СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2002. ГОДИНЕ

 

Велики број најугледнијих личности наше Цркве (митрополит црногорско приморски Господин др Амфилохије, митрополит дабробосански Господин Николај, епископ средњоевропски Господин Константин, епископ пожаревачко-браничевски Господин др Игнатије, ректори богословија у Нишу и Цетињу), као и много других угледника, са домаћинима, епископом шумадијским Господином Јованом, ректором протојерејом др Зораном Крстићем и школским добротвором Милицом Квајић из Канаде, на слави Златоустове Богословије у Крагујевцу, посведочили су велике наде Цркве и народа у црквену просвету.

 

Да ће слава Богословије у Крагујевцу на дан када Црква прославља светог Јована Златоустог, заштитника овог православног училишта, бити удостојена врло високих гостију, видело се већ на бденију пред славску свечаност. Празнично бденије служио је епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење професора Богословије у свештеничком чину. Током богослужења, у школски храм ушли су наши познати научници и јавни радници, осведочени пријатељи Шумадијске епархије – академик Јованка Калић и професори универзитета – Сретен Петковић, Мирјана Живојиновић и Даница Петровић који су учествовали на, за то вече заказаном, јавном представљању Споменице блаженопочившем епископу шумадијском Сави. У међувремену су стигли и прфесори Богословског факултета СПЦ у Београду Драган Милин и Драган Протић са још многим пријатељима и сарадницима Епархије шумадијске. Долазе и архијереји, митрополити Амфилохије и Николај, Епископ Константин. Стиже и председник државе, Шумадијској епархији увек драги гост, др Војислав Коштуница. Ту су и први људи Крагујевца. И сви су они, на навечерје богословске славе, упутили ректору, професорима и ученицима срдачне честитке али и поруке о озбиљности пројекта у коме учествују. У време када многе вредности губе пожељни ниво, остаје нада да ће нови посленици на њиви Господњој допринети васпостављању, путем оцрковљења народа, правих друштвених вредности.

Свечана и молитвена атмосфера, наткриљена Евхаристијском заједницом, задржала се и на дан славе. На светој Литургији началствовао је митрополит Господин Амфилохије, изасланик Светог архијерејског синода СПЦ на овој свечаности. Служили су и епископ Господин Константин и епископ Господин Јован, ректор и други угледни гости. Сви ученици богословије, на дан своје славе, причестили су се, а потом су саслушали врло важне архијерејске поуке.

Високи гости, током учешћа у молитвено-славском сабрању у Ктрагујевцу, упутили су врло важне поруке и поуке које све укрепљују у вери, али и нади – спасења неће бити изван Цркве и свете Литургије, изван васкрслог Господа Исуса Христа. Обогатили су учеснике и уверењем да друштво не може бити боље ако није утемељено на хришћанским начелима. Велику улогу у остваривању ових тежњи може дати добро и модерно организована, савремено опремљена и на љубави утемељена црквено-просветна установа као што је Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

 

Поздравна реч Господина Јована, епископа шумадијског, 26. новембар 2002. године

Наш слављени свети Јован Златоусти пре него што ће предати душу своју Господу, изрекао је ове речи: Слава Богу за све. Тако и ми данас овде, после свршене свете Литургије и принесене бескрвне жртве Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, можемо рећи: Слава Богу за све. Слава Њему који нас је окупио данас овде да у овом духовном расаднику будемо заједно на светој Литургији, да се Богу помолимо за оне који уче и који се уче у овом светом училишту. Посебно се захваљујем Његовом високопреосвештенству митрополиту црногорско-примеорском Господину др Амфилохију, изасланику Светог архијерејског синода и одговорном за просвету у нашој Цркви, што је данас овде, у име свих нас, принео бескрвну жртву. Хвала Високопреосвећеном митрополиту дабробосанском Господину Николају, који такође у својој епархији има духовни расадник, што је дошао да увелеча наше славље и да се са нама помоли Богу. Хвала Преосвећеном брату Константину, епископу средњоевропском који је данас овде са нама се молио и који је преко рукоположења свога клирика призвао нову благодат и обновио благодат Духа Светога у овом храму. Хвала ректорима нишке, односно призренске Богословије, као и цетињске који су данас наши гости, хвала домаћину, о. Зорану Крстићу, ректору ове Богословије. Хвала свима вама који сте се данас Богу молили. Хвала свима онима који помажу овом училишту. Хвала им за труд, за љубав. Молимо вас у име наставника и ученика ове школе, Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји, што нас се сећате у молитви, да крст који нам је Господ дао лаше носимо. И да Господ укрепи ову нашу младу децу која ће сутра понети не само свој крст него и крст Цркве – да буде на спасење и њима и нама. Добро нам дошли и благослови Владико свети!

 

Беседа митрополита Господина др Амфилохија, 26. новембар 2002. године

Благодат заблиставши из уста твојих као свијетлост огња, просвјетли васељену.“ Ово су ријечи, часни оци, браћо и сестре, којим прослављамо и којим се сјећамо светог Јована Златоустог, великог Божијег угодника, живога свједока живога Христа, којим се сјећамо златних уста Цркве Христове. Много је било у историји Цркве даровитих, богонадахнутих учитеља њених. Није мало ни пророка, велики су и апостоли Христови, сваки на свој начин и сваки према своме дару. Црква је испуњена свјетилима као што је небо испуњено звијездама, али међу њима свима свети Јован Златоусти заузима прворазредно мјесто. Није случајно да су се у једном времену хришћани препирали из љубави према светитељима – ко је већи: да ли је Јован Златоусти, да ли је Григорије Богослов, да ли је Василије Велики? Наравно, и један и други и трећи су пред Богом велики. Зато је и Црква установила онај дивни празник – Света Три јерарха. Сваки од њих је према своме дару обогатио Цркву мудрошћу, био живи свиједок живога Бога овде на земљи. Дубоку, умни Василије, храбри и неустрашиви свједок Христов Григорије Богослов, пјесничка душа дубока. Он је заједно са Јованом Богословом и Симеоном Новим Богословом, трећи који је добио тај велики назив Богослова Цркве Христове.

Сјећам се, када је и како у Атини, у Катедралном храму, о светом Јовану Златоустом беседио један велики јелинско богослов, Панајотис Трембелас. Иначе, Панајотис трембелас је писац бројних богословских списа, велики догматичар, апологета, литургичар, пастиролог. Нема богословске области којом се он није бавио. Па ће рећи са амвона атинске цркве: Када сам писао догматику (а написао је велику догматику у неколико томова), мислио сам да треба да трагам код светог Василија Великог, Григорија Богослова, Кирила Александријског и других богонадахнутих учитеља Цркве за догматским истинама. Међутим, када сам завирио у списе светог Јована Златоустог, онда сам тек схватио колико је био надахнут мудрошћу Божанском, колико је мудрости у његовим списима, нарочито у његовим тумачењима Старог и Новога Завјета. А када сам, каже, кренуо да се бавим тумачењем Светог Писма (а бавио се тумачењем и Старог и Новог Завјета), опет сам завирио у списе светог Јована Златоустог и наша сам да је ненадмашан тумач Ријечи Божије. Није случајно остало предање о светом Јовану Златоустом: док је тумачио посланице апостола Павла да је виђен сам апостол Павле како му шапуће и открива смисао својих посланица и све оне мудрости. Зато се често и слика свети Јован Златоусти са апостолом Павлом иза њега док он пише и зумачи Ријеч Божију. Наравно, још каже Трембелас: Када сам почео да се бавим проучавањем омилитике, науке о бесједништву, нашао сам да је свети Јован Златоусти ненадмашни бесједник.

Зато је назван златним устима. И заиста, кад данас читамо његове бесједе има се утисак као да их је јуче изговорио. Нема ниједне ријечи за коју би човјек рекао да је она условљена временом у којем је он то изговорио. Такав је он био дубок зналац, не само свога времена, него онога што је надвремено, онога што је дубље од времена, онога што не може време да прогута. Изузетни је зналац људске природе, као ретко ко је прворазредни психолог. Зналац је људског тијела и људске душе, анатомије тјелесне, да не говорило о његовом чудесном познавању природних збивања и природних феномена и догађања које је користио приликом својих бесједа на библијски, на јевађелски, на Христов начин. Као што Христос користи дивне примере у својим причама, у својим параболама, тако и свети Јован Златоусти на један Богом надахнути, Духом Светим озарени начин, природу обасјава дубљом мудрошћу, мудрошћу Духа Светога, којом живи природа и над којом се носи Дух Свети од самога настанка свијета. И тако каже Трембелас: када сам се почео бавити литургиком, не само Литургија светог Јована Златоустог, него и остали његови списи су пребогати знања и мудрости о литургијском животу Цркве.

Није ондна случајно што је ево до нанас његова Литургија главна Литургија коју Црква Божија приноси Христу Богу на дар. Велике су и дивне Литургије светог Василија, светог апостола Јакова и она Литургија што је зовемо пређеосвећених дарова, али је Литургија светог Јована Златоустог тако концизна, тако прецизна, тако свеобухватна. У њој садржана тајна Старог Завјета и тајна Новог Завјета, целокупни домострој спасења и есхатон, оно што ће бити, оно што јесте и оно што је било. Тако је умно, тако је дубоко сажео Златоусти сву истину откривења Божијег у својој светој Литургији.

Када сам се хтео бавити подвижништвом Цркве, каже блажене успомене умни учитељ Цркве Христове Панајотис Трембелас, онда сам рачунао да треба да трагам код ревносних пустињака, подвижника, међутим, кад сам почео да проучавам светог Јована Златоустог, видео сам колико је дубок његов подвижнички опит и колико је дубоко његово знање које је стекао кроз лични духовни подвиг и борбу.

Нема области црквеног живота коју није обогатио свети Јован Златоусти, велики борац за истину Христову. Свима нам је познато како је окончао живот мученички, а и цео живот му је био мученички. Јован Златоусти не само што је имао златна уста, него је био човјек огромне милости, човекољубља и доброте. Целог себе и цео живот свој, до последњег остатка, он је принео Христу Богу на дар као хљеб миомирни, као што сми ми данас принијели свете дарове Христу Богу, као што смо принијели овај славски колач Господу на дар као жртву, тако је и он себе принијео Господу на дар. Мученички је потврдио своје мучеништво и потврдио своју вијерност Христу.

И као што је то било у прошлим временика, и данас је свети Јован Златоусти заиста испуњен свјетлошћу огња, просвијетљује васељену. Учитељ је био у бесједништву, учитељ је у поимању дубоких истина Цркве Христове, учитељ у поимању откривења Старог и Новог Завјета, учитељ је и у начину живљења овде на земљи, у подвигу, у подвижничком служењу Христу Богу. Све је у њему сабрано, а свега је центар свето причешће, света Евхаристија. Свети Јован Златоусти је писао не једанпут да се често треба причешћивати, али додавао је – не било како, само они који се припреме, који непрекидно служе Господу, они треба да приступају светињи над светињама и да се њоме ослађују и да постану једни са Господом живим и кроз Њега и у Њему да постану једно једни са другима, са свим људским покољењима. Велика тајна Цркве Христове има великог и дивног свједока у личности светог Јована Златоустог. Није случајно да су многи који су се бавили проучавањем тајне Цркве да су прибегавали светом Јовану Златоустом да се од њега науче шта је то Црква. Велики ученик великог учитеља апостола Павла, преточио је посланице апостола Павла на нови језик и оставио нам је дивно свједочанство кроз вијекове до данас - своју свету личност, свети пример, велико учење своје, златно своје беседништво, да се надахњујемо како треба о Богу са страхом и трепетом говорити, како треба Богу служити, како се треба Њему клањати.

Сам Господ је надахнуо блаженог спомена Епископа шумадијског Саву што је ову школу посвети светом Јовану Златоустом. Није случајно, да управо овдје, у срцу Србије, та школа је ево заживјела и почела, хвала Богу, да доноси плодове своје. Сигуран сам да ће у будућности доносити све богатије и богатије плодове. Гдје би друго ако не у Шумадији, овдје гдје је срце нашег народа, овдје гдје су темељи његови, овдје на овим просторима гдје је Вожд Карађорђе, а ево приближава се и двије стотине година од његовог устанка, гдје је кренуо на устанак за слободу. Онај Вожд Карађорђе, који је своју главу, попут Јована Златоустог, уградио у темеље бића нашега народа, своју златну главу, трећу главу. Прва је она глава светог Јована Владимира, зетског краља мученика. Друга је глава великог мученика косовског Лазара. Трећа је глава Вожда Карађорђа, овдје рођеног. Коријење му је негдје тамо гдје је свети Јован Владимир својом мучењичком крвљу запечатио своју вијерност Христу. Овдје је уродио богатим плодом и зато није случајно што је овдје настала ова школа Светог Јована Златоустог.

Нека би, дјецо Божија, свети Јован Златоусти био ваш надахнитељ у проучавању свете науке, богословља, најдивније науке од свих наука. Науке која је сабирно сочиво свеукупног људског знања и људског умовања. Јован Златоусти је заиста путовођа и вама и свима нама и нека би његовим молитвама Господ и нас укријепио у све дане нашега живота да останемо вјерни Христу Богу нашем и светињи Његовој, светој Цркви, да би се у нама и кроз нас прослављало име Божије као што се прослављало кроз светог Јована Златоустог. Његовим молитвама Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин!

 


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо