SRPSKA UMETNOST U SREDNJEM VEKU
SVETOZAR RADOJČIĆ



Srpska umetnost srednjeg veka živela je u unutrašnjim oblastima Balkana. Samo prvi, početni, oblici srpske srednjovekovne umetnosti nastali su na etničkoj periferiji srpskog područja, na istočnoj obali Jadrana, u prostoru između Drača i Splita. Ta veoma skromna umetnost pripadala je kulturi Zapadne Evrope i jedva se razlikovala od susedne starohrvatske umetnosti; ugasila se krajem XII veka.


Прочитај текст

NAJSTARIJA SRPSKA UMETNOST DO KRAJA XII VEKA
SVETOZAR RADOJČIĆ



Srbi se prvi put u pisanim izvorima spominju 822. godine, u franačkim analima, i to dosta neodređeno: »Sorabi, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur«. U to doba su Sloveni na Balkanu već pod jakim uticajem kulturnijih suseda, Vizantinaca, i preostalih Romana na obali Jadrana. Prve reči iz oblasti arhitekture Srbi primaju od Romana; reč arca pretvaraju u raka, castellum u kostol, magister u mojstir, altare u oltar, reč basilica u bješka, itd.


Прочитај текст

ZRELI RAŠKI STIL
SVETOZAR RADOJČIĆ



 

Prvih decenija XIII stoleća srednjovekovna Srbija postaje kraljevstvo (1217), a srpska crkva dobija samostalnost (autokefalnost) kao arhiepiskopija (1219). Nemanjin sin Stefan Prvovenčani i njegova dva starija sina, Radoslav i Vladislav, pod jakim su uticajem najmlađeg Nemanjinog sina Rastka, kasnijeg princa monaha Save, koji je postao prvi srpski arhiepiskop i koji je odigrao odlučujuću ulogu u političkoj, verskoj i kulturnoj istoriji Srba u vremenima između 1200. i 1235.


Прочитај текст

SRPSKA UMETNOST OD KRAJA XIII VEKA DO BITKE NA MARICI 1371
SVETOZAR RADOJČIĆ



U prelaznim godinama između XIII i XIV veka država Nemanjića bila je u teškoj političkoj krizi. Sukob između braće, kraljeva Dragutina i Milutina, pretvorio se u unutrašnji rat. Tek posle konačnog izmirenja braće i podele vlasti, posle koje je Milutin postao stvarni vladar zemlje, Srbija počinje naglo jačati.


Прочитај текст

UMETNOST POMORAVLJA I PODUNAVLJA OD 1371. DO 1459. GODINE
SVETOZAR RADOJČIĆ



Oko 1375. godine formirao se u državi kneza Lazara poslednji stil srpske srednjovekovne arhitekture, takozvana moravska škola. U vremenima opšte nesigurnosti, stalnih ratova i teških poraza u sukobima s Turcima, nastao je stil koji svakako spada među najplemenitije plodove srpske srednjovekovne umetničke kulture. U istoriji stare srpske umetnosti nisu uvek vladali uravnoteženi odnosi između arhitekture i ostalih grana umetnosti. Arhitektura stare Raške izuzimajući Studenicu i, možda, Banjsku, bila je diskretna, često jako natkriljena slikarstvom.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо