Прослављен Свети Јован Златоусти, патрон крагујевачке Богословије

 

ВЕЛИЧАЊЕ СПАСАВАЈУЋЕ НАУКЕ ЗЛАТОУСТОВЕ

 

Празновање Светог Јована Златоустог у крагујевачкој Богословије започело је у недељу (25. новембра), дан уочи празника, када су се ученици, наставници и гости у школском храму окупили око свог духовног оца – Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је служио празнично бденије. За ову прилику наставник црквеног појања у Богословији Немања Старовлах превео је већи део Златоустове службе на савремени српски језик, што је ово богослужење учинило још узвишенијим, јер су учесници непосредније доживели сву лепоту црквених песама које тако речито осликавају личност Светог Јована Златоустог, као, на пример, у следећим стиховима: „Земаљски анђео и небески човек, лествица благоглаголива и многогласна, ризница врлина, камен неломиви, узор верних, мученицима подобни, који је једнаке части са анђелима, једнакога значаја са апостолима... “

Свечарско расположење навечерја празника увеличано је и тиме што су, заједно са богословима, Светог Јована Златоустог прославили и сарадници радио станице Златоусти који припремају верски програм као још једна од медијских установа Шумадијске епархије. А познато је да је сарадња Богословије и Радија Златоусти на изузетно високом нивоу.

Пре него што је на сам дан празника (26. новембра) почела Света Литургија, центар сваког хришћанског дела, у Богословији су свечано дочекани архијереји, Његово преосвештенство Господин Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки, члан Светог архијерејског синода СПЦ који се стара о црквеној просвети и Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, по чијем учењу се обавља духовни живот у овом училишту. У дочеку су, поред ученика и наставника, учествовали и многобројни гости, међу којима су били добротвори школе, професори сестринских богословија из Београда, Цетиња, Сремских Карловаца и Фоче, свештенство и монаштво Епархије шумадијске које несебично помаже ову просветну установу, представници Града Крагујевца, бивши ученици...

На Светој Литургији началствовао је Преосвећени владика Господин Јоаникије, уз саслужење владике Господина Јована и професора из Крагујевца и других богословија, као и свештеника и ђакона, бивших ученика Богословије у Крагујевцу. Запажено је било и учешће свих ученика који су заједничким појањем одговарали на литургијске прозбе.

Након читања јеванђељског одломка, беседио је Његово преосвештенство епископ Господин Јоаникије, који је у центар своје поуке ставио Светог Јована Златоустог као узор данашњим хришћанима и ученицима богословије:

Часни оче ректоре, господо професори, часни оци свештеници, драга браћо и сестре, драги ученици, на првом месту желим да вам пренесем поздраве од Његове светости патријарха српског Господина Иринеја и Светог архијерејскога синода и да вам честитам вашу крсну славу – Светога Јована Златоустог, великога проповједника Ријечи Божије, који је заиста, као степеник светих апостола, а нарочито Светог апостола Павла, продужио проповед светих апостола и који је Ријечју Божијом просвјетлио сву васељену. У одломцима Светог јеванђеља и Посленице Светог апостола Павла Јеврејима, које смо управо чули, назначено је сасвим довољно онога што је важно да ми знамо у Цркви: ко је првосвештеник у Цркви и ко је пастир – а то је заправо Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Он је вјечни Првосвештеник и вечни Архипастир. А ми, који се удостојавамо да примимо службу свештеничку и пастирску, ми смо само Његови саслужитељи. Он нас је само удостојио те части и те свете службе и зато Њему пре свега треба да узнесемо хвалу и благодарност, да се на Њега ослањамо као што се на Њега ослањао и Свети Јован Златоусти који је благодаћу вјечнога Првосвештеника Господа Исуса Христа и он постао такав првосвештеник и начелник Цркве Божије. Он се уподобио своме Учитељу, Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу до те мјере да је његова ријеч имала силу и дејство Божанске Ријечи.

Господ је рекао својим ученицима – ево видите ова чудеса која ја чиним, а било је тих чудеса свкодневно када је Господ изашао на своју проповјед, јер је проповједао и речима и дјелима и чудесним јављањима Силе Божије – и ви ћете још већа чудеса творити а ја идем Оцу својему. А то што је рекао – а ја идем Оцу својему – има двоструки значај: он ће брзо свршити своју проповјед на земљи, али још већи нагласак треба ставити на то да Он иде Оцу својему. Свршиће дјело спасења и искупљења рода људскога на земљи и са неба ће, када буде сјео са десне стране Бога и Оца, ниспослати Духа Својега Светога да обуче Своје ученике и све њихове наследнике у Силу са висине, те ће моћи чинити чудеса, те ће моћи проповједати Ријеч Божију до скончања свијета и вијека.

Неко ће рећи, па гдје су та чудеса, јер има оних који ће можда ово тумачити на следећи начин: да су чудеса чинили Господ и Његови апостоли и још понеко од Његових ученика и да је то давно прошло. Међутим, није давно прошло, чудеса се непрестано догађају. Највеће чудо на овој земљи јесте да човијек који није био вјерујући одједном постаје вјерујући, да се у њега усели вјера. То је оно што је најспасоносније. Сваки вјерујући човијек јесте једно од чудеса Божијих. И сама вјера је чудо. 

Тако, и сваки проповједник Ријечи Божије уподобљава се Христу као Учитељу и сваки свештеник се Њему уподобљава као Пастиру и сваки јереј се уподобљава Господу Христу као вјечном Архијереју. Све оно што имамо, све оно што сведочимо, што говоримо, све је заправо од Њега. Све треба да чинимо да се Њему приближимо, јер је Он извор мудрости, и свјетлости, и Ријечи Божије, и истине Божије. Он је извор који се не може потрошити. Само треба чути јеванђељски глас који нас позива да приступимо томе извору и да се напијемо Воде Живе, Воде Живота од које је и мудрост, и ревност, и сила, и светост које се дају правим и истинитим слугама Божијим.

Драга дјецо, ви сте видјели да најчешће сликамо Светога Јована Златоустог као служитеља Свете Литургије заједно са Светим Василијем Великим. Видјели сте, исто тако, да га сликамо као учитеља васељене како проповједа Ријеч Божију, а из његових уста излази Вода Жива, Вода Учења која напаја сву васељену. Ове две слике су повезане. На првом месту, Свети Јован Златоусти је цјело своје биће, свој ум, своју душу, своје срце, све мисли, сва осећања принјео Господу на дар, као жртву живу Духом Светим принјесену Господу. Живот Светог Јована Златоустог је испуњен огромном ревношћу за дјело Божије. Будући да се уподобио своме Господу и да је срце своје учинио станом Бога Живога, он је постао и ненадмашни учитељ и проповједник Ријечи Божије, ненадмашни пастир. За сва времена он је онај пастир и онај учитељ Цркве чије дјело се није завршило са свршетком његовога живота на земљи, него он учи вјерујуће људе, а Цркву Божију чува, подучава и упућује кроз сва времена и кроз све вијекове. Ту му је благодат дао и те славе га је удостојио Господ Исус Христос, да биде наследник светих апостола и учитељ васељене.

Велики је благослов на овој школи која живи, ради и дјела под покровитељством, по благодати и под заштитом Светог Јована Златоустог. Нека његове молитве све вас упуте, укрепе, оснаже, просвјете, обрадују на овоме Божијем путу, јер се на путу којим сте ви кренули, драга дјецо, не може издржати без неке сулуде радости, јер има много искушења. Рјеч је о оном одушевљењу апостолском, да будемо преносни служитељи Светога јеванђеља и Свете Цркве Божије. Бог вас благословио, срећна вам слава, свако вам добро од Господа.“

Током празничне Литургије у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, рукоположио је у чин ђакона Марка Јефтића, вероучитеља из Младеновца. Овај чин, са вишеструким спасењским смислом, био је и прилика, кроз поуку коју је владика Господин Јован изговорио новорукоположеном ђакону, да садашњи богослови а будући свештеници, буду упознати са озбиљношћу и одговорношћу службе која их очекује. Пре поуке, Преосвећени владика Господин Јован је указао на велики дар који се даје кроз служење Свете Литургије у којој се пројављује Царство небеско у које уводи Света Литургија:

Благо Цркви, благо народу који даје Цркви свештенослужитеље. Све док народ достојне служитеље буде давао Цркви својој и Црква и тај народ ће опстати. И зато, да се сви заједно помолимо Богу да благодат Духа Светога који силази на новорукоположенога остане на њему до краја његовог живота. Остаће на теби, драги Марко, ако будеш саслуживао Дух Божији, ако се будеш хранио Духом Божијим, ако будеш живео Духом Светим и ако будеш веровао да све што се догађа и збива у Цркви Божијој, да се то догађа кроз Оца, Сина и Духа Светога. Молим те да се данашњег часа, када примаш први чин свештенства, увек сећаш као призива Божијег. Све што могу да кажем и да те замолим Цркве ради, Бога ради, због народа Божијега, јесте да не посрамиш своје дело. А на велико дело је и тебе и све нас Бог призвао, да служимо Цркви Божијој. Подсећам те да је апостол Павле, још као сужањ, упутио дивне речи свештенослужитељима: 'Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира' (Ефесцима 4, 1-3). Треба ли шта овоме додати? Не треба, али треба да се подсетимо да владати се достојно звања значи да је свештенослужитељ призван и позван на велико дело... “ Слуштина владичине поуке је да не приличи свештенослужитељу, који је призван на тако велико дело, да срамоти своје призвање и достојанство делима која су тога недостојна.

Након окончања Литургијског сабрања и резања славског колача, ученици Богословије су за госте извели програм у част и славу Светог Јована Златоустог. Црквене химне посвећене Светом Јовану Златоустом извео је хор Богословије под управом Немање Старовлаха. Беседу посвећену патрону крагујевачких богослова припремио је ученик петог разреда Стефан Драгићевић. Казивани су и стихови из новопреведених на српски језик песама Светог Григорија Богослова. Нарочитим аплаузом награђен је сплет народних песама и игара који су заједнички припремили ученици Богословије са члановима Културно-уметничког друштва Абрашевић из Крагујевца.

Свечани славски ручак је био још једна прилика да гости ректору Богословије протојереју ставрофору др Зорану Крстићу честитају крну славу школе и пожеле да се истраје у одговорном послу према високим критеријумима на које обавезује Свети Јован Златоусти. Свако добро од Господа у име Богословије Светог Саве у Београду и Православног богословског факултета Универзитета у Београду пожелео је ученицима и наставницима и протојереј ставрофор др Драган Протић, ректор београдске Богословије.

 

 


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо