалтира.


Прочитај текст

МОЛИТВЕНА ПЕСМА У СИСТЕМУ САКРАЛНИХ ЖАНРОВА
ДРАГАН АШКОВИЋ, КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ



У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини ХХ века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације).


Прочитај текст

НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА ПОЧЕЛА ЛИТУРГИЈСКИМ ПРОСЛАВЉАЊЕМ



Ученици Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, са својим наставницима и вернима Крагујевца, сабрали су се у недељу, 1. септембра 2013. године, у храму Светога Саве у насељу Аеродром, око свог Епископа, Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, да би литургијским делом започели нову школску годину. Током Литургије, Епископ је у презвитерски чин рукоположио ђакона Владу Бранисављевића, дипломираног теолога и бившег ученика крагујевачке Богословије. Такође, Епископ је произнео и молитве призива Светог Духа за благодатни почетак школске године.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо