КАСИЈИНА СТИХИРА ЖЕНИ ГРЕШНИЦИ

(Велика среда, јутрење)

 

Господе, жена која

паде у многе грехе,

осетивши Твоје божанство,

узевши лик мироносице,

ридајући миро Теби

пре погреба приноси.

Авај мени, говорећи,

јер ми је ноћ

блудна помама раскалашности,

мрачна и тамна

пожуда за грехом.

Прими изворе мојих суза

Ти који облацима ткаш

воду морску;

приклони се

уздасима срца мога

Ти који си савио небеса

својим неизрецивим снисхођењем;

целиваћу Твоје пречисте ноге

и опет ћу их обрисати

плетеницама своје главе;

од којих се у рају,

Ева пред вече

ушима чувши шум,

од страха сакри;

мноштво мојих грехова

и бездане Твојих судова,

ко ће испитати,

душеспаситељу, Спасе мој?

Не презри мене слушкињу своју,

Ти који неизмерну милост имаш.

 

Стихира жени грешници, која се налази у Триоду и поје на јутарњем богослужењу Велике среде (на Слава и ниња стиховњих стихира), представља најпознатије дело целог Касијиног песничког опуса, а можда и најпопуларнију стихиру византијског литургијског песништва уопште. Та чињеница вероватно и јесте разлог што је дата стихира била предмет проучавања и исцрпне анализе више од било којег другог Касијиног дела.

Обавештење о жени грешници даје нам јеванђелиста Лука (Лука 7, 36-50). Иако он не каже изричито да је ова жена била блудница, већ у беседама и химнама рановизантијског периода она се тако карактерише, те ја тако њено карактерисање превладало и у богослужбеним текстовима. Та тенданција примећује се већ од IV века када је Јефрем Сирин (+ 373) изговорио беседу о жени грешници, коју назива блудницом. Два века касније Роман Мелод посвећује једну своју химну жени грешници, коју и он назива блудницом, а неке идеје из те химне Касија је преузела и укључила у своју стихиру. Роман Мелод, иако је назива блудницом, ипак се више држи Лукиног описа, јер жели да истакне право покајање и веру блуднице за разлику од површног и формалног приступа Симона у чијој кући се, према Лукином извештају, и одиграо овај догађај.

Ову стихиру карактерише једноставност у изразу, непосредност и наглашена драматичност. У њој су представљене универзалне људске емоције и хришћанска драма греха и спасења.

 

Превод и белешка Коста Симић

 

 


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо