КЊИЖЕВНА ДЕЛА СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ

 

Стефан Првовенчани

 

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА

(Живот и дела светога и блаженог и преподобног оца нашег Симеона, који је био пређе наставник и учитељ, господин и самодржац отачаства свога, све српске земље и поморске)

- одломци -

 

Поглавље V

И разгна и расеја тада овај Свети непријатеље своје по земљама иноплеменим(1) за зла безакоња њихова(2). И мисли своје недостојне остварише наговором сотониним(3) у грчком царству, да ту помоћ добију, трудећи се да убију Светога и да његове добре намере и дела разоре и до краја искорене, али које не послуша Бог. И, најмивши грчке војнике, Фруте и Турке и друге народе, пођоше на Светога и уђоше у отачаство његово, на место по имену Пантин.(4)

А он, подигав очи и руке своје к небу, вапијаше к Владици својему из дубине срца и ка страстотрпцу Христову, Ђорђу:

"Суди, Господе, онима који ме нападају, и успротиви се онима који се боре са мном."

"Узми оружје и штит,(5) и стани на помоћ мени!"

"Затвори пут онима који ме гоне!"

"Реци души мојој: Спасење твоје ја сам!"(6)

И узев знамење животворнога крста(7) и копље дано му од Владике, иђаше са смелошћу насупрот многим народима.

А када је био близу града по имену Звечана,(8) на којем беше сазидана црквица светога и преславног мученика Христова Ђорђа,(9) изабрав једнога од правоверних својих јереја,10) посла га да твори обноћну молитву, и опет литургију, сву ноћну и дневну службу по реду. А кад је овај заспао од труда, дође свети брзи помоћник,(11) и презвитеру(12) се јави у војничком лику. Јереј га питаше:

- Ко си, господине?

А он рече:

- Ја сам слуга Христов, Ђорђе, који идем на помоћ господину твојему да победим и непријатеље његове.

Сутрадан одмах стекоше се на битку снажну и силну.(13) Божјом помоћу и светога и преславног мученика Христова Ђорђа победи непријатеље своје, иноплемене народе, и падоше од оружја сви, и нестаде им помена са земље.(14)

Учинив битку ту, један од законопреступне браће његове сврши, утопив се у води, да се збуде реч пророка Давида: "Ров изри, ископа, и упаде у јаму коју начини."(15) И, уистину, обрати се болест на његову главу, и на теме његово његова неправда сиђе.(16)

А кад се Свети врати у државу своју, на престо отачаства својега, живљаше захваљујући Господу Богу нашем Исусу Христу и пречистој његовој и непорочној матери увек деви Богородици и светоме чудотворцу и брзоме у бедама помоћнику и архијереју Николи,(17) и овоме светом и великом страстотрпцу и у борбама браниоцу мученику Ђорђу, који га сачува и укрепи ничим неповређена од противникв, и вршаше преизобилно дневне и ноћне службе пред Господом.(18)

 

Поглавље V - коментари

1 Првовенчани употребљава два глагола који етимолошки имају исти префикс - раз: разагнати и расејати. Немања је своје непријатеље (= своју браћу) "разагнао", тј. одбио од себе. Он их је "расејао", што значи отерао изван своје територије, у разне иноплемене земље.

2 за зла безакоња њихова - Непријатељи, тј. Немањина браћа, окарактерисани су као законопреступници. Тим квалификативом биће означене и друге негативне личности у делу.

3 Сотона, тј. ђаво, наново је подстрекач зла. Упореди са причањем у III поглављу, где се говори о томе да увек противни ђаво није престајао да наноси напасти Немањи, ожалошћавајући га његовом браћом, и са причањем у IV поглављу, где се описује како су Немањина браћа дошла да га ожалосте, подстакнута ђаволом.

4 Пантин, место на Косову где је дошло 1168. до сукоба између Немање и његове браће.

5 Узми оружје и штит - У иконографији св. Ђорђе се често представља са оружјем и штитом.

6 Спасење твоје ја сам - Псалам 35, 1-3.

7 Животворни крст - крст на коме је распет Христос, који је извор новог живота; овде симболично.

8 Звечан, један од најстаријих српских средњовековних градова (по некима и најстарији). Налази се у дну Косова Поља, изнад данашње Титове Митровице. Имао је високе и снажне зидове и куле. Смештај на врху брда (некадашња вулканска купа), обезбеђивао му је доминантан положај и контролу над комуникацијама које су се ту укрштале (водиле су према Ибарској долини, Метохији и Босни). Повремено је ту био двор краљева из династије Немањића. Крајем XIV века освојили су Звечан Турци. Од XVIII века сасвим је опустео. У унутрашњости зидина сачувани су остаци цркве Св. Ђорђа, куле-донжона и цистерне.

9 црквица светога и преславнога мученика Христова Ђорђа - То је поменута црква у Звечану. Сачувани остаци показују да је имала облик издужене једнобродне лађе. Дугачка 21,60 м, широка 8,20 м, то је заиста, како каже Првовенчани, била "црквица".

10 изабрав једнога од правоверних својих јереја - Занимљива је пишчева констатација да се ради о правоверном свештенику. Тим више што је читаво наредно поглавље, VI, посвећено опису Немањине борбе за правоверност у његовој држави.

11 дође свети брзи помоћник - Реч је о св. Ђорђу. Његова карактеристика, наглашава писац, јесте да брзо помаже. У ранијем тексту слично је речено за св. Николу - да је он брз у бедама помоћник (в. напомену 1 уз главу IV).

12 презвитер - свештеник.

13 Ово је први опис ратног сукоба у српској литератури. Како се види из описа који следи, он није много развијен. Садржи ипак неке значајне податке, као што је и овај о жестини сукоба ("битка снажна и силна").

14 Слика је хиперболична. Писац заправо хоће да каже како је Немања до ногу потукао своје непријатеље, па тако остварио апсолутну победу и надмоћ. Да би такав утисак постигао, он напомиње да су сви непријатељи побијени. Да није било тако, показује већ наредна реченица.

15 један од законопреступне браће његове - Писац прибегава поступку апстраховања. Уместо да наведе име Немањиног брата који се утовио (Тихомир), он употребљава неодређени исказ: један од... браће. Тиме донекле излази из сфере реалности и креће ка општем (о поступку апстраховања в. у књизи Димитрија Сергејевича Љихачова, Поетика старе руске књижевности, СКЗ, Београд, 1972).
законопреступна браћа - Првовенчани на исти начин као што је то чинио на почетку овог поглавља карактерише Немањину браћу - као законопреступнике.
утопив се у води - Потоњи писац Доментијан, описујући исту ову битку, даје податак да је река у којој се утопио Немањин најстарији брат Ситница (в. Доментиан, Животи светога Саве и светога Симеона, стр. 237).
Ров изри, ископа, и упаде у јаму коју учини - Псалм 7, 15. Писац користи библијски цитат да покаже како је Немањиног брата сустигла судбина оних који другима чине зло. Тако је он изједначен са другим законопреступницима, познатим од библијских времена. Попут Немање и старији његов брат укључен је у општу историју, али се нашао на супротној страни од Немање праведника.

16 обрати се болест на његову главу, и на теме његово његова неправда сиђе

Псалам 7, 16. Првовенчаном очигледно није био довољан само један цитат да протумачи погибију Немањиног брата. Зато користи још једну, суседну псаламску сентенцу. Сада је сасвим јасно да је брат због сопствене неправде настрадао. Он је, разуме се, неправедан према Немањи.

17 и брзоме у бедама помоћнику и архијереју Николи - И овде као и у претходном поглављу Стефан св. Николу назива брзим у бедама помоћником (в. напомену 1. уз главу IV).

18 и вршаше преизобилно дневне и ноћне службе пред Господом - После успеха у ратном походу, који је остварио уз Божју помоћ и помоћ значајних светитеља, Немања се, како то наглашава Првовенчани, посвећује духовном. Он је непрекидно у молитвама. Ово казивање добар је увод у наредно поглавље, у коме је описана Немањина борба против јеретика (тј. богумила). Велики жупан ће се њима, по речима писца, супротставити управо као заступник правог учења.

 

Поглавље X

Кад је свршио молитву ову, призва к себи жену своју, и синове своје, и архијереја својега по имену Калиника, и старешине, и кнезове земље своје који управљаху, војводе, војнике,(1) па им говораше:

- Светитељи, пријатељи и браћо моја!

- Нека вам је знано да из младости моје жуђах пламеном срдачним да идем за заповедима Владике мојега, и не хтеде Господ мој.(2) А сад приспе време да се оно што се започе одавна и сврши.

- Јер ево, свет мој дарујем(3) ономе који је остао међу вама да влада на престолу мојем,(4) благословив вам га благословом, као што Бог благослови Јовове наследнике,(5) да господује међу вама непокретно.(6)

И, устав с престола својега, предаде му га са сваким благословом.

А светитељу рече:

- Приступи и сврши молбу моју.

И прими часно из руке његове анђеоски и апостолски лик(7) са Богом састављеном му женом својом.

И назва се калуђерским именом Симеон,(8) а пречасну назва Анастасија.

И дође у пресвету Богородицу у Студеници. И остаде ту, живећи са часним чрнцима, по правилу и заповеди светих и богоносних отаца, никако не ленећи се.(9)

И посла пре њега отишломе васпитанику, названоме Сави монаху,(10) у Свету Гору, извештај с речима:

"Знај, о љубимче Христов, што просих и што жељах, што тражих из све снаге своје, из све душе моје, смилова се на мене Творац мој, не по мојим Безакоњима, него по премногој и неисказаној милости својој и човекољубљу, те ме удостоји онога што жељах — часнога његова анђеоског лика.(11)

"Радуј се и ти због мене, и моли се о мени Владици својему, што ме, недостојна, ако и у дванаести час, удостоји ући, да се с тобом јавим, као радник винограда Христова, да примим награду своју."(12)

Обрадова се духом названи Сава, и множећи умножи молбе своје пред Господом својим, и, дав хвалу са сузама пречистој Владичици Богородици,(13) рече:

"Захваљујем ти, Господе, што ниси оставио оне који те траже и који се надају да те и труде се имена твојега ради."(14)

И написа му писмо:

"Греди, господине мој, присни слуго Владике мојега,

"греди пречасни!"(15)

"Господ твој чека те, и спремио ти је сваки стан. Јер се неће постидети они који се надају на њ.

"Уђи у радост Господа својега, јер онима који га љубе све ће ићи на добро."(16)

Примив речи ове мој господин свети, похита и, узев крст вој,(17) пође за Христом, брзо текући к жељеноме.(18)

И, дошав, одмах се усели у храм пречисте Богородице Ватопедске.(19)

И, сабравши се ту, живљаху у радости душевној, у појањима и бдењима, у часним молбама дан и ноћ.

Прота,(20) и сва браћа светогорска, и часни игумани, и сва браћа, и пустињаци,(21) дођоше да га походе, и клекнувши један пред другим, љубљаху се са сузама, и говораху с њим о красоти душевној, а он их испитиваше о животу њихову и правилима калуђерским.(22)

И дивљаху се и, чудом ужасавани, говораху у себи:

- Да није изабрао милостиви Владика и пресвета његова мати ову Свету Гору за уточиште калуђерског живота, не би ни овога Светога привео к нама, који је оставио царство своје и славу своју. Али га истинито заволе Господ и Бог наш, да истинито праведноме нам удеоничару покаже место ово свето.

"Него слава ти, Господе Исусе Христе, који твориш оно што је страшно и преславно, како си изволео. Хвалу ти одајемо за сва добра твоја која бивају у ове дане, јер овај свети, пошто најпре пусти своју леторастао, као дар непорочан и жртву пријатну, и сам, потрудив се дође"

- О милосрђа Владичина, о неисказане дубине човекољубља ти, које се види међу нама!(23) Јер, уистину, разумесмо како Господ Бог наш и Пречиста походи ово место свето и нас који станујемо у њему, јер нам донесе хранитеља нашега.(24)

Јер, кад дође овај мој господин свети, све манастире, од великих па до краја њихова, ни једног не остави од њих, него сваки од њих обдари свакојаким даровима по достојању њихову, и у свима њима ужеже светилник и братство своје у њима остави, које је и до данас.

 

Поглавље X - коментари

1 Немања к себи позива чланове најуже породице, епископа, старешине, кнезове, војводе, војнике. Из текста који затим следи (Немањин говор), јасно је да он заправо сазива сабор српске земље. На том сабору он ће захвалити на престолу и именовати свог наследника. Сабор на коме се Немања одрекао престола одржан је, према другим изворима (Савин Живот Стефана Немање), 25. марта 1196.

2 Нека вам је знано да из младости моје жуђах пламеном срдачним да идем за заповедима Владике мојега, и не хтеде Господ мој - Ово је изузетно важно место јер се открива Немањина давнашња жеља - да иде за заповестима Владичиним, тј. да се замонаши. Нарочито је значајна констатација и не хтеде Господ мој. Немања ће сам, нешто касније, објаснити шта то значи.

3 свет мој дарујем, значи: моју владавину, државу.

4 Није наведено име Немањиног наследника. Како је Стефан тај наследник, он из скромности не наводи своје име.

5 као што Бог благослови Јовове наследнике - види Књигу о Јову, 42, 12-15.

6 да господује... непокретно, значи: да влада, неометан, до краја свога живота.

7 анђеоски и апостолски лик - монашки чин.

8 Немања је добио име по св. Симеону Богопримцу, чија се успомена слави 3. фебруара (његова кратка биографија у Прологу, саставио монах Тадија, Београд, 1984, стр. 86).

9 по правилу и заповеди светих и богоносних отаца - Нису позната монашка правила по којима се у Студеници живело пре но што је, око 1208. Сава саставио типик за овај манастир (према Хиландарском типику). Писац истиче да се Немања никако није ленио, тј. да је до краја испуњавао све захтеве и правила.

10 Овде је први пут споменуто име најмлађег Немањиног сина, и то монашко.

11 У извештају-писму, немања говори о својој давнашњој жељи да се замонаши. Претходно је на сабору, пред окупљеним свештенством и властелом, изјавио како је од своје младости жудео пламеном срдачним да иде за Христовим заповедима (в. напомену 2 уз ово поглавље). У писму сину он ту своју жељу представља у још интензивнијем виду и говори о својим покушајима да је реализује. Он је просио, желео, тражио из све снаге своје и из све душе своје. Бог, зато што је милостив и човекољубац, смиловао се на њега и испунио му жељу.
Ово место је значајно за откривање пишчеве концепције у вези са главним јунаком. Према уводу, који је програм дела, Немању је Бог одредио за "земаљског господара". Бог као да својим планом није предвиђао да онај његов изабраник постане монах. Будући да му је ипак омогућио да то постане, значи да је делимично кориговао свој план. Писац тумачи да је то учинио зато што је велики човекољубац, али је из целокупног претходног текста јасно да се Немања као владар у потпуности и до краја исказао, да је унапредио државу, штитио веру, чинио добра дела. Био је изузетно побожан и увек окренут духовном. Немања је, значи, испунио Божји план и стекао привилегију да му он испуни жеље. Уосталом, у уводу на једном месту стоји да они које Бог одабере за земаљске господаре, не воде рачуна само о световним стварима, "него.. угађају Господу, чинећи му по вољи са страхом, па и са слободом".
Немања овде спомиње своја
безакоња Можда не мисли на неке своје конкретне грехе, већ жели да покаже колики је Бог човекољубац кад опрашта и безаконицима.

12 што ме, недостојна као и у дванаести час, удостоји ући, да се с тобом јавим, као радник винограда Христова, да примим награду своју - Немања у дванаести, тј. у последњи час бива удостојен да постане монах. Он пред собом има Савин пример. Његов син је у младости кренуо путем којим он креће у старости. Признаје му да је испред њега када се ради о духовном подвигу. Виноград Христов овде треба схватити као духовни простор над којим има окриље Христ. Немања ће бити радник, па ће за трудове добити награду. Првовенчани овде одступа од традиционалне симболике: Христос - чокот, људи - лозе (младице), Бог - виноградар (Јеванђеље по Јовану, 15, 1-10).

13 множећи умножи молбе своје - Игра речима (у оригиналу: и м‘но`е оумно`ивì м(о)лìбï сво‡). Сава чини оно што је Немања у писму тражио: радује се ("обрадова се"), моли се и захваљује Господу.
дав хвалу са сузама пречистој Владичици Богородици - Сава осећа захвалност, и то нарочиту (потресен је) према Богородици, за оно што се збило са Немањом.

14 Немања у писму наводи да је желео, тражио из све снаге своје да му Господ испуни жељу; Сава Господу захваљује што не оставља оне који га траже и који се надају на њега.

15 Греди - доћи.

16 Греди господине мој... све ће ићи на добро - Сава овде преузима иницијативу позивајући оца да дође у Свету Гору. Он му предочава оно што га тамо чека и чак ствара предслику његове судбине после смрти: "Господ твој чека те, и спремио ти је сваки стан".
Уђи у радост Господа својега - Јеванђеље по Матеју 25, 23.

17 онима који га љубе све ће ићи на добро - Посланица Римљанима 8, 28. узев крст свој - Исто је речено и за Растка у IX поглављу, в. напомену 11.

18 пође за Христом, брзо текући к жељеноме - Немања је и као монах хитар на подвиг.

19 храм пречисте Богородице Ватопедске - То је манастир Ватопед. У њему је већ дуже времена живео Сава.
Немања/Симеон стигао је у Свету Гору 2. новембра 1197. (податак о месецу и дану налази се у
Животу Стефана Немање од светог Саве; тамо година није наведена али је наведено колико је месеци протекло од Немањиног/Симеоновог доласка у Студеницу до његовог одласка из тог манастира у Свету Гору).

20 прота - поглавар Свете Горе; налази се на челу савета игумана најзначајнијих манастира. Током своје управе борави у Кареји, средишту Свете Горе.

21 сва браћа светогорска, и часни игумани, и сва браћа, и пустињаци - Овде Првовенчани користи паралелизам. Часни игумани, сва браћа и пустињаци у ствари су браћа светогорска. У другом делу исказа заправо је рашчлањен појам наведен у првом делу. Ово књижевно средство веома заступљено у Књизи псалама, широко је било прихваћено од многих средњовековних писаца.

22 а он их испитиваше о животу њихову и правилима калуђерским - Немања жели да се обавести о свим видовима монашког живота у Светој Гори. Интересују га и прописи о животу, тј. типици.

23 И дивљаху се и чудом ужасавани... које се виде међу нама
Да није изабрао милостиви Владика и пресвета његова мати ову Свету Гору за уточиште калуђерског живота - После Христове смрти, према легенди о Богородици, она сама је дошла на Свету Гору.
леторастао (у оригиналу лÊтораслì), младица, изданак, потомак. Овде се на интересантан и нов начин говори о Савином (тј. Растковом) доласку у Свету Гору. Немања је, како се ту каже, свога сина пустио - као свој дар и жртву.
О милосрђа Владичина, о неисказане дубине човекољубља ти, која се виђа међу нама! - Долазак Немањин у Свету Гору монаси тумаче као резултат Божјег милосрђа. То је чудо: "и дивљаху се и, чудом ужасавани..."

24 јер нам донесе хранитеља нашега - Да је Немања "хранитељ", видеће се из наредног става који говори о његовим даровима свим светогорским манастирима.

 

Поглавље XVII

Један одметник од истога племена, Готâ,(1) званог и бугарског, по имену Стрез,(2) одвоји се на запад к држави мојој, нападнут од овог злог законопреступника, брата његова. Њега примих као драгог сина, отхраних га и сачувах неповређена од најездне погибли и од убиства његова. Јер свакога дана тражаше га да огњем сажеже тело његово или да га расече на четири чести и да их повеша на путовима градским. Јер се овај мучилац веома острви, и слатко му души чињаше да пролива крв рода својега. Без броја и других људи истреби, трудећи се да земљу и море искорени помишљу својом. И, тражећи овога, пођоше на мене, доконавши зли савет, али који не постигоше благодаћу Господа Бога мојега Исуса Христа и помоћу господина мојега, Светога Симеона.

А ја, задржав га у својим рукама, са свом силом мојом, коју имам од Господа Бога мојега и од благослова Пречаснога, сећајући се благодати и науке његове да пружам руку ономе који лежи и заступам увређена, и да уведем онога који нема крова, потрудих се и отех их, и предадох му пола царства бугарског. И утврдих га у граду по имену Просек, где проживе и славне дане своје, јер подржавах власт његову и освећавах га од свих који су га нападали.

Било је то у оне дане када сам живео и држао га у љубави својој, и ради Јеванђеља светога, којим и прибавих све ово, и не помишљајући нити прозирући оно што ће бити. Али на овом се зби реч Владичина: "Добар човек из доброга скровишта срца својега износи добро, а рђав човек из рђавог скровишта срца својега зло."(3) На њему се зби Писмо: "Угоји се и одебља",(4) и одметну се омиљени,(5) заборави на онога који га је у Богу васпитао и наситио свим добрима. Ђаволом наговорен,(6) одврже се и буну подиже на ме, и поче се спремати да ми врати зло за добро, и да озлоби мене, и отачаство моје, и утврђење Светога.

А ја, грешни, сећајући се поукв господина мојега светог и не уздајући се у силу своју од почетка, него да мислим на оно што није високо, него да се угледам на понижене, јер пониженима обећа давати благодат,(7) умолих пречасног оца својега учитеља и наставника, Саву јеромонаха, да иде и изобличи безумље овога злога свда и зло прорашће, које не насади отац небески.(8) И овај се не олени, него отиде и изобличи злобу његову, и природа слатка и добра и медоточна учења своја да га задобије за начин људи који праведно живе и добродушних царева, јер православне цареве Господ назва хришћанима, — да врши реч Господњу и да живи у љубави, која је боља од свих жртава паљеница, које се приносе.(9)

А овај бедник остаде несаломљив и од злобе не измени разума својега, и не послуша заповеди и учења његова, заборавив на пастира отачаства својега и представника вишњему престолу, чијим се мољењем и помоћу многе силе и силне државе сатрше. Једнако се држаше своје зле намере, не знајући, безумни, речи пророкове: "Нећу се поплашити човека, кад се обогати или кад се умножи слава дома његова.(10) Јер кад умре неће ли оставити све?"

Одмах помоћу пресвете Богородице и силом светога Симеона, који подржава крепким дланом отачаство своје, би ово. Као што добропобедни и помоћљиви и отачаствољубац Димитрије страстотрпац прободе цара, рођака овога, и умори злом смрћу, не дајући вређати отачаства својега,(11) тако и овај мој свети господин, помажући и чувајући отачаство своје, прободе овога злотвора.(12) И издахну усред народа злом смрћу, и смрћу чудном, да су се сви чудили томе. И би наједном наг, оборен и непотребан. И на њему се зби: "Видех безбожника како се преузноси и виси као кедри ливански, и, прођох, и гле, не би га. И потражих га, и не нађе се место његово."(13)

Судбе праведних су у рукама Господњим, и правда њихова живи на веке, и победа њихова над свима саблазнима које чине безакони.(14)

 

Поглавље XVII - коментари

1 Готи, стари наши писци Бугаре су називали и Готима.

2 Стрез, блиски рођак бугарског цара Борила. Пошто је имао политичке амбиције, постао је опасан за централну власт. Када је побегао из Бугарске, уточиште му је пружио Стефан Немањић и није хтео да га изручи. Помогао му је да се учврсти као господа крајева централне Македоније са седиштем у Просеку (1208).

3 Текст од Било је то у оне дане... до краја овог поглавља означен је у рукопису као пето чудо.

4 Угоји се и одебља... - Цитат, Пета књига Мојсијева, 32, 15.

5 одметну се омиљени... - Према историјским подацима, Стрез је већ после првих месеци почео да мења своје понашање према Стефану, јер је имао планове о сарадњи с другим владарима - Михајлом I Анђелом, који је владао у Епиру, па чак и са царем Борилом. Евентуално такво савезништво било би веома опасно по Стефана Немањића.

6 Стефан констатује да је Стрез био ђаволом наговорен; тиме се користи уобичајеном формулацијом за негативна понашања личности.

7 А ја, грешни... - Стефан у овом поглављу више пута помиње поуке које је својевремено добијао од оца.

8 зли свд и зло пропашће, које не насади отац небески - Првовенчани назива Стреза злим садом и прорашћем. У уводу се говори о штетној плеви коју сеје ђаво. По овоме Стрез је ђавољи изданак.

9 И овај се не олени, него отиде... која је боља од свих жртава паљеница, које се приносе - Наглашава се Савина улог у придобијању Стреза.

10 Нећу се поплашити човека... - Цитат, Псалам 94, 16.

11 Светом Димитрију, заштитнику града Солуна, приписује се убиство бугарског цара Калојована.
Према латинским изворима, Стрез је био Калојованов рођак. Исто тврди Теодосије, па и наш писац. Новија истраживања, међутим, показују да је Стрез био брат или близак рођак цара Борила (види:
Историја српског народа, прва књига, стр. 298).

12 Стрезову смрт Стефан приписује деловању светога Симеона. А стварно ради се о томе да је он пао као жртва атентата у самом Просеку, и то од оних својих људи који су били наклоњени измирењу са Првовенчаним. Не зна се тачно када је то било. Помишља се на крај 1212. године.

13 Видех безбожника како се преузноси... не нађе се место његово - Цитат, Псалам 37, 35-36.

14 Судбе праведних... - Као и на другим местима, и овде се аутор користи поуком. Интересантно је да у овом случају о себи говори као о праведнику, док је раније слично говорио о Немањи.

 

Поглавље XVIII

Друго дивно чудо испричаћу вам,(1) браћо, дивна дела овога господина мога, светога Симеона. Јер се велика, и преславна, и чудна, и страшна дела чине њиме непрестано, у све дане. Јер ако ко може избројити звезде небеске и песак морски, то ће избројити и овога Светога чудеса, и благодати, и силе предивне, које учини. Јер се задивљава ум и страши све људско знање. Јер од човека је немогућно, а од Бога је све могућно.(2)

Причаћу о овом чуду његову, које је било.

Устаде неко од грчкога рода, од царскога рода, по имену Михаило, у страни драчкој и у поморју његова острва великог, које је близу Диоклитије, и далматинске стране, и отачаства светога Симеона.(3) И он подиже рат на мене, слугу његова, кога остави на престолу свом. И, улучив време, када сам се био далеко удаљио од те стране, узе један од мојих градова, по имену Скадар, који уистину, Далмацији припада.

Послав му, рекох:

"Остани, брате, сад. Јер Господ не остави то острво у твоју државину, него у праву државину господина ми светог, а његовим молитвама и предањем дато је мени на управљање. А ти се сети речи Претече и Крститеља Јована, који запрећује и говори да човек остане при свом и да буде задовољан својим оброцима. Буди задовољан својим, а о оном што је одувек мојега отачаства, то надајући се на Господа мојега, Исуса Христа, и на пресвету Владичицу Богородицу, и на пречаснога господина ми светог, неће се посумњати срце моје, нити ће се устрашити од твоје пакости, него ћу, штавише, викнути из дубине срца мојега:

"Благословен Господ Бог мој, који учи руке моје на напад и прсте моје на борбу. И ако ме нападне пук, неће се побојати срце моје. И предања његова нећу оставити, док не сврши душа моја. И погнаћу Господе, тобом непријатеље моје, док не погину".(4)

И опет, обратив се, вапијах:

"Господине мој свети, дођоше народи на достојање твоје и оскврнише твоју свету цркву, слугу твога озлобише, трудећи се да твоје достојање узму. Умоли Владику твога и Господа да се врате посрамљени у нади својој.(5) Јер си ти прибежиште моје и утврђење, и ти си који ограђујеш отачаство од свакога зла, које наилази на њ. Јер си ти поставио земље своје, и не преступи их досад нико. И сад не остави нас, који се надамо на тебе и уздамо у тебе. Јер си ти весеље наше и похвала."

Овај пречасни свети Симеон, топал у молитвама, и брз да походи,(6) и бадар на труд, који брзо приклања божанствене уши онима који га призивају, не одврати лица свога од мене, него, као што ме је и пређе љубио, и сада ме до краја не остави.

И умоли својом молитвом светога и великог мученика Христова Ђорђа, кога узе себи за помоћника и победиоца над непријатељима, и као што Меркурије прободе нечастива мучиоца Јулиана,(7) тако и овај великомученик, умољен господином светим, на јави такну у ребра игумана својега Јанићија, у храму свом у средини српске земље, говорећи:

- Устани, проповедај величину моју! Јер сам ја послан од Господа да убијем Михаила Грка, који је у драчкој страни.

И одмах један од робова његових, устав, прободе га мачем на одру његову, и злом смрћу предаде душу своју, на срамоту гледаоцима, а на радост свима који се уздају у Господа и у свете угоднике његове.

 

Поглавље XVIII - коментари

1 У рукопису текст целог овог поглавља носи назнаку шесто чудо.

2 Јер ако ко може избројати... а од бога је све могућно. - Ово је краћа похвала Симеоновом светитељском деловању. Истиче се да су његова чуда небројена (има их безброј, као небеских звезда и зрнаца морског песка); потом да су величанствена, јер задивљавају ум и страше људско знање.
Јер од човека је немогућно а од Бога је све могућно - Цитат, Јеванђеље по Луки 18, 27.

3 Године 1215. Михајло Драчки напао је Стефанову државу. Посео је северну Албанију са Драчем а затим заузео Скадар. Међутим, изненада је умро па је Стефан могао да обнови старе границе.

4 Остани, брате, сад... док не погину - Стефан покушава да одврати непријатеља од његове намере. Док је у случају са Стрезом то чинио дипломатским путевима, овде се не либи да употреби директну претњу.
Парафразиране речи Крститеља Јована су према
Јеванђељу по Луки 3, 14.
Благословен господ Бог мој, који учи руке моје на напад и прсте моје на борбу - Цитат, Псалам 144, 1.
ако ме нападне пук, неће се побојати срце моје - Цитат, Псалам 27, 3.
погнаћу, Господе, тобом непријатеље моје, док не погину. - Цитат, Псалам 18, 37-38.

5 да се врате посрамљени у нади својој - Цитат, Псалам 35, 4 и 71, 13.

6 Симеон... брз да походи - Још једном се наглашава да Симеон као светитељ брзо делује.

7 Светом Меркурију приписује се убиство римског императора Јулија Апостате.

 

Приредила
Љиљана Јухас-Георгиевска

 

Данашња језичка верзија:
Љиљана Јухас-Георгиевска, Лазар Мирковић и Миливоје Башић

 


Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо