СУСРЕТ ОЦА ЏОНА БЕРА, ДЕКАНА ЊУЈОРШКЕ ПРАВОСЛАВНЕ

АКАДЕМИЈЕ СВЕТОГ ВЛАДИМИРА, СА КРАГУЈЕВАЧКИМ БОГОСЛОВИМА

 

 

Након што је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду учествовао на свечаностима поводом почетка нове школске године и одржао неколико предавања (Изазов наше садашњости и испитивање прошлости - иднентитет Христов и  наш идентитет у Христу; Задаци православне теологије у XXI веку - генеза и лимити неопатристичке синтезе и специјализација или фрагментација богословља), протојереј др Џон Бер (John Behr), професор и декан Академије Светог Владимир у Њујорку (St. Vladimir's Orthodox Theological Seminary), посетио је, у пратњи професора Богословског факултета Владана Перишћа, 16. октобра, крагујевачку Богословију Светог Јована Златоустог.

 

Циљ сусрета овог угледног савременог теолога, чија је књига The Way to Nicaea преведена на српски језик и објављена у Жичкој епахији под насловом Пут у Никеју, са полазницима ове школе био је да они добију основне информације о изучавању православне теологије данас у свету и да се упознају са црквеним и научним идејама које су у Академији Светог Владимира неговали некадашњи професори и богослови Г. Флоровски, А. Шмеман, Ј. Мајендорф. Госта је ученицима представио протојереј ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије.

Отац Џон је најпре говорио о ширењу православног хришћанства у Америци, истичући велики допринос руске мисије коју је предводио преко Аљаске свети Герман. На мисијски рад угледних руских духовника, међу којима је био и руски патријарх Тихон (Белавин), плодотворно се надовезала и делатност њујоршке Академије Светог Владимира која је основана 1938. године.

Ученици Богословије поставили су више питања о делатности на Академији, али и на Западу, великих православних богослова, Георгија Флоровског, Александра Шмемана и Јована (Џона) Мајендорфа. О историји Академији и мисионарском духу који су успоставили ови велики богослови, отац Џон Бер каже:

Академија је од свога оснивања имала своју свеправославну мисију. На овом факултету раде и уче Руси, Срби, Грци, Антиохијци, Енглези... У свом Просветном савету ми имамо епископе из свих помесних Цркава. Српску Цркву тренутно представља епископ Максим Васиљевић из Лоса Анђелеса. Одувек смо били убеђени да треба да служимо свим Православнима у Америци. И само радећи тако, можемо да градимо Једно Тело Христово. Али, наш рад није само у служби Цркве у Америци... Кроз наше студенте из многих Цркава ми проводимо нашу мисију.

Наши бивши декани су од огромне важности за Православље у целом свету, нарочито отац Георгије Флоровски, отац Александар Шмеман и отац Џон Мајендорф.

Отац Георгије Флоровски је био веома важан за руске емигранте, јер је ослободио Православље на Западу од заточеништва у стеге руског богословља XIX века које је било под утицајем римокатоличких и протестантских текстова. После њега Православље се није налазило између та два учења. Сматрао је да треба да се вратимо изворном Православљу и његово учење је данас познато као неоптристичко виђење – повратак Оцима. Скоро сва православна теологија је заснована на томе и креће се у том духу.

Са оцем Александром Шмеманом преипитивање евхаристијске теологије и евхаристијске праксе постаје важно. Он је имао став да Евхаристију не треба доживљавати као нешто што се служи у тишини и у некој тајновитости да би се све молитве читале у себи и иза затворене завесе. Људи на Литургију не треба да долазе два-три пута годишње ради причешћивања. Као што знате, Евхаристија је служба свог Божијег народа која треба да буде разумљива и зато је исправно да сви дођете у узмете Тело Христово. Ова његова порука је дубоко утицала на Православље широм света.

А отац Џон Мајендорф био је један од првих теолога који је изучавао светог Григорија Паламу и који је нагласио важност учења светог Григорија Паламе. И та теологија је данас широко прихваћена.

Кад дођете у Академију, несумњиво је да осећате јако присуство личности и учења ових великих богослова. Њихово присуство ја доживљавам као потпуну преданост изучавању онога што су они оставили на највишем нивоу. Бог нам је дао разум, да размишљамо, а не да само једноставно понављамо неке ствари. Не треба да се плашимо размишљања и теологију треба да развијамо путем дијалога, разговора... Тако, кроз дело и рад људи са наше Академије ширимо Православље широм света.

Када смо почели 1938. године ми смо имали делове две зграде у центру Њујорка, на Ментхетну, а наша библиотека је била у купатилу. Године 1963. ми смо прешли у северни део Њујорка и од тада смо заиста почели да се развијамо, имамо нове зграде, више семинара, више студената... Када сам дошао на Академију Светог Владимира 1963. године, ми смо имали шест станова за ожењене студенте, а сада имамо тридесет осам. Данас са нама живи преко седамдесеторо деце испод седам година. Што се тиче начина живота у Академији, односно црквеног живота у нашем храму, он је веома живахан, па да кажем и бучан, молитвено слободан... “

Угледни гост из САД је говорио и о месту теологије као науке у Православној Цркви, залажући се за склад између научног метода и аутентичног сведочења православног учења кроз молитвени живот у заједници. Више пута је истакао да је најефикаснији пастирски рад онај који подразумева обраћање конкретној личности која тражи Бога; и да успех пастирског рада највише зависи од спремности да се кроз подвиг и љубав сведочи Господ Исус Христос.

Уследили су одговори на важна догматска и патристичка питања, на пример о томе како теологија може да објасни да је Исус Христос истовремено и Бог и човек, или, да ли је Оригеново учење више укорењено у црквено предање него што се до сада мислило.

Након одговора и на друга питања полазника школе, нарочито о режиму студија на Светом Владимиру, за госте је у Богословији приређен ручак заједно са ученицима. Професора Џона Бера и професора Владана Перишића, после боравка у Богословији Светог Јована Златоустог, примио је у Владичанском двору у Крагујевцу Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, тако да се и том приликом разговарало о савременим путевима црквеног образовања


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо