ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПОЛАЗНИКА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ



ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПОЛАЗНИКА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Под духовним и стручним надзором високопречасног протојереја ставрофора др Владимира Вукашиновића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у периоду од 4. до 13. јуна 2015. године, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу одржани су завршни богословски испити за ученике који су школске 2014/2015. године завршили пети разред.
 


Прочитај текст

EKUMENSKO ČITANJE CRKVENIH OTACA I ASIMETRIČNO JEDINSTVO CRKVE
TOMO VUKŠIĆ



U skladu sa zamolbom i nakanama priređivača XXXIII. međunarodnoga znanstvenog simpozija profesora teologije i filozofije(1) da budu predstavljena pitanja otačke teologije koja su prisutna u suvremenoj teološkoj misli i životu Crkve, zadaća je ovog izvješća podsjetiti na neke novije teme iz tog vidokruga koje se pojavljuju, barem dijelom, i kao posljedica analize patrističkih tekstova, odnosno predmet su pozornosti, promišljanja, istraživanja na području koje obuhvaća katedra otačke teologije. A budući da je takvih sadržaja mnogo, i kreću se u širokom rasponu od mistike do politike, te ih nije ni moguće ovdje predstaviti, odlučio sam se za samo jednu od tih tema, koja je zaista novijega datuma: ekumensko čitanje patrističkih spisa i pitanje asimetričnoga jedinstva Crkve. To prije svega zbog same teme ali ništa manje zbog činjenica da su takva razmišljanja nedostatno prisutna u teologiji na hrvatskom jeziku. A da bi se uokvirilo problematiku, izlaganje je zamišljeno u tri dijela. Najprije, nakon uočavanja važnosti otačke teologije, podsjeća se na teorijska načela koja općenito ravnaju pristupom patrističkoj literaturi da bi se potom pristupilo suvremenim pojavama njezina ekumenskog čitanja i tumačenja.(2)


Прочитај текст

НА ТРАГУ ЗЛАТОУСТОВОГ УЧЕЊА



Слава Богословије у Крагујевцу

Сви  богослужбени и остали свечарски догађаји, који су се у Богословији Светог Јована Златоустога одигравали током дана када је прослављан патрон и заштитник ове школе, имали су за циљ да се спасоносна наука Златоустова актуелизује, односно да са садржајем богословља овог светитеља буду на што очигледнији начин упознати полазници Богословије и многобројни гости.


Прочитај текст

ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОШЕВОГ И СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ



Предавање у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 27. новембра 2013. године после Литургије, као и парастоса ктиторима школе, које је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован.


Прочитај текст

ПОСТИКОНОБОРАЧКА ИКОНОЛОГИЈА
ВИКТОР В. БИЧКОВ



Након коначне победе иконопоштовања, разрада проблема слике и иконе углавном се завршава и наступа период канонизације теорије иконе и коначне темељне обраде појединих дефиниција. Тако у IX веку патријарх Фотије размишља о питању разликовања мноштва слика једне исте личности. Посебно је ово важно у погледу миметичких Христових слика, које су иконопоштоваоци схватали као документарну фотографију. Размишљајући о овоме Фотије долази до интересантног закључка.


Прочитај текст

СВЕТИ ИРИНЕЈ ЛИОНСКИ И ХРИШЋАНСКО БОГОСЛОВЉЕ У III ВЕКУ
ВАДИМ М. ЛУРЈЕ



Већ код млађег савременика Светих Јустина и Теофила, епископа лионског Иринеја, чија се мученичка кончина догодила око 202. године, откривамо да је учињен корак који је одвојио богословље апологета од богословља постникејске епохе. Ипак, црквена свест не усваја једнако брзо све оно што се брзо одвија у умовима појединих људи. Може се рећи да је истински Свети Иринеј постао класик тек у доба Васељенских сабора, док је за своје време, па и за III век, он представљао тек локалну традицију богословствовања. Готово је немогуће наћи трагове утицаја његових богословских (посебно тријадолошких, односно најважнијих) концепција на богословске конструкције преникејске епохе.


Прочитај текст

ЗАВЕШТАЊЕ ОЦА ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ
ИЗ КЊИГЕ "ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ – РУСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВ"



Нисам стекао редовно теолошко образовање (можда не властитом кривицом). У теологији сам самоук, нека врста дилетанта, самоникао човек, да употребим америчку фразу. Школовао сам се за професора историје и философије. Своју академску каријеру сам започео у Русији, пре много година, као доцент философије, и једини курс који сам држао у том својству на Универзитету у Одеси био је курс о философији природних наука. Богословљу које познајем се нисам учио у школи већ у Цркви, као верник. Прво сам га учио из литургијских књига, а много касније из дела Светих отаца.


Прочитај текст

ВЕЛИКИ ПРОКИМЕНИ
САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ



На сваком посведневном, малом и великом вечерњу, изузев радних дана Великог поста (од понедељка до петка) и уочи субота када се пева  Алилуја (Сиропусна субота, субота уочи Свете Педесетнице и уочи других задушница), прокимен се поје иза песме "светиличног благодарења" Свјете тихиј. У односу на стихире, тропаре и кондаке, прокимен је кратка црквена песма преузета из Светог писма, која одговара дану или слављењу празника. Прокимени су најчешће узети из Псалтира.


Прочитај текст

МОЛИТВЕНА ПЕСМА У СИСТЕМУ САКРАЛНИХ ЖАНРОВА
ДРАГАН АШКОВИЋ, КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ



У раду се истражује жанр молитвене (паралитургијске, богомољачке, народне духовне) песме у српској језичкој и социокултурној средини са становишта његових екстра - и интралингвистичких параметара. Испитивање је ограничено на духовне песме поникле у окриљу богомољачких братстава у првој половини ХХ века, које репрезентују савремени језички израз (са извесним елементима архаизације).


Прочитај текст

НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА ПОЧЕЛА ЛИТУРГИЈСКИМ ПРОСЛАВЉАЊЕМ



Ученици Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, са својим наставницима и вернима Крагујевца, сабрали су се у недељу, 1. септембра 2013. године, у храму Светога Саве у насељу Аеродром, око свог Епископа, Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, да би литургијским делом започели нову школску годину. Током Литургије, Епископ је у презвитерски чин рукоположио ђакона Владу Бранисављевића, дипломираног теолога и бившег ученика крагујевачке Богословије. Такође, Епископ је произнео и молитве призива Светог Духа за благодатни почетак школске године.


Прочитај текст

ВЕЧНИ ХРИСТОВИ УЧЕНИЦИ



Беседа протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу 1. септембра 2013. године на архијерејској Литургији коју је у храму Светог Саве у Крегујевцу служо Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован поводом почетка нове школске године у Богословији


Прочитај текст

ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ 2013/2014 ГОДИНЕ У БОГОСЛОВИЈИ



Нова, школска 2013/2014. година, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу биће започета у недељу, 1. септембра 2013. године, када ће у 9 часова Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован у школском храму служити Свету архијерејску Литургију. Према већ устаљеној пракси, том приликом Епископ ће произнети молитве Призива Светог Духа за благословен почетак богословског школовања у наредној школској години. Имајући ово у виду, Управа школе обавештава све ученике да је неопходно да у школски интернат дођу у суботу, 31. августа 2013. године. Тога дана у школи треба да се појаве и новоуписани ученици првог разреда које су епархије Српске православне Цркве одредиле за школовање у крагујевачкој богословији. Ови ученици више информација о начину започињања школовања у богословији могу добити од својих парохијских свештеника. Такође, важна обавештења се налазе у Уредби о богословијама Српске православне Цркве са правом јавности, која се може погледати на овој интернет адреси. Контакт са управом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу може се остварити и путем телефона 034/371-190. О начину набавке уџбеника, ученици првог разреда биће обавештени у школи. Редовна настава почиње у понедељак, 2. септембра 2013. године.


Прочитај текст

ODGOJNO-TEORIJSKA DVOJBA RANOG HRIŠĆANSTVA
MARKO PRANJIĆ



Već za vrijeme Aleksandra Velikog (356.-323. pr. Kr.) na Zapadu se s jedne strane počelo s polaganim uvođenjem orijentalnih religioznih običaja i poimanja; s druge strane, uz njega se veže i širenje helenizma kao novog izraza grčke kulture koji se razlio po svem Imperiju. Njegov se utjecaj silno osjetio i u Rimskom Carstvu pa samim time i u kršćanstvu. Za razliku od istočnjačkih misterija i otkupiteljskih religija koje su se stoljećima prepirale oko duhovne prevlasti dok ih kršćanstvo na koncu nije potpuno istisnulo, pojavom kršćanstva nije u zapadnom svijetu najednom prestao egzistirati helenističko-rimski utjecaj, osobito ne na području odgoja i obrazovanja. Naprotiv, sve tamo do 5. stoljeća poslije Krista, bolje rečeno do propasti Zapadnorimskoga Carstva, dokad traje i kasna antika, taj utjecaj je itekako prisutan, a zanimanje za antiku pojavljivat će se u različitim povijesnim razdobljima, okarakteriziranima kao povrat klasicizmu ili antici.
 
 

Прочитај текст

ЕПИСКОП САВА ВУКОВИЋ И СРПСКО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ
НЕНАД РИСТОВИЋ



Једна од личности које су својим животом и радом обележиле историју Српске православне цркве у другој половини XX столећа био је др Сава Вуковић (Сента, 1930 – Београд, 2001), епископ шумадијски (раније викарни епископ моравички па епископ источноамерички и канадски), дописни члан САНУ и стални члан Матице српске. Епископ Сава је био оличење најбољег и најлепшег у нашој Цркви у готово свим областима њеног постојања и деловања – богослужењу, проповеди, пасторалу, организацији, дипломатији, науци, културној и каритативној мисији.


Прочитај текст

СВЕТ ФИЗИОЛОГА
МИЛОШ ЖИВКОВИЋ



Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљивог, Бога и човека, граница између кругова. У Физиологу се огледају теолошки, филозофски, научни, етички, естетички погледи средњовековног света. Он је описао један мали круг унутар великог. Његов свет је складан, целовит. Све је сједињено као Христова божанска и људска природа по сабору у Халкидону: несливено, непромењиво, неразлучно и неизмењиво.

Прочитај текст

ВИЗАНТИЈСКИ УЗОРИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ И СВЕТИ САВА
ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ



Обично се сматра, а и помало олако се изричу одговарајуће тврдње, да се средњовековна Србија развијала под свеобухватним утицајем Византије. Ова би се оцена могла прихватити, под условом да се не губи из вида да она покрива само део читаве слике, неоспорно веома значајан део, али не и њену целокупност. Уз то, као и код сваког другог историјског феномена који се развија, и облици византијско-српске блискости трпе промене у времену и простору. Време у којем је живео Свети Сава доносило је, увелико и под његовим утицајем, нов квалитет у српском поимању Византије.


Прочитај текст

АСПЕКТИ РЕЦЕПЦИЈЕ АНТИЧКОГ НАСЛЕЂА У ЖИВОТУ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА КОНСТАНТИНА ФИЛОЗОФА
НЕНАД РИСТОВИЋ



Рецепција наслеђа античке књиге у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа (Костенечког) запажена је кроз упадљиве реминисценције на класичну старину, али се она манифестује и кроз примену античких књижевноуметничких поступака и кроз пишчеву високу оцену достигнућа претхришћанске грчке мисли. Константин у прва два вида класицизма надмаша друге средњовековне српске писце, а у последњем је јединствен међу њима, па је његово ослањање на античко предање у овом делу резултат и литерарних конвенција условљених избором жанра световне биографије и његове припадности најлибералнијем крилу хришћанских интелектуалаца средњег века.

Прочитај текст

НЕМАЊИЋИ И ДРЖАВНОСТ ДУКЉЕ - ЗЕТЕ - ЦРНЕ ГОРЕ
МИЛОШ БЛАГОЈЕВИЋ



У јужним областима данашње Црне Горе постојале су, током средњег века и касније, три историјске области и три истоимене државе: Дукља, Зета и Црна Гора. Стварао их је увек исти народ - српски народ. Поставља се питање шта је утицало на промену назива ових историјских области и истоимених држава, о чему ће се расправљати у приложеном рукопису, а посебно у којој је мери наслеђе из државе Немањића допринело очувању и обнављању српске државности на просторима данашње Црне Горе.

Прочитај текст

РАШКА КРАЉЕВИНА
ЈОВАНКА КАЛИЋ



Краљевина Рашка (Regnum Rasciae) је латински назив за српску краљевину успостављену у XIII веку крунисањем Стефана Немањића круном из Рима 1217. године. Старо византијско обласно име, односно име српске државе у доба великих жупана крунисањем Стефана Немањића у цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу добија нови смисао и широку примену у многим европским државама у средњем веку.
 

Прочитај текст

КАСИЈИНА СТИХИРА СВЕТИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ



У Новом завету не помиње се смрт апостола Петра и Павла. Традиција о њиховој проповеди и смрти у Риму настала је, међутим, веома рано, а записана је код Тертулијана (Tertullien, Traité de la prescription contre les hérétiques /eds. R. F. Refoulé & P. de Labriolle/, SC 46, XXXVI, 3, Paris 1957, 137-138) и у Црквеној историји Јевсевија Кесаријског.


Прочитај текст

ПРАВОСЛАВНО ПОИМАЊЕ ЗЛА
АНТОНИЈЕ АЛЕВИЗОПУЛОС



Човек и свет нису последице нужности, него су плод слободе и љубави Божије. Кроз стварање, Бог је желео да Својим створењима преда љубав: не принудно, него на начин који приличи човеку сазданом по образу Божијем.

Да је љубав Божија наишла на потврдан одговор од стране човека, могла је да уздигне створење и да га учини заједничаром Божијим „по пресушаству; да га доведе до стања да буде по подобију Божијем, односно до превазилажења тварне стварности и до вечног заједничарења са Нествореним Богом. Човек је призван да ову љубав пренесе на осталу творевину јер је постављен да је чува и да је одржава. У тим природним оквирима човековог живота, зло није постојало. „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (Постање 1, 11).


Прочитај текст

ОД ЋИРИЛОМЕТОДИЈЕВСКОГ ДО ВУКОВОГ ПРЕВОДА НОВОГ ЗАВЕТА
ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ



У раду се, углавном као тезе, разматрају поједина питања везана за ћирилометодијевску мисију међу Словенима и у вези са њом пут којим се кретао превод Новога Завета на словенски језик, почевши од кратког апракоса па до пуног тетра текста, све до превођењеа новозаветног јеванђељског текста на српски језик. Славистичка наука се одавно бави овим питањем и досад је објављено на стотине страница текста из пера најзнаменитијих слависта – намера ауторке овога рада, дакле, није да износи сопствена, револуционарна мишљења него да на основу извесног броја радова (силом прилика селективно одабраних за ову прилику) укаже на развојни пут којим се превод кретао у српској писаној и књижевној традицији све до наших дана, са свешћу да ће у излагању материјала бити много празнина које тек треба попунити.


Прочитај текст

ХАГИОГРАФСКИ, ХИМНОГРАФСКИ И ИКОНОГРАФСКИ ИЗВОРИ О ПРОСЛАВЉАЊУ СВЕТОГ ВИТА (ВИДА) КОД СРБА
НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ



Празник Светог Вита (Вида), мученика из Диколецијановог доба са Сицилије, – Видовдан – има изузетно важно место у хришћанској и националној свести Срба, првенствено као дан спомена Косовског боја и Светог кнеза Лазара. Међутим, и пре Косовске битке, култ овог ранохришћанског мученика, био је код Срба израженији него међу осталим православним народима.


Прочитај текст

КОСОВСКА ЛЕГЕНДА И СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ СПИСИ
НАДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ



О настанку српске усмене поезије о Косовској бици написано је до данас безброј веома значајних студија и наших и страних научника. Основну пажњу привлачило је пре свега питање времена и начина обликовања ових песама, које се опет непосредно везивало за старину наше епске поезије уопште. При том се могу уочити два основна становишта. Прво, песме о Косовском боју настале су неколико деценија после одсудног догађаја, јер им се трагови находе тек у писаним споменицима средине XV века. Друго, песме су одмах и непосредно пратиле и уметнички транспоновале косовска збивања.


Прочитај текст

ОРИГЕНОВО МЕСТО У ЦРКВИ
СТИЛИЈАН ПАПАДОПУЛОС



У савременим истраживањима провлачи се следеће питање: које је Оригеново место у Цркви, у свести Цркве? Мање-више, индиректно или директно, благо или наглашено, ово питање постављају готово сви богослови, јер којом год облашћу да се баве, налазе пред собом неуморног Оригена кога је, ипак, Црква осудила на свом Петом васељенском сабору 553. године на основу едикта из 543. године који је издао Јустинијан на подстицај богословских и црквених чинилаца.


Прочитај текст

ЕВХАРИСТИЈА У ЈЕВАНЂЕЉИМА
НЕБОЈША РАКИЋ



Отац Георгије Флоровски на питање шта је Библија и да ли је Библија књига попут било које друге књиге која је доступна и схватљива било ком случајном читаоцу, одговара да је Библија свештена књига која је намењена првенствено онима који верују. Ако постоји у Светом Писму као целини било какава коначна вест, та вест не може бити упућена појединцу или појединцима, него заједници, односно појединцима искључиво у оној мери у којој они јесу чланови те заједнице.


Прочитај текст

МАТУРИРАЛА ДВАНАЕСТА ГЕНЕРАЦИЈА (2008-2013) МАТУРАНАТА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ



Под надзором изасланика Светог архијерејског синода СПЦ Његовог преосвештенства Господина Јована (Ћулибрка), викарног епископа липљанског, у периоду од 4. до 10. јуна 2013. године одржани су матурски испити у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу за генерацију полазника који су први разред уписали школске 2008/2009. године. Кандидати су најпре полагали писмени матурски испит из Светог писма.


Прочитај текст

УСПЕХ УЧЕНИКА БОГОСЛОВИЈЕ НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ



Након окончања редовне наставе у школској 2012/2013. години, Наставнички савет Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу утврдио је успех ученика у овој школској години


Прочитај текст

ФИЛОЗОФИЈА У МАНАСТИРИМА
СЛОБОДАН ЖУЊИЋ



Столеће и по, које почиње средином VII века и траје све до првих деценија IX века, представља, ако не „најтамније доба“, како се оно у новијој историографији често описује, онда свакако „најсиромашнији“ период целокупне византијске културне историје. Јавна настава филозофије, реторике, права и других дисциплина, која је у IV и V веку доживела велики процват на читавом Истоку, и која се у Константинопољу, као новом образовном центру Царства, одржала и након затварања атинских филозофских школа, протежући се надаље све до самог почетка VII века, тада или потпуно престаје или ми о њеном продужењу после Стефана Александријског, који је од 612. године држао предавања из Платонове и Аристотелове филозофије на Теодосијевом цариградском универзитету, више немамо никаквог спомена, - што мерено историјским учинцима излази на исто – преписивање старих филозофских текстова скоро сасвим замире, због чега су у данашњим европским библиотекама најстарији сачувани грчки рукописи Платона и Аристотела тек они из потоњег времена (IX и X век), а оригинално стваралаштво се потпуно повлачи у оквире религиозне литературе, теолошког и још више хагиографског и литургијског типа.


Прочитај текст

ХРИШЋАНСТВО У ДОБА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ - ОСВАЈАЊЕ ГРАДОВА
ПИТЕР БРАУН



 

Упркос целокупној пропаганди, Константин и његови наследници нису довели до краја паганства. Оно што јесу донели хришћанским Црквама били су мир, богатство и, изнад свега, могућност да изненађујуће брзо изграде јаку позицију на локалном нивоу. Константин се суочио с једном установом која се већ доказала као кадра да мобилише и прерасподели богатство у религијске сврхе. Настављајући римску традицију раскошних задужбина култовима који су сматрани најкориснијим за Царство, Константин је постао хришћански ктитор надмоћне дарежљивости. Он је у Риму изградио велике цркве – базилике (праве „царске дворане“ будући да име basilika од basileus, краљ, на то упућује) Светог Петра и Светог Јована Латеранског. 


Прочитај текст

ПОХВАЛНО СЛОВО ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ
НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ



 

Пошто је Бог и спас наш Исус Христос великим и неизреченим човекољубљем[1] узљубио род људски, не могући трпети да створење његово обузето буде ђавољим лукавством, добровољно смирење прими и оваплоти се од Светога духа и од пречисте и славне Богородице и присно деве Марије; "на земљу се јави и с људима поживе,"[2] сав у лику тела нашега. Лик му је био тело,[3] да би они који умиру у Адаму, у Христу Исусу оживели.[4] Он је, према апостолу, мир наш, који обоје у једноме створи те преграду непријатељства разруши; и пошто је крстом уништио мржњу[5], први је био од оних што се дигоше из мртвих[6] који собом управи људски род према бесмртности.


Прочитај текст

ОКОНЧАНА НАСТАВА У ШКОЛСКОЈ 2012/2013 ГОДИНИ ЗА МАТУРАНТЕ



Након што је завршена редовна настава за ученике V разреда Богословије, Наставнички савет је на седници 17. маја 2013. године утврдио успех ове генерације матураната у завршном разреду богословског школовања.

 

 

 


Прочитај текст

"О ПАСХИ" СВЕТОГ МЕЛИТОНА САРДСКОГ



Мелитон Сардски је важна црквена и богословска личност која је деловала, углавном, између 160. и 180. године као епископ Сарда у Лидији и као писац. Он представља авангардно малоазијско богословље проткано павловским, јовановским и савременим богословским елементима, и које ће мало касније дати великог оца и учитеља Цркве Иринеја Лионског. О животу и делатностима Мелитона немамо података. Углавном, знамо да је био човек од угледа (Јевсевије, Црквена историја IV 26, 1), живео је „у Духу Светом“ (Поликрат, у горе наведеном делу V 24, 5) и сматран је темељем Цркве и њеног Предања (V 24, 1).


Прочитај текст

КАСИЈИН ЧЕТВЕРОПЕСНЕЦ ЗА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ



Велика субота је један од најзначајнијих дана литургијске године, зато што се тада празнује Христова победа над адовим црством смрти. Наиме, Христос је, према црквеном учењу, после своје смрти на крсту, и пре васкрсења из гроба, сишао у подземни свет. Тамо је победио адово царство и ослободио оне, који су се налазили под његовом влашћу, односно све мртве, почевши од Адама, а тренутак када Христос извлачи Адама из ада, држећи га за руку, изабран је и за представу Васкрсења у византијској уметности. Тако, дакле, у представи Христовог силаска у ад Адам је символ васцелог човечанства и зато његово васкрсење означава васкрсење свих људи, што представља централно учење хришћанске теологије.


Прочитај текст

ТАМА НОЋИ
ПРОТОЈЕРЕЈ ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ



Како је, у свету кога је створио Бог и чије је законе и услове живота установила божанска мудрост и доброта, могуће присуство зла? За зло је тачно да се противи Богу. Оно квари Његову творевину и одбацује Његове одлуке. Зло је то које није створио Бог. И док Божанство установљава разлоге за све што постоји и Свевишњи сам успоставља „довољне разлоге за живот“ - неко може да потврди да зло као зло, постоји у инат недостатку разлога за животом, да постоји без иједног разлога свога постојања. Као што је рекао Св. Григорије Ниски, то је „непосејана биљка без корена и семена“.


Прочитај текст

О ИЗДАЈСТВУ
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



 

Уистини истјазавам се, оковима страха обујмљен, како ћу утолити вашу жеђ љубослушанија, какву ћу трпезу речи поставити; чиме ће толики народ бити погошћен – којему ће Христос Једини достатан бити да се насити; пред дверима свега света радост, приближава се спокој Васкрсења Господњег; опет се смућује неразборити народ јудејски, опет на пастира пси лају, опет против Господара робови устају, опет већају против Светлости тмине посленици, опет се Јуда марљиво поучава безаконој продаји, опет Јудеји сребро спремају да у Ад мртвима Слободнога пошаљу и виде како је смрт поробљена, да се потресу гробови и мртви окрилате пред Васкрсење, опет ученик продаје, познаваоци закона, пак, купују, а разбојник на крсту богослови.


Прочитај текст

КАСИЈИНА СТИХИРА ЖЕНИ ГРЕШНИЦИ



 

Стихира жени грешници, која се налази у Триоду и поје на јутарњем богослужењу Велике среде (на Слава и ниња стиховњих стихира), представља најпознатије дело целог Касијиног песничког опуса, а можда и најпопуларнију стихиру византијског литургијског песништва уопште. Та чињеница вероватно и јесте разлог што је дата стихира била предмет проучавања и исцрпне анализе више од било којег другог Касијиног дела.


Прочитај текст

О ЗЛОМ САБОРУ
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Најмилија чеда Цркве наликују одојчади која млечну храну по васдан из мајчине дојке сисају и стално је ишту. А ми наликујемо сиротој матери која је због гладовања затворила млечне изворе. И управо као да неко види чедољубиву матер која нема млека и уплакану због свога чеда, па пруживши дојку не нахрани дете, већ се због плача заустави: тако видите и нас који исто страдамо и који исто чинимо. И ми, видећи овај нови сабор чеда Цркве која уокруг стоје и чекују мудро и истинито (чисто) млеко беседе, дојку ума својега дајемо: не да их нахранимо (убоги смо, пак, и оскудни речју), већ да чежњу и огањ ублажимо.


Прочитај текст

ИКОНОГРАФСКА АНАЛИЗА: УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРИСАЛИМ - ЦВЕТИ
ВИОЛЕТА ЦВЕТКОВСКА ОЦОКОЉИЋ, ТАТЈАНА ЦВЕТКОВСКИ



 

Abstract: Рад се бави иконографском анализом иконе Улазак Христа у Јерусалим - Цвети, посебно фреске у манастиру Дечани (14. век). У раду је дат превод најранијег познатог текста (4. век) који описује обред поводом празника Цвети у Јерусалиму. Анализирају се појединачни ликовни елементи и њихова симболика. Композицијски елементи су потврђени изворима из Светог писма, а бројна сведочанства проналазе се и унутар раних ходочасничких путописа (4-6. век). Истражена је симболика хришћанских порука иконе и потврђено да сваки детаљ који је приказан на њој има улогу да пренесе део другог света и постане стварност у животу верника.

 


Прочитај текст

ПОНОВНИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА И ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ У ТЕОЛОГИЈИ АПОСТОЛА ПАВЛА
Е. П. САНДЕРС



Abstract. У раду је теолошко-критички представљено Павлово схватање васкрсења и истовремено указано како нова историјска ситуација изазива преображај и реконструкцију теолошког мишљења. Апостол Павле је интензивно промишљао о нади у васкрсење мртвих у одређеној ситуацији, на пример на основу кризе због умрлих у Солуну или могућности смрти оних којима се обраћао. Нада у васкрсење остаје темељно Апостолово убеђење, али нада коју треба стално изнова промишљати и стално изнова од случаја до случаја теолошки осмишљавати.


Прочитај текст

РАСПОРЕД ИСПИТА ПРИВАТНИХ УЧЕНИКА У АПРИЛУ 2013. ГОДИНЕ



У Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу испити за приватне (ванредне) ученике биће одржани у петак 26. априла у 13 часова. Ученици имају обавезу да истог дана у секретаријату Богословије пријаве испите које ће полагати.


Прочитај текст

ПРЕДРЕФОРМАЦИЈА - ПРЕГЛЕД ЈЕДНЕ ЕПОХЕ
ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ



Прави задатак историје не би требало да представља пуку фактографију и реконструкцију, како се нешто догодило, већ налажење одговора на питање зашто се догађај минулих дана догодило управо тако како је забележено. Одгонетање механизма развоја историјског процеса представља изазов и истовремено искушење за сваког историчара. Успешност у одгонетању, у претакању сећања у знање представља међу између доброг историчара и оног који представља пуког статистичара минулих људи и датума.


Прочитај текст

О ХАГИОГРАФСКОМ ДЕЛУ СВЕТОГА СИМЕОНА МЕТАФРАСТА: БИОГРАФИЈА, РЕДАКЦИЈА, ТЕОЛОГИЈА
МАКСИМ ВАСИЉЕВИЋ



У науци се поставља питање да ли је византијска хагиографија својим занимањем за есхатолошко, метаисторијско, релативизовала историју и проблеме што их историја намеће. Критика појединих истраживача да су византијски хагиографи, истицањем натприродног и чудесног, омаловажили историјска и политичка питања и тиме поткопали израженију мисионарску активност Цркве, такође се може чути. Као противстав, тврди се како је, с друге стране, западнохришћанско изражено интересовање за историју, преокупација етиком и дубоко поштовање институције (које иде до нивоа легализма), водило забораву есхатолошке визије постојања. Нису ли ови ставови сувише уопштени? Ове и сличне проблеме савремене хагиографије покушаћемо да размотримо анализирајући једно, притом и најважније, дело из опуса Симеона Метафраста (910–987), његов Μηνολόγιον, који Православнa црквa признаје за свој званични Минологион.

 


Прочитај текст

ДИЈАЛОГ ХРИШЋАНСТВА И МОДЕРНОГ СВЕТА
КАРДИНАЛ АНЂЕЛО СКОЛА



Човечанство је тренутно изгубило свога Бога“. Изјава Тијара де Шардена која на синтетички начин изражава мучан однос евроатлантске модерне са Богом уводи нас у средиште питања дијалога хришћанства и модерног света. Де Шарденов став представља својеврстан ехо познате метафоре о помрачењу коју је педесетих година прошлог века почео да користи Мартин Бубер да би описао привремено замрачење Бога односно лика Божијег у свету, које су учинили они правци модерне мисли, како у филозофији, тако и у теологији, који су желели да редукују Бога и сведу га на објективистички садржај теоријског типа.


Прочитај текст

НАДИЛАЖЕЊЕ НЕОПАТРИСТИЧКЕ СИНТЕЗЕ
ЏОН БЕР



Упркос свим ранијим страховањима у вези са променом миленијума, свет је наставио да се окреће око своје осе док смо прелазили из двадесетог у двадесет прво столеће, а човеков живот се наставио без прекидања. У сваком случају, из ерминевтичке перспективе посматрано, један сеизмички заокрет се јесте догодио, заокрет који ми тек започињемо да анализирамо. У једном кратком делићу времена пројавила се дистанца између векова, отварајући нам нову перспективу на оно што је, до тог тренутка, била наша сопствена садашњост.


Прочитај текст

ИНКОНОФИЛСКИ ЕПИГРАМИ ТЕОДОРА СТУДИТА
НИНОСЛАВА РАДОШЕВИЋ



У историји византијског монаштва, а нарочито у историји борби око икона у којој је овај друштвени слој био један од главних актера, име Теодора Студита има своје одређено и веома важно место. Овај необично свестран човек, који је био вичан и теоријским теолошким разматрањима и решавању сасвим практичних проблема свакодневног манастирског живота, успео је да обнови киновитско монаштво и постави основе за његов даљи развој кроз векове. Све чега се својом енергијом прихватао настојао је да бескомпромисно изврши по цену сопствене егзистенције у бурном добу иконоборачких криза.


Прочитај текст

УЧЕНИЦИ БОГОСЛОВИЈЕ ДАРИВАЛИ ОБОЛЕЛУ ДЕЦУ У КРАГУЈЕВЦУ



Сопственом иницијативом, без учешћа старијих, ученици крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог, прикупили су лична средства помоћу којих су припремили пакете као дар оболелој деци на више одељења крагујевачког Клиничко-болничког центра и школе за децу са посебним потребама Вукашин Марковић. Ову акцију подржала је Управа Богословије, а свој допринос је дала и Епархија шумадијска.

 


Прочитај текст

ВИЗУЕЛНИ АСПЕКТ ОБОЖЕЊА ПО ДИОНИСИЈУ АЕРОПАГИТУ
ФИЛИП ИВАНОВИЋ



Један од мислилаца који је интелектуално консолидовао обожење и дао му снажан доктринарни темељ, који је до данас остао од суштинског значаја, био је (Псеудо-) Дионисије Ареопагит. Читава мисао његова посвећена је обожењу твари, а крајњи циљ је œбожански примрак", у коме душа, пратећи узлазну путању апофатичке теологије, достиже мистичко сједињење с Богом. Узлазни процес почиње материјалним стварима, симболима кроз које се Бог пројављује људским бићима. Имајући у виду реалност људске личности, која је позвана да прими откривење, Божанство не може бити перципирано без помоћи посредника, који су за Дионисија œсвети покрови" испод којих се божанска свјетлост скрива. Циљ овога чланка је да нагласи улогу визуелних елемената (материјалних објеката, симбола) као почетне тачке у процесу обожења, а у контексту естетских елемената хришћанства и црквеног учења о обожењу, које своје темеље дугује управо Ареопагиту.


Прочитај текст

О ПРОЦЕСУ НАСТАНКА И ФУНКЦИЈИ НЕУМСКЕ КЊИГЕ У ВИЗАНТИЈСКОЈ ПОЈАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ
ВЕСНА ПЕНО



У до сада спроведеним музиколошко-кодиколошким истраживањима византијске појачке традиције систематски су евидентирани и археографски обрађени најзначајнији нотирани зборници, пописани су музички фондови при већим библиотечким центрима, написане су бројне студије о развоју и тумачењу неумске нотације, о типовима, садржају и структури неумских књига, затим о мелодијско-ритмичким особеностима различитих врста цркве них напева и појединим издвојеним музичким параметрима, као што су ритам и лествични систем; умногоме су, такође, познати стваралачки опуси корифе ја појачке уметности — мелода, писара и композитора, а значајна сазнања сте чена су и у вези са местом музике у еволуцији литургичких образаца — цр квених устава или типика.


Прочитај текст

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ У ПОСЛЕДЊЕМ СТОЛЕЋУ СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКИХ ОДНОСА
СИМА ЋИРКОВИЋ



Последње столеће у наслову овог саопштења потиче из програма и од ор ганизатора овог скупа, последње године, међутим, потичу из епохе којој је овај скуп посвећен. Последње године, œљета напокоњашња", су само један од израза темељног песимизма, готово безнађа, којим је била прожета мисао многих људи тога последњег столећа егзистенције и Византијског царства и српске државе.


Прочитај текст

ДЕСПОТ СТЕФАН И ВИЗАНТИЈА
ЈОВАНКА КАЛИЋ



Стефан Лазаревић је стекао титулу деспота на византијском двору најпре од Јована ВИИ Палеолога (1402), а затим и од цара Манојла ИИ Палеолога (1410). У овом прилогу се истражују српско-византијски односи 1402–1427. године, одно сно промене у схватањима деспотске титуле. Деспот Стефан постаје Деспот Краљевине Рашке


Прочитај текст

МИЛАНСКИ ЕДИКТ И ТЕОРИЈА О ДВЕ ВЛАСТИ
РАДОВАН БИГОВИЋ



Свети цар Константин Велики, чија је постојбина овај град, је знаменита личност не само хришћанске већ и светске историје. Стајао је на граници између старог и новог Рима, између паганства и хришћанства. Према речима једног угледног византолога „издавање Миланског едикта је један од најважнијих датума у светској историји и догађај који је повесницу човечанства окренуо у новом смеру“.


Прочитај текст

НАЈСТАРИЈИ ХРИСТОВИ ЛИКОВИ И ЊИХОВЕ АНТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ
МИРЈАНА ТАТИЋ ЂУРИЋ



У апостолска времена нема физичког описа Христовог лика јер је Христова појава била жива у његовој речи коју су дванаестор ица апостола заступали широм тадашње васељење. Апостол Павле прекида са јеврејском традицијом и наглашава духовну димензију Бога-човека. Уз помоћ хеленистичке филозофије, он отвара пут хришћанској гноси, запостављајући материју и дајући примат духу, што се види и из Јеванђеља по Јовану, у Христовом разговору са Самарићанком (4, 7-38): ,,јер бог је дух, у духу и истини се треба њему молити”. У Другој посланици Коринћанима (5, 16) каже се да ,,зато ми никог не познајемо по телу, и ако Христа познасмо по телу, сада га више не познајемо”.


Прочитај текст

СНАГА КОЈУ ЈЕВАНЂЕЉЕ НУДИ КУЛТУРИ
АНАСТАСИЈЕ (ЈАНУЛАТОС), АРХИЕПИСКОП ТИРАНЕ И ЦЕЛЕ АЛБАНИЈЕ



Када се Црква сусреће са новом културом, делује у три основна правца: прво, прихвата елементе који су усклађени са поруком Јеванђеља. Друго, критички негира друге елементе који су бескомпромисни. Треће, улива нову крв и нови дух оплођујући оно што је позитивно.


Прочитај текст

О ЛАКТАНЦИЈУ И ЊЕГОВОМ ДЕЛУ
МИЛЕНА МИЛИН



Податке, макар врло оскудне, о животу позноримског писца Лактанција, дугујемо Блаженом Јерониму. У свом делу О славним људима он наводи да је Лактанције – пуним именом L. Caecilius Firimianus qui et Lacantius – рођен у Африци (претпоставља се око 250. године) и да га је на место професора реторике у царској резиденцији Никомедији, у Малој Азији, поставио цар Диоклецијан. Лактанције је ту остао све до почетка великог хришћанског прогона 303. године. У дубокој старости (негде око 315) отишао је у Галију, на позив цара Константина, да буде васпитач његовог најстаријег сина Криспа. Неку годину касније завршио се и његов живот.


Прочитај текст

НОВА РЕЛИГИЈА У НОВОМ ЦАРСТВУ: ХРИШЋАНСТВО ПРЕ КОНСТАНТИНА
ПИТЕР БРАУН



Само девет година пошто је Диоклецијан подигао на Римском форуму споменик поводом двадесет година стабилне владавине, на којем је себе приказао крај задимљеног олтара, окруженог свагдаприсутним боговима и животињама од памтивека сматраним прикладним за велике жртве, цар Константин је ушао у Рим, 29. октобра 312, после победе над својим супарником Максенцијем, извојеване дан раније, ван града, у бици код Милвијског моста. Жртвеници богова на Капитолу стајали су спремни да приме жртву прикладну прослави његовог победоносног уласка у град, али Константин је, наводно, отишао право у царску палату не приневши никакве жртве.


Прочитај текст

ПОЈАМ ОРИГИНАЛНОСТИ
СЛОБОДАН ЖУЊИЋ



Византинци нису признавали ауторство у нашем модерном смислу, јер је сваки ваљан писац за њих у основи био само преписивач онога што, како каже Дамаскин, долази „одозго“ (Јак. 1, 7; Bonifatius Kotter, Die Schriften Des Johannes Von Damaskos, Patristische Texte Und Studien, Бд. 7, 11, 17, Берлин 1969, 1973, 1975, 52, 45), а то значи из божанске традиције. Пошто само преписује „вишу мудрост“ или преноси мудрост освештану наслеђем, писац није важан као личност и стога је сасвим природно да ни он сам не претендује на оригиналност, чак ни онда када истински исписује властити (ауторски) текст.


Прочитај текст

О ДУХУ СВЕТОМ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ



Ова песма део је циклуса од осам песама у хексаметарском стиху, тзв. Poemata arcane или Песама мистичних (назив није оригиналан Григоријев, већ потиче из каснијих времена), које се баве основним поставкама православног богословља. Наслови појединих песама су следећи: 1. О првим начелима и о Светој Тројици; 2. О Сину; 3. О Светом Духу; 4. О стварању света; 5. О Провиђењу; 6. О бићима обдереним разумом; 7. О души; 8. О Старом и Новом завету и о доласку Христовом.


Прочитај текст

СТРАДАЊЕ ПОЛИКАРПОВО - БОГОСЛОВЉЕ МУЧЕНИШТВА



Редак је случај да је један тако мали текст задобио толико велики значај у животу Цркве. Страдање Светог Поликарпа, које можда није најстарије, постало је буквално темељ учења о мучеништву, и заиста је важило као програм у животу Цркве што се тиче мученика и њиховог поштовања. Његов састављач Маркион, који је сигурно користио сећања и искуства и других хришћанских очевидаца, не описује само „процедуру“ мучеништва, него тумачи, расветљује догађаје и тако заједно са Мартиријом имамо и богословље мучеништва, које је Црква потпуно усвојила чинећи га тако својим животом, својим Предањем.


Прочитај текст

ИГЊАТИЈЕ АНТИОХИЈСКИ, ЕПИСКОП, МУЧЕНИК, БОГОНОСАЦ
ВЛАДАН ПЕРИШИЋ



Мисао Светог Игњарија Антиохијског, „епископа Сирије“ и „Богоносца“, схватљива је једино у контексту у којем је настала, дакле у окриљу Цркве почетком другог века. То је први и основни од замишљених концентричних херменеутичких кругова којима се она да тумачити. Међутим, иако је то најтемељнији и најнезаобилазнији круг, он, наравно, није и једини. Други, шири од њега, је онај у коме се налази не само Свети Игњатије као појединац (у том случају би то био онај први – црквени – круг), него и он и цела Црква тог доба, а то је друштвено-политички, културни и религијски контекст Римског царства уопште а грчко-римске културе Сирије и Мале Азије посебно.


Прочитај текст

ПРИМАТ И НАЦИОНАЛИЗАМ
ЈОВАН ЗИЗИЈУЛАС



Тема мог излагања је примат у оквирима шире теме овог заседања, а то је „Еклисиологија и национализам“. Основно питање је: да ли је обавезно, и како превасходно може да функционише примат у Православној Цркви узимајући у обзир постојање национализма у њој? Какав утицај на примат, на његово схватање и практичну примену у Православној Цркви, има постојање национализма у њеној еклисиологији? Да бисмо одговорили на ова питања, потребно је пре свега да укратко опишемо основна богословско-еклисиолошка начела, на основу којих се развио примат у Православној Цркви.


Прочитај текст

КАСИЈИНЕ СТИХИРЕ ЗА ПРАЗНИК ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА - БОЖИЋ



Када је успостављено Августово једновлашће на земљи,

многовлашће људи преста;

а када се Ти оваплоти од Чисте,

многобоштво идола би укинуто.

Под једно царство светско

градови потпадоше

и у једну власт Божанства

народи повероваше.


Прочитај текст

УСТАНОВЉЕЊЕ ПРАЗНИКА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА
КОСТА СИМИЋ



Празник Христовог рођења установљен је тек у IV веку, што је доста касно, ако се узму у обзир место и значај овог празника у хришћанству данас. До IV века сећање на Христово рођење, бар на Истоку, празновано је у оквиру Богојављења, које је било јединствен празник Христовог рођења, поклоњења мудраца, крштења и првог Христовог чуда (претварање воде у вино на свадби у Кани Галилејској).(3) Један од разлога релативно позног установљења овог празника свакако је и тај што хришћани, за разлику од пагана, нису придавали велики значај телесном рођењу. У хришћанским заједницама није празнован дан рођења, него дан смрти, који је сматран даном рођења за вечни живот, нарочито када је реч о мученицима за веру.


Прочитај текст

КЛЕРИКАЛИЗАМ И ЛАИЦИЗАМ - ДВЕ КРАЈНОСТИ У РАЗУМЕВАЊУ СЛУЖБИ У ЦРКВИ
ЗОРАН КРСТИЋ



У западној теологији се од Реформације до данас, више пута дешавало „откриће“ лаика. Најпре је сама Реформација оштро увела тај проблем у жижу интересовања, а после више векова је нешто слично учинио и Други Ватикански концил, да нагласим само ове две тачке кулминирања поменутог проблема у оквирима западне теологије, иако је он у различитим облицима и различитом интензитету присутан више векова све до данас.


Прочитај текст

АТИНАГОРА, ХРИШЋАНСКИ ФИЛОЗОФ (II ВЕК)
СТИЛИЈАН ПАПАДОПУЛОС



Ако је дозвољена употреба термина „хришћански философ“, једини хришћански писац свога доба који га апсолутно оправдава јесте Атинагора. Нажалост, древна Црква није сачувала у свом сећању овог хришћанског философа који је, према натпису његове Молбе за хришћане (= апологије), био Атињанин. Тако ништа не знамо о његовом животу и раду будући да једини хришћански писац који га помиње, Меродије Олимписки (О васкрсењу 37, 1) не даје јасне податке. Живео је у време Марка Аурелија (161-180), а можда и Комода (180-192), није познато где. Био је изузетно образован и његово философско образовање засенило је богословско.


Прочитај текст

ПРВА (УВОДНА) БЕСЕДА О БОЖАНСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ
ДИОНИСИЈЕ, МИТРОПОЛИТ СЕРВИЈЕ И КОЗАНЕ



На земљи се свакога дана савршавају највеће, најзначајније и најсвештеније дело од свих дела која људи могу чинити: Божанствена Литургија, наставак Тајне Вечере, коју је свршио Господ Исус Христос са Својим ученицима. Људи могу чинити многа велика дела, али ништа веће и значајније од Свете Литургије. То је јединствена привилегија, коју је Бог дао човеку, јер ни Ангели не могу Свету Литургију савршавати. У Светој Литургији Ангели садејствују људима, као што чујемо у Тропару Светог Спиридона: Појући свете молитве своје, Ангеле си имао за саслужитеље – када си служио Свету Литургију, Ангели су ти саслуживали. Заиста, у оно што се, рукама свештеника, савршава на Светој Трапези, како пише Апостол Петар, и Ангели желе да завире (Прва Петрова 1, 12).


Прочитај текст

ТУМАЧЕЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У СВЕТЛУ ОТАЦА ЦРКВЕ
ВЛАДАН ПЕРИШИЋ



Деклерације о људским правима обично само објављују различите врсте права. Оне не објашњавају зашто их људи имају. Ипак, са богословске тачке гледишта, а то је оно што нас овде занима, ово питање је најзанимљивије. Ишчитавајући Оце Цркве, не можемо наћи разрађену проблематику, још мање специфичну терминологију, о питању људских права.(1) Да ли ово подрзумева да брига о ономе што је суштинско за људска права потпуно одсуствује са светоотачког хоризонта? Ако бисмо пажљивије погледали њихове списе, убрзо бисмо се уверили да то није случај. Када се бавимо људским правима „патристички“, треба да почнемо од увида Отаца Цркве у људску природу и људску личност. Али, пре него што то урадимо, направимо кратак увод.


Прочитај текст

КАНОН КАО ЖАНР ЛИТУРГИЈСКЕ ПОЕЗИЈЕ
КОСТА СИМИЋ



Канон представља суштински елемент јутарњег богослужења и служи као средство и израз једне духовности, која је првенствено монашка. Настао је умножавањем тропара, који су уметани између библијских песама, певаних на јутрењу. Мишљења проучавалаца византијске химнографије су подељена у вези са тим ко је први почео да саставља каноне. Већина сматра да је то био Андреј Критски (660-740), те се сматра да је канон настао крајем VII века. Његови корени, међутим, назиру се већ у другој половини VI века, што се може јасно видети из приповести о ави Нилу.


Прочитај текст

ДВЕ ХИЉАДЕ ГОДИНА ХРИШЋАНСКОГ СЛИКАРСТВА
ПРОТОЈЕРЕЈ СТАМАТИС СКЛИРИС



Збуњеност људи протеклог двехиљадугодишта пред личношћу Христа, о којој сведоче Јеванђеља и црквена историја с једне стране, и онога како се доживљава Христос данас од Његовог Тела, од Цркве (од стране Сабора, Епископа, Свештенства и верног народа) с друге стране, води ка једном критичком ставу у односу на то шта је Хришћанство пружило, допринело човечанству за протеклих две хиљаде година. Ми ћемо се овде посебно забавити црквеном уметношћу као изворним изразом Цркве.


Прочитај текст

ОКОНЧАНА НАСТАВА У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ 2012/2013. ГОДИНЕ



Од 15. децембра 2012. године ученици Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу налазе се на Божићном распусту који ће трајати до 21. јануара 2013. године. Након окончања наставе у првом полугодишту школске 2012/2013. године, Наставнички савет Богословије утврдио је успех ученика у овом класификационом периоду.


Прочитај текст

МОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ



На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам. Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија. она напушта спољашње тумачење књижевности и прелази на унутрашње: на анализу уметничких својстава дела, а не околности у којима оно настаје. У српској књижевности сличне појаве запажамо не само у појави парнасовске лирике Војислава Илића, која је 90-их година прошлог века имала велики број следбеника и доминантан утицај, него и у књижевној критици.


Прочитај текст

МОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ



На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам. Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија. она напушта спољашње тумачење књижевности и прелази на унутрашње: на анализу уметничких својстава дела, а не околности у којима оно настаје. У српској књижевности сличне појаве запажамо не само у појави парнасовске лирике Војислава Илића, која је 90-их година прошлог века имала велики број следбеника и доминантан утицај, него и у књижевној критици.


Прочитај текст

МОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ



На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам. Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија. она напушта спољашње тумачење књижевности и прелази на унутрашње: на анализу уметничких својстава дела, а не околности у којима оно настаје. У српској књижевности сличне појаве запажамо не само у појави парнасовске лирике Војислава Илића, која је 90-их година прошлог века имала велики број следбеника и доминантан утицај, него и у књижевној критици.


Прочитај текст

О ПРИРОДИ ЉУДСКОЈ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ



Ова се песма сматра једном од Григоријевих најуспелијих песама. Он ту на непосредан начин приказује унутрашњи немир и непрекидно колебање ума који тражи одговоре на основна питања егзистенције; то су питања филозофска, у ужем смислу, али се са њима сваки човек у животу суочава. Шта је личност, моје ја, и шта је биће уопште? Откуд и зашто толике патње у животу? Је ли душа материјална или духовна творевина? Да ли све на свету тече у неповрат, или целокупна историја света, од постања, води једном циљу – човековом обожењу? Зашто има толико неслагања у разним учењима о Богу? Зашто је велика несрећа и патња баш мени, као јединки, у део припала? Ниједно од тих питања не добија директан одговор; тренутно олакшање песник налази у својој непоколебљивој вери у Бога, али борба у његовом уму и души наставља се и даље.


Прочитај текст

ОЦИ И МИ
СТИЛИЈАН ПАПАДОПУЛОС



/Значај Отаца/ за наше доба не може се разумети сам за себе из следећег разлога: претпоставља се да круцијални и аутентични допринос свих Отаца јесте, постоји и садржи се у Предању Цркве. Према томе, учење и мишљење Отаца јесте наше учење и мишљење или би бар требало да буде; и ако желимо да то истакнемо, знамо како и где да то нађемо. Јер, нису само каснији црквени писци обухватили у свом стваралаштву богословско искуство својих претходника, него и у приручницима догматике може свако да се скоро без труда информише о отачком учењу које је тамо сажето и систематизовано.


Прочитај текст

ГОГОЉЕВ КРИТИЧКИ РЕАЛИЗАМ



Na razmeđi književno-istorijskih epoha koje će se kasnije nazvati romantizmom i realizmom, u vreme načinjanja onog što će se kasnije zvati klasičnom ruskom književnošću pojavio se pisac koga su odmah prozvali genijem a koga će kasnije krstiti i rodonačelnikom ruske književnosti, ruskog realizma i ruskog romana, pisac na koga je malo njih uplivisalo a pod čijim su uticajem mnogi stvarali, Nikolaj Vasiljevič Gogolj. Autor, autentičan u svakom i ambivalentan u mnogom pogledu (od karakternih osobina, preko biografskih detalja, do menjanja književnih stilova), primećen je već posle „prvog bačenog mačeta″ objavljenog pod pseudonimom V. Alov, Hansa Kihelgartena, 1831. kada izlazi prvi, a sledeće godine i drugi deo Večeri na salašu kraj Dikanjke. Zbirke Mirgorod i Arabeske(1) pojavljuju se 1835. i Gogolj već tada, a posle Revizora i Mrtvih duša definitivno ulazi na, ili bolje rečeno, otvara velika vrata ruske književnosti, oduševljavajući poznanike-pisce, Puškina pre svega, kao i ondašnjeg kritičarskog autoriteta Bjelinskog. Bjelinski će tumačeći Gogoljevo delo, a pre svega Mrtve duše, oglasiti novu „naturalnu školu″ ruske književnosti a Gogolja ocem te škole.


Прочитај текст

ВЕЛИЧАЊЕ СПАСАВАЈУЋЕ НАУКЕ ЗЛАТОУСТОВЕ



Празновање Светог Јована Златоустог у крагујевачкој Богословије започело је у недељу (25. новембра), дан уочи празника, када су се ученици, наставници и гости у школском храму окупили око свог духовног оца – Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је служио празнично бденије.


Прочитај текст

ЧИЧА ГОРИО – ТРАГЕДИЈА ОЦА



С правом и поносом, често је Балзак говорио да су његови „грађански романи трагичнији од ваших трагедија“. При том он мисли на романтичаре, али то не мора да се односи само на њих. „Зашто да се не пише трагедија глупости, трагедија стидљивости, бојажљивости, досаде?“ Он пише епопеје, али не као Иго у Орјенталкама или Легенди векова, громогласне неполеоновске оде, већ исписује епопеје страсти, унутрашње драме грађанског друштва. „Непозната битка која се води између госпође де Морсоф и страсти у некој долини је можда исто тако велика као најславнија од познатих битака.“


Прочитај текст

БИБЛИОТЕКА СВЕТОГ ФОТИЈА ЦАРИГРАДСКОГ
НЕНАД ИДРИЗОВИЋ, ЂАКОН



Већина научника који су истраживали живот и дело Светог Фотија Цариградског претпоставља да се он родио око 820. године у Цариграду. Био је врло образован и играо је видну политичку улогу на царском двору. Два пута био је изабран за патријараха – од 858. до 867. и од 877. до 886. године – и два пута је проживео прогонство. После другог прогонства повукао се у манастир, где је и умро око 897. године.


Прочитај текст

МОДЕРНА ДРАМА – АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ



Mogli bismo reći: za Čehova, drama nije u samom nizu dramatičnih događaja, nego u odnosima između nekoliko životnih drama koje se istovremeno zbivaju na pozornici, kao i u odnosima između dramatičnog i svakodnevnog, ozbiljnog i banalnog.


Прочитај текст

ФЕНОМЕН ЈЕЗИКА – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ



Постоје многобројне дефиниције језика и свака од њих на овај феномен људског живота (један од највећих) гледа на свој начин. Значи, не постоји јединствена (интегрална) дефиниција језика која би била прихватљива за све оне који о њему размишљају. (Језик је толико неодвојив од човековог живота да човек обично није свестан да га употребљава и он га прихвата као нешто што се само по себи разуме, као дисање или ход.) Непостојање јединсвене дефиниције је, свакако, оправдано, јер се језик испољава у разним облицима и свако га види у складу са својим интересовањима и стручним схватањима.


Прочитај текст

ДАНИЛОВ ЗБОРНИК (ЖИВОТИ КРАЉЕВА И АРХИЕПИСКОПА СРПСКИХ)



Данило Пећки /архиепископ Данило II/ (око 1270-1337) рођен је у властелинској породици, примио је узорно образовање, био дворанин краља Милутина и, у жељи да следи пут Светог Саве, тајно се замонашио око 1300. године у манастиру Светог Николе у Кончулу. Игуман је Хиландара 1305. године, где се прочуо храбром одбраном обитељи од напада каталанских најамника. Од 1314. до 1316. године писао је у Хиландару житија и службе, а од 1317. до 1324. године је хумски епископ. Истакао се као посредник у осетљивим династичким сукобима између Драгутина и Милутина, у дипломатским мисијама у Бугарској и Цариграду за владе Стефана Дечанског и у подизању задужбина и цркава у Бањској, Дечанима, Пећи и Хиландару. Као српски архиепископ од 1324. године до смрти, крунисао је Стефана Душана за краља.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНИ РАД ТЕОДОСИЈА ХИЛАНДАРЦА



Тека кад је престала да буде идеолошки тумач недавно протеклих догађаја, српска биографија је могла да постане маштовита романескна прича која ангажује читаочево саосећање. Управо то је Живот Светог Саве, који је крајем 13. века написао хиландарски монах Теодосије. У поимању Светог Саве он је начинио радикалан заокрет.


Прочитај текст

РЕАЛИЗАМ КАО КЊИЖЕВНО РАЗДОБЉЕ



Tridesetih godina XIX stoljća započinje novo književno razdoblje poznato pod nazivom realizam. Povjesničari književnosti određuju realizam kao književno razdoblje (stilsku formaciju) koja traje od 1830. do 1870. godine. Trajanje realizma ne podudara se potpuno u svim zemljama. 


Прочитај текст

ШАРЛ БОДЛЕР



Шарл Бодлер (1821-1867) започео је и окончао живот у Парузу. Један је од најзначајнијих француских и европских песника 19. века. Његова поезија везана је за личну судбину и проживљена песниковим искуством. Због несугластица са очухом, Бодлер рано одлази од куће. Осетљив, урбани песник, препушта се боемији и телесним насладама. Упознаје понор и раскош Париза, односно чари и пакао париских улица. То искуство, велеградски призори са сликама људске беде, порока и зла, преовлађују у Бодлеровим песмама.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНИ РАД ЈЕРОМОНАХА ДОМЕНТИЈАНА У XIII ВЕКУ



Браћо и другови и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанствене заповести. И пошто чујете ове свете речи, положите их, дакле, браћо, у ваша срца и на савести душа ваших и пред очи ума, и разумејте.


Прочитај текст

ДВЕ АРАБЉАНСКЕ ОПСАДЕ ЦАРИГРАДА (674-678; 717/718)
РАДИВОЈ РАДИЋ



Премда су Турци срушили Византију, највећи такмац и непријатељ Царства током његовог хиљадугодишњег постојања били су заправо Арабљани. Нећемо погрешити уколико кажемо да за све време постојања Византије ниједан народ није играо тако велику улогу у њеној историји као становници Арабије. Они су ударили на темеље Византије, снажно их уздрмали и у најмање два маха непосредно угрозили сам опстанак универзалне империје.


Прочитај текст

НАПАД АВАРА НА ЦАРИГРАД 626. ГОДИНЕ
РАДИВОЈ РАДИЋ



Авари су одиграли значајну улогу у Великој сеоби народа и у насељавању Словена на Балканско полуострво. После доласка из Азије, они су се 558. обратили цару Јустинијану I и понудили му помоћ против неких номадских племена која су у то време угрожавала Царство. Авари су 567. дошли у Панонију где су у савезу са Лангобардима уништили државу Гепида.


Прочитај текст

ЛАЗА КОСТИЋ – ПЕСНИК СРПСКОГ РОМАНТИЗМА



Трећи песник романтичарске омладинске тријаде Лаза Костић (1841-1910) несумњиво је најконтроверзнија личност у српској поезији, писац од кога је књижевна критика направила случај. Од свог поколења више слављен него схваћен, он је под старост дочекао готово свеопште оспоравање па и презир у књижевној јавности. Три најистакнутија српска критичара, Љ. Недић, Б. Поповић и Ј. Скерлић, различити по погледима и методу, били су јединствени у порицању овог песника. Пуну књижевну афирмацију Костић је доживео тек после смрти. Модерни песници и критичари после првог и, нарочито, другог светског рата, у њему су видели свог духовног претечу, зачетника модерне српске поезије.


Прочитај текст

ПОЕТИКА МОДЕРНЕ КЊИЖЕВНОСТИ



Постепени нестанак реализма крајем XIX века довео је до промене слике света у књижевном делу. На тој слици преовлађују нови и необични, тамни и ирационални тонови. Они су изронили са дна колективног памћења, из дубине човекове подсвести, из сна и кошмарних стања. Ти садржаји извиру из људског понора и човекове зебње, из његових привиђења и сањарија. Ствара их човек у искушењу и немиру или његова слутња погрома која ће се на трагичан начин остварити у Првом светском рату. Такав доживљај света знак је нове осећајности која у делу тражи и налази модеран израз. Постојање разноликих књижевних школа показује да модернизам није јединствен покрет. У њему ће наћи место декаденцијапарнассимболизам и друге уметничке струје.


Прочитај текст

БОГОСЛОВСКИ СМИСАО ЈЕЗИКА



У поимању суштине језичког феномена православна теологија стоји на позицијама блиским савременој лингвистичкој науци. Ова потоња, наиме, језик интерпретира као најраширенији и најопштеприхваћенији систем знакова који људи употребљавају у језичкој делатности, у интерперсоналној (међуличносној) комуникацији. Ради чега је човеку дат језик? Богословски одговор, најједноставније формулисан, је следећи: да би, излазећи из себе самога и одбацивши индивидуални живот у тежњи за љубавним јединством са Богом и другим људима, откривао своје мисли другоме човеку, да би учио од других и поучавао друге, да би се покрети разума и дубине срца могли пројавити и изван њега самога, открити се другима. Језик је, управо средство међуљудске комуникације, при чему се степен разумевања између оних који комуницирају налази у непосредној сразмери са степеном њихове духовне блискости. Према Светим оцима, што су људи ближе Богу, то су ближи један другоме, то је иконичнија реч њихова, то је веће разумевање међу њима. Реч се поима у свој њеној пуноћи и дубини једино уколико они који комуницирају „сапребивају у истом духу“, „када један слуша са вером, док други поучава са љубављу“.


Прочитај текст

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ



 

Човек је у свакодневном животу непрекидно окружен језиком и непрекидно се њиме служи. Језик је толико неодвојив од човековог живота да човек обично није свестан да га употребљава и он га прихвата као нешто што се само по себи разуме, као дисање или ход.

Језик, као систем знаковам намењен комуникацији, својство је читавог људског рода. Као способност коришћења таквим знаковима, језик је човеку урођен и он је биолошка појава. На овом плану, језик, као специфично људско својство, које од човека чини свесно и разумно биже, раздваја човека од животињских врста.

Сваки појединачни језик је својство одређене друштвене заједнице. Језик је битан предуслов за постојање људских друштава, а с друге стране – он се само у њима и остварује. То значи да између језика и друштва постоји однос узајамне зависности. Језик је и социолошка појава. На овом плану језик раздваја различита друштва.


Прочитај текст

МОГУЋНОСТ ТУМАЧЕЊА КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА



 

Док у језичком општењу тумач превођењем успоставља разумевање између две особе које говоре различитим језицима, тумач песме, приповетке или драме настоји да открије значење дела, вазда помало тајанственог. У књижевном животу улогу тумача може имати рецитатор, глумац, критичар, наставник, ученик – свако ко покушава да објасни оно што је књижевно уобличено. Уосталом, може ли се прочитати песнички текст без покушаја да се он схвати и протумачи?

Књижевна интерпретација или тумачење је нека врста уметности, или бар вештине, врло блиска вештини читања. Одређено приступање књижевном тексту или метода интерпретације јавља се обично као склоност књижевних стручњака одређене школе или академске средине током одређених деценија.


Прочитај текст

РАЗВРСТАВАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА



Као целина – непрегледна у свом простирању кроз бескраје људског духа, књижевност постаје прегледнија ако се посматра издељена у мање области. Поделама књижевности се прибегава на разне начине, у зависности од интересовања и практичних потреба онога ко том пространом царству припада.

 

Потреба разликовања песништва од остале књижевности наметнула се већ приликом утврђивања шта значи реч књижевност. А естетички критеријум, битан за распознавање поезије у кругу књижевности, омогућава издвајање и других појава распоређених на лествици вредности: ако је при врху општа књижевност, на дну би била тривијална књижевност (без уметничке вредности, прилагођена укусу најшире публике) и појава шунда и кича.


Прочитај текст

САДРЖАЈ НАЈНОВИЈИХ БРОЈЕВА ТРИ БОГОСЛОВСКА ЧАСОПИСА



Последњи број овог гласила, које има и одредницу часопис за светоотачку праксу и теорију, нумерисан је као свеске 1 и 2 за 2010. годину, због уобичајеног код нас кашњења периодичних публикација. Темат часописа посвећен је Светом Јовану Златоустом.


Прочитај текст

ПРАВОСЛАВЉЕ И ГЛОБАЛНИ ПЛУРАЛИЗАМ
ПИТЕР Л. БЕРГЕР



Како су научници постајали свесни важности религије у светским питањи- ма, неки од њих су почели да преиспитују компатибилност верских традиција са институцијама и вредностима карактеристичним за либералне демократије. Са отприлике 350 милиона православних хришћана у свету и великим политичким и економским значајем земаља које они сматрају својим домовинама, разумевање православља има важну улогу у разумевању савременог света уопште.


Прочитај текст

ВАВИЛОНСКА КУЛА И СХВАТАЊЕ ЈЕЗИКА У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
ЂОРЂЕ ТРИФУНОВИЋ



Схватање језика код православних словенских народа испољава се у најдубљој прошлости и нераздвојно је повезано са постанком најстаријег словенског књижевног језика. Само значење речи ѥзыкь (старословенски ѩзыкъ открива исконску сложеност схватања.


Прочитај текст

ОДНОС РЕЛИГИЈЕ И УМЕТНОСТИ
ЗОРАН КИНЂИЋ



Аутор заступа тезу да је уметност ближа религији од филозофије. Као аргумент он наводи да ум није у стању да појми оно свето и надумно, оно што трансцендира реалност. Иако је истина неизрецива, мистици нам непојмовним, песничким језиком омогућавају да је наслутимо. Уметност и религија су везане за надахнуће, повиновање вишој, божанској сфери. Лепота је пут ка сагледавању саме надлепоте, тј. Творца. Разлика између религије и уметности је у томе што је религија заинтересована за натчулну лепоту, за светост, а не за естетско савршенство. Осамостаљивање нововековне уметности од религије лишило је уметност њеног духовног врела. Излаз из кризе уметности је, по мишљењу ауто-ра, у обнови духовности.


Прочитај текст

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ И ЊЕГОВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО – ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА
ЉИЉАНА ЈУХАС-ГЕОРГИЕВСКА



Стефан Немањић, српски велики жупан од 1196. до 1217. и краљ од 1217. до 1227, први по реду (стога и назван Првовенчани), представља једно од најзначајнијих имена у српској књижевности средњег века. Заједно са својим оцем, великим жупаном Стефаном Немањом (умро 1199) и братом Савом (умро 1235), он припада првој познатој генерацији писаца. Биографијом о светом Симеону, којом продубљује представе о Стефану Немањи и његовом времену, занимљиво интерпретирајући али и вршећи селекцију идеолошких и егзистенцијалних садржаја. Првовенчани обогаћује тематски простор о овом значајном владару и занимљивој личности.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНА ДЕЛА СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ



И разгна и расеја тада овај Свети непријатеље своје по земљама иноплеменим за зла безакоња њихова. И мисли своје недостојне остварише наговором сотониним у грчком царству, да ту помоћ добију, трудећи се да убију Светога и да његове добре намере и дела разоре и до краја искорене, али које не послуша Бог.


Прочитај текст

О СВЕТОМ САВИ И ЊЕГОВОМ КЊИЖЕВНОМ РАДУ
ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ



Са образовањем јединствене државе Немањића настаје и нова епоха у историји старе српске књижевности. Књижевност се осамостаљује; у оквиру система жанрова, наслеђеног из старословенског раздобља, пишу се дела на нове, српске теме


Прочитај текст

ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА



Летопис попа Дукљанина (Барски родослов), један од најстаријих споменика јужнословенске приморске књижевности, настао је око 1185. године и сачуван је само у латинској верзији из XVII века


Прочитај текст

ФИЛОЛОШКО КЊИЖЕВНИ РАД УЧЕНИКА СОЛУНСКЕ БРАЋЕ
ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ



После смрти Методијеве, његови ученици су подвргнути жестоком прогону, те су морали да напусте моравску територију. Прешли су у јужнословенске земље, које су се тада налазиле делимично под бугарском и византијском влашћу, а делом су биле независне. Највише се зна о судбини оне групе методијевих ученика која је прешла на територију Бугарске 885. године.


Прочитај текст

ХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА СЛОВЕНА
ПРЕДРАГ ПИПЕР



Примање хришћанства представља један од најзначајнијих цивилизацијских догађаја у историји словенских народа, са крупним и далекосежним последицама. Тај догађај био је изразито процесуалне природе.


Прочитај текст

ВИЗАНТИЈСКЕ ОСНОВЕ СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Византијска културна оријентација била је ипак пресудна у свим областима нашег духовног живота па и у књижевности. Везаност за Византију испољила се на самом почетку словенске књижевности у личности њеног оснивача Ћирила, једног од најчувенијих Византинаца свога доба. Све до своје пропасти, па и после тога, Византија ће остати пресудан чинилац у целокупном духовном животу свих православних Словена.


Прочитај текст

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА У НОВОМ ЗАВЕТУ
ПРЕДРАГ ДРАГУТИНОВИЋ



Исус из Назарета је у време свог земаљског деловања нарочиту пажњу поклањао маргинализованим, угроженим, болесним, социјално неупотребљ ивим члановима друштва. За Исуса су однос према Богу и однос према људима неодвојиви (Мт 22, 35–40), с тим што његови следб еници чак и своје непријатеље треба да сматрају ближњима (Мт 5, 43–38).


Прочитај текст

ПЕСНИШТВО ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА



Најплоднији песник романтичарског доба, Јован Јовановић, доцније назван Змај, родио се 24. новембра 1833. године у Новоме Саду. Ту је свршио основну школу, гимназију у Халашу и Пожуну, права је учио у Пешти, у Прагу (око 1856) и у Бечу. Свршивши права,85 буде 1861. изабран за варошког подбележника у Новом Саду. 1863. отишао је за надзорника Текелијанума у Пешти и уписао се да учи медицину. Свршивши медицину, дође за лекара у Нови Сад, 1870. Као лекар живео је по разним местима, у Панчеву, Карловцима, Футогу, Каменици, Бечу, Београду, Загребу. Једно време био је драматург Народног позоришта у Београду. За све то време уређивао је разне књижевне, сатиричне и дечје листове: 1862. Јавор у Новом Саду; од 1864—1871. Змај, по коме је и име добио; од 1871. До 1874. у Панчеву Жижу; 1877. до 1878. Илустровану ратну кронику у Новом Саду; 1878. кренуо је у Новом Саду сатирични лист Стармали, коме је био душа до 1889; 1880. отпочео је издавати у Новом Саду дечји лист Невен, који је, неко време и у Београду и у Загребу, излазио преко двадесет година, и на коме је радио до саме смрти. 1874. свечано је прослављена у Новом Саду двадесетпетогодишњица, а 1899. у Загребу педесетогодишњица његовог плодног и заслужног књижевног рада. 1892, у знак народног признања, Народна скупштина у Београду му је одредила сталну годишњу помоћ. Последње године живота провео је у Каменици, у Срему, где је и умро 3. јуна 1904. године.


Прочитај текст

ЂУРА ЈАКШИЋ – КЊИЖЕВНИК И СЛИКАР СРПСКОГ РОМАНТИЗМА



Читајући Петефија, свог Петефија, како је он говорио, који је толико одговарао његовој природи, и Бајрона, који је био песнички узор свима романтичарима европским, поред Змаја, који је јако утицао на њега и упућивао га у поезију, он је почео певати у Бечу 1853. године. Први стихови су му штампани 1853. у Сербскомълѣтопису, и отада је сарађивао на готово свим српским часописима. Шездесетих година скренуо је општу пажњу на себе. 1863. излази његова историјска драма Сеоба Србаља, 1868. Јелисавета кнегиња црногорска, а тек 1873. збирка лирских Песама. Станоје Главаш изишао је 1878. Од 1876. до 1878. изишле су у Београду четири свешчице његових Приповедака. Целокупна дела изишла су у два маха, 1882—1883. и 1912. у Београду.


Прочитај текст

РОМАНТИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ



1848. у »обе Србије«, у српској јужној Угарској и у Кнежевини Србији, осећао се јак покрет у омладини, револуционарно—националан, панславистички и великосрпски у политичким тежњама, романтично-националан у књижевном погледу. Млади су узимали у своје руке водство над српским духовима, и у књижевности су увелико почели сузбијати старе идеје. Али сав тај напредак био је нагло угушен политичком реакцијом после 1848. У целој Европи владари и владе стали су угушивати тежње за политичким слободама, друштвеном правдом и националном независношћу, и што су осетили остали европски народи осетили су и Срби, не само у Аустрији но и у Србији.


Прочитај текст

РОМАНТИЧАРСКА ЛИРИКА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА



 

Код ранијих песника српских било је клица романтизма, али први прави романтичарски песник српски, писац који је на поезију стао примењивати романтичарске идеје Вука Караџића, био је Бранко Радичевић. Стварно, он у књижевности српској отвара цветну, књижевним талентима и песничким делима богату романтичарску епоху. Отац Бранка Радичевића, Теодор (Божидар) Радичевић, царински чиновник у аустријској служби, био је и сам човек од пера. То није био само један од оних старих »љубитеља чтенија«, каквих је код Срба доста било у првој половини XIX века, но је и сам радио на књижевности, и поред мањих књижевних огледа дао 1847. и српски превод Шилерова ВилхелмаТела. У Броду на Сави, у Славонији, 15. марта 1824. родио му се син Алексије, који је доцније своје календарско име преокренуо у народно име Бранко.


Прочитај текст

ПОБУНА НИКА У ЦАРИГРАДУ 532. ГОДИНЕ
РАДИВОЈ РАДИЋ



Деме, односно сранке “плавих” и “зелених” чиниле су остатке старих слободарских традиција античких градова. Отуда су морале да дођу у сукоб са аутократском владавином Јустинијана I Великог (527-565) који је желео да спутавањем њиховог деловања ојача своју апсолутистичку власт. На тај начин је била изазвана највећа унутрашња криза у Византији у 6. столећу.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНА КРИТИКА И ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ



 

Критика је добила име према хеленској речи kriths – судија. Хелени су створили и реч kritikos – са значењем: оцењивач. У том смислу критика је првобитно схваћена као чин суђења о уметничкој вредности песничког дела. Критичар доноси суд чији резултат треба да буде оцена вредности. Лаичка представа о критици као негативном суду није одржива. Судија није тужилац.

Књижевна критика је окренута појединачном књижевном делу непосредно и настоји да пружи образложење своје оцене путем тумачења дела. Као тумач дела критичар је известан посредник између писца и читаоца. Од критичара се очекује да сагледа дало онакво како јесте и да га приближи књижевној пубици.

У неким делатностима књижевне критике више долази до изражаја оцењивање, а у другим више тумачење. Оцена вредности долази до изражаја првенствено у књижевним рецензијама, антологијама и наградама.


Прочитај текст

НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ И ПИТАЊА ЊЕНОГ ПРОУЧАВАЊА



Разлика између књижевности и проучавања књижевности јесте у томе што је књижевност уметност, а њено прочавање један вид знања и учености. Проучавалац књижевности увек полази од књижевног дела, претварајући га у предмет свога истраживања чије ће резултате саопштити научним језиком, на интелектуалан и систематизован начин. Већ смо рекли да сви видови проучавања књижевности заузимају место између филозофије и науке и да спадају у подручје естетике и филологије. Овде је о науци умесно говорити само ако се не испушта из вида субјективни моменат, лични доживљај књижевне чињенице на којем таква нучна зграда почива. С овим у вези постоје схватања да књижевност није погодан предмет проучавања, него да њу треба само читати уживајући у њој, другим речима, треба је естетски доживљавати.


Прочитај текст

ТЕРМИНОЛОШКО ОДРЕЂЕЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ



 

У садашњем облику термин књижевност ступио је у оптицај тек средином 19. века. Пре тога је више деценија владало колебање између сличних изведеница од речи књига: говорило се и „књижество“ и „књиженство“, а и сама је реч књига употребљавана у најширем смислу, да означи круг читања и писања. Из народних је песама знано да се књигом или ситном књигом називало и обично писмо на листу хартије. Вук Караџић је облик књижевност препоручио у једном напису из 1845, али се радије служио интернационалним синонимом литература.

Термин литература, који се у сличном облику јавља у мноштву европских језика, долази из латинског језика од корена littera – слово. Латинска реч litteratura настала је као превод старије хеленске речи grammatikh, чији је корен gramma такође значио слово.


Прочитај текст

БОГОСЛОВСКИ СМИСАО КЊИЖЕВНОСТИ



 

Закони византијске поетике (књижевности која је стварана у Византији и суседним областима од настанка Источног римског царства 395. године до 15. века, на грчком, сиријском и словенским језицима /народа који су прихватили византијски културни модел/ у окриљу Цркве), одговарају, у највећој вери, православном схватању књижевности. Зато се термин византијска књижевност у овој лекцији изједначава са схватањем хришћанске православне књижевности.

Културна основа византијске књижевности била је пространа и изузетно богата, поред библијске и ранохришћанске традиције, њу је чинило и предхришћанско, античко наслеђе, хеленска поезија, реторика и филозофија.

 

Прочитај текст

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ



 

Од свих уметности књижевност најнепосредније делује на човека, јер је њено уметничко средство језик којим се човек споразумева са другим људима. Назива се још и уметност речи и свакако је најраспрострањенија уметност.

Приказујући објективну стварност у сликама, књижевник износи свој доживљај те стварности, свој однос према њој. Сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело бивају прожети маштом, осећањем и мислима писца, па због тога добијају субјективни карактер, постају неки нови свет, уметнички и непоновљив свет. Уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима која треба одгонетнути преко уметничког доживљаја. Много се уметничких истина у делу крије, слути, па се дело може доживљавати (и тумачити) на разне начине. Све се у делу међусобно допуњује, прожима и обједињује у јединствену и складну целину.


Прочитај текст

ЦРКВА И КУЛТУРА (СТВАРАЛАШТВО, УМЕТНОСТ)



Латинска реч cultura, која значи узгајање, васпитање, образовање, развој, потиче од речи cultus – богопоштовање, богослужење, култ. То указује на религијске корене културе. Када је Бог створио човека, Он га је настанио у рају и заповедио му да узгаја у чува Његову творевину (Постање 2, 15). Култура, као стварање света који и нас окружује и као старање о њему, јесте делатност коју је Бог заповедио човеку. После изгнања из раја, када су се људи нашли пред неминовношћу борбе за опстанак, настали су оруђа за рад, грађевинараство, пољопривреда, уметност.


Прочитај текст

ПОЈАМ УМЕТНОСТИ И УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА, УМЕТНИЧКИ ДОЖИВЉАЈ



Уметност је посебна људска духовна делатност у којој човекова моћ обликовања, уз изражавање најдубљих мисли и осећања, условљава стварање смислених творевина нарочите вредности – уметничких дела која изазивају осећање пријатности, угодности и лепоте. Ствара један нови свет, свет уметничког дела – богат, леп и шаролик.

На самом почетку свога настајања, уметност је имала обредно и религиозно обележје (плес, песма, маска). Такође, почеци уметности везани су за рад и свакодневну делатност човека. Првобитна, примитивна уметност тежи реализму – да створено постигне што већу подударност са стварношћу (пећинско сликарство, облуци Лепенског Вира).


Прочитај текст

ДЕМЕ У ЦАРИГРАДУ
РАДИВОЈ РАДИЋ



Оно што је за древну Атину била Агора, а Форум за стари Рим, то је за Цариград представљао Хиподром – место где су се испољавале политичке тежње становника византијске престонице на Босфору. У ствари, Хиподром, који је умногоме наликовао на модерне стадионе, био је једино место где се могао окупити велики број људи – неколико десетина хиљада - и једино место где се цар могао обратити својим поданицима или они њему.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО БОРИСАВА СТАНКОВИЋА



Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу. А то је онда кад почну прве трешње да зру, и кад земља онако већ увелико зелена, почне да дише новим, летњим животом. Та је задушница најважнија јер за њу веле: да се онда мртви, целе зиме до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките цвећем. И то много. Цео гроб да им прекрију цвећем и другим зеленилом, те као да би их тиме опоменули шта се овамо, на земљи, над њима збива и догађа. Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника, али онима, старим мртвацима, који су већ и по неколико пута прекопавани, њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и не једу. Доста је њима после само помен и молитва.


Прочитај текст

ЛИТЕРАРНО ДЕЛО ПЕТРА КОЧИЋА



 

Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим. Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја!

Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају. Гробови остају неопојани ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне.


Прочитај текст

ПОЕЗИЈА ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА



Марковићев реалистички програм имао је много мање одјека у поезији него у прози: неколико социјалних песама Ђ. Јакшића, социјалистичке песме Марковићевог следбеника, касније војвођанског радикала и националисте Јаше Томића (1856-1922) и мноштво реалистичких песама Владимира М. Јовановића (1859-1898), једног од најплоднијих песника у 80-тим годинама, – а све то, изузев поменутих Јакшићевих песама, без стварне књижевне вредности. Па ипак, то је почетак социјалне поезије у српској књижевности.


Прочитај текст

О ПОЧЕТКУ СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
МИРКО АЋИМОВИЋ



У овом раду разматра се почетак српске филозофије у византијском добу њене историје, и то преко онтолошких и логичких појмова искон, бити и слово, који су постављени превођењем почетка јеванђеља по Јовану Ἐν ἀρχῆ ἦν λόγος с Искони бѣaшє Слово, онда преко превођења одабраних рукописа из Изборника Великаго кньазя Святослава Ярославича 1073 года и, посебно, преко превођења првог дела Дамаскиновog списа Πηγὴ γνώσεως, Φιλοσοφικὰ κεφαλαῖα (Посланиє Святаго Јована Дамаскина).

 


Прочитај текст

ГРАДИТЕЉСКО ДЕЛО, КОНТЕКСТ, ЗНАЧЕЊЕ: ПРИСТУПИ ПРОУЧАВАЊУ НА ПРИМЕРУ АРХИТЕКТУРЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ
ДЕЈАН ЦРНЧЕВИЋ



Рад се бави сагледавањем досада заступљених приступа у проучавању позносредњовековне архитектуре последњег сегмента трајања српске средњовековне државе, тзв. Моравске Србије (1371-1459). Запажа се да су они највећим делом били усмерени на историјску и формалну анализу архитектонског остварења. Могућност ширења хоризонта интерпретације види се у уочавању његовог социјалног контекста и сложене структуре значења.


Прочитај текст

U PRILOG JEDNOJ FILOZOFIJI STVARANJA: MAKSIM ISPOVEDNIK
VLADIMIR CVETKOVIĆ



Hrišćаnsko učenje o stvаrаnju svetа iz ničega (ex nihilo) bilo je predmet filozofskih debаtа između hrišćаnа i predstаvnikа pаgаnskih filozofskih školа počev od drugog vekа nove ere.(1) Međutim, pitanje stvaranja sveta i pre toga je zaokupljalo pažnju prvenstveno jevrejskih mislilaca koji su hteli da starozavetno učenje o postanju sveta usklade s učenjima grčkih filozofskih škola.


Прочитај текст

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ И СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: ОБЛИКАВАЊЕ ПРЕДАЊА
АНДРЕЈ ЛАУТ



Liber ambiguorum јесте једно од најзначајнијих дела св. Максима Исповедника, како се оно често наводи према наслову који му је у 9. веку дао његов први и у великом делу једини преводилац – Џон Скотус Ериугена, његова Ambigua (Књига потешкоћа) (за Грке, иза Ериугеновог израза ambiguum стоји апориа, замршеност или потешкоћа).


Прочитај текст

БЕСЕДА ЕПИСКОПА ЈОВАНА НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ



У име Оца, Сина и Светога Духа!

Драга децо, драги богослови, служећи данас Свету литургију у овом Светом храму и призвавши благодат Духа Светог на дарове да их Он освети, да покаже да их предаје нама, ми смо се у исто време, децо моја, молили Духу Богу Светоме да Он вас очисти, да вас просвети, да вас умудри, како бисте оно о чему овде будете учили искористили првенствено на ваше спасење и ваше духовно узрастање и на добро Цркве Божије и народа Божијега.


Прочитај текст

СУКОБИ И РАЗЛИКЕ У НАЈРАНИЈОЈ ХРИШЋАНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
ВЕСЕЛИН КЕСИЋ



Темељи за даљи развој хришћанске мисије и теолошког размишљања положени су у периоду од 30. до 35. године првога вијека. Црква у Јерусалиму под вођством Дванаесторице је својом одлучношћу, када су у питању потребе вјерних, и својом отвореношћу за разлике унутар заједнице припремила терен за мисионарски рад у Јелинском свијету.


Прочитај текст

ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО И НАУКА
КИПРИЈАН КЕРН



Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру, која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.


Прочитај текст

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ У СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ЖИТИЈАМА
РАДИВОЈ РАДИЋ



За српску српску хагиографску литературу, чији почеци сежу у прве године XIII века, с разлогом се може нагласити да представља репрезентативни узорак српске средњовековне књижевности. Српска житија су настала под утицајем византијских узора и у своме развоју, који је потрајао више од четири столећа, негде до средине XVII века, пролазила су кроз различите фазе.


Прочитај текст

МИЛАНСКИ ЕДИКТ КАО ДУХОВНИ ПУТОКАЗ ДАНАШЊОЈ ЕВРОПИ
ИРИНЕЈ, ЕПИСКОП БАЧКИ



Преузвишена господо и браћо, часни оци и браћо, госпође и господо, браћо и сестре, после свечаног обеда који нам је приредио град Ниш, на чему смо захвални, настављамо свој рад у поподневном заседању ове конференције, замишљен, колико сам видео из програма, не као строго академски него као слободнији дијалог – наравно, са одређеним теоретским претпоставкама и знањима.


Прочитај текст

КОНСТАНТИН XI ПАЛЕОЛОГ
РАДИВОЈ РАДИЋ



Константин XI Палеолог, четврти од шест преживелих синова Манојла II и српске принцезе Јелене Драгаш. Осим њих супружнички царски пар имао је још двојицу синова и две кћери који су умрли у детињем узрасту од куге (један од преминулих синова се такође звао Константин). Рођен је 8. јануара 1405. године у Цариграду.


Прочитај текст

ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ



Нова, школска 2012/2013. година, у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу биће започета 1. септембра, када ће у 9 часова Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован у школском храму служити Свету архијерејску Литургију. Према већ устаљеној пракси, том приликом Епископ ће произнети молитве Призива Светог Духа за благословен почетак богословског школовања у наредној школској години.


Прочитај текст

УРЕДБА О БОГОСЛОВИЈАМА СПЦ



Богословије Српске Православне Цркве су средње богословске школе у којима се ученици васпитавају и образују у духу свештеног Предања Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве, и припремају за вршење црквених служби: свештенослужитељске, вероучитељске и других, и стичу могућност уписа на високе богословске и на друге високе школе.


Прочитај текст

СОЛУНСКА БРАЋА
ЂОРЂЕ ТРИФУНОВИЋ



Као и њихови преци антички Хелени, тако су и Ћирило и Методије били поиетес, који у дело удружују борбу и трпљење, труд и осећање. Стога и њихови први знаци за бележење словенског језика нису само филолошки тражени, већ и уметнички стварани.


Прочитај текст

СРПСКИ ДРЖАВНИ САБОРИ У РАСУ
ЈОВАНКА КАЛИЋ



Недавно ce (1996) навршило осам стотина година од тренутка када je Стефан Немања одлучио да ce повуче са престола y корист свога сина Стефана, потоњег Првовенчаног краља. Он je тим поводом сазвао државни сабор да би објавио одлуку и добио сагласност. Родоначелник династије, која je означила епоху y укупној историји Срба, сматрао je 1196.


Прочитај текст

TEOLOGOJA SLIKE
TOMISLAV ZDENKO TENŠEK



Naša zapadna civilizacija počiva na religioznoj i filozofskoj baštini mediteranske kulture u kojoj se miješaju i isprepliću fi lozofske komponente helenističkog svijeta s religioznim sastavnicama kršćanstva koje ima svoje korijenje u židovskom monoteizmu.


Прочитај текст

НЕКИ ТЕОЛОШКИ И ЕСТЕТИЧКИ ПОГЛЕДИ ИЗ XIX ВЕКА НА СРПСКО ЦРКВЕНО СЛИКАРСТВО
МИОДРАГ ЈОВАНОВИЋ



Полемика ο православности српског црквеног сликарства 1886. године између неколико књижевника, сликара и историчара уметности, a поводом икона Ђорђа Крстића за нишку Саборну цркву, остаће средишње место зрелих естетичких и теолошких расправа y Србији.


Прочитај текст

МУЗА - БОЖАНСКА ПРЕМУДРОСТ
БРАНКА ВРАНЕШЕВИЋ



Једна од најзначајнијих карактеристика византијске културе и хришћанске духовности је непрекинута веза са античком културом. Наиме, хришћанско богословље и духовност тога доба изражавани су античким философским категоријама.


Прочитај текст

О ТЕЛУ И КРВИ ГОСПОДЊОЈ
ГЕНАДИЈЕ СХОЛАРИЈЕ



Будући да раније, како смо тада могли, већ одговорисмо на ваше питање о светотајинском телу и крви Господа нашег Исуса Христа, сада вам поново опширније одговарамо, јер смо вам, као преподобним, Бога узљубившим и Богом љубљеним душама, већ предали основно истинско знање о тајни.


Прочитај текст

О ПИТАЊИМА ЛИТУРГИЈСКЕ ПРАКСЕ - ПИСМО МОМЕ ЕПИСКОПУ
О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН



Са великом пажњом и интересовањем сам прочитао Упутство за литургијску праксу које сте послали 30. новембра 1972. г. клиру епархије Њу Јорка и Њу Џерсија. Потпуно разумем и делим Вашу забринутост за литургијско стање које је без сумње крајње озбиљно и засигурно потребује исправку и руковођење од стране нашег Епископата.


Прочитај текст

КРВАВА ЛИТИЈА
САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ



Покушај Краљевине Србије да са Ватиканом путем споразума загарантује Римокатолицима у својој земљи верску равноправност није успео, јер се томе успротивила Аустро-Угарска. Наиме, краљевина Србија је 24. јуна 1914. године потписала, а два дана касније већ ратификовала конкордат са Ватиканом, али је Ватикан, услед притиска Аустро-Угарске, одлагао његову ратификацију.


Прочитај текст

ARHITEKTURA I URBANIZAM U SRBIJI OD 1854. DO 1904. GODINE
ALEKSANDAR KADIJEVIĆ



Proučavanje istorije novije srpske arhitekture, za eto u pojedinim opisima F. Kanica, M. Đ. Milićevića, V. Karića i S. Stojanovića, utemeljeno je tek u periodu između dva svetska rata ogledom M. Kašanina u knjiziSrpska umetnost u Vojvodini" (1927) i antologijskim delom N. NestorovićaGrađevine i arhitekti u Beogradu prošlog stoleća" (1937).


Прочитај текст

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА НЕМАЊЕ
СВЕТИ САВА



Оче, благослови!

Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он лови овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина.


Прочитај текст

СРПСКА ЦРКВА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ



Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора 20. априла 1947., започело je разматрањем Извештаја о раду Св. Архијерејског Синода од 1941. до 1946. У саопштењу Одбора за преглед тог Извештаја, које je поднео тадашњи Епископ Банатски Дамаскин, истакнуто je да су ce "у овом времену одиграли важни и судбоносни догађаји по нашу Цркву и народ, те je ово не само извештај о раду Св. Архијерејског Синода, него и приказивање историјских догађаја који су ce десили у животу наше Цркве и народа, од почетка окупације наше земље од непријатеља до данас"


Прочитај текст

СИНАИТИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ЖИВОТУ СРБИЈЕ XIV И XV ВЕКА
АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ



Пре него што почнемо са подробнијим излагањем о Синаитима и њиховој улози у животу Србије XIV и XV века, као и са излагањем о духовном покрету везаном за њихово име, неопходно је одговорити на неколико питања. Прво питање: Откуда назив "Синаити"? Са њим је у непосредној вези и друго питање: Ко су и каквог су порекла били "Синаити"? Као и још једно: Откуда они у Србији XIV и XV века?


Прочитај текст

ПЕТА ЈЕВАНЂЕЛСКА ОМИЛИЈА
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ДВОЈЕСЛОВ



А [у оно вријеме] идући покрај мора Галилејског видје [Исус] два брата: Симона званог Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.


Прочитај текст

ПАЛАМА У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
МИЛОРАД М. ЛАЗИЋ



Пред савременом православном теологијом и црквеношћу уопште, личност и дело св. Григорија Паламе (1296-1357/9?) остаје и даље актуелна тема и жива инспирација, као и наглашена потреба сталног стваралачког повратка савремене религиозности духу аутентичног паламитског исихазма.


Прочитај текст

МИЛАНСКИ ЕДИКТ - РАСКРШЋЕ ХЕЛЕНСКЕ И ХРИШЋАНСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
СЛАЂАНА РИСТИЋ ГОРГИЕВ



Често се понавља да европска цивилизација своју колевку налази у хеленској култури, али је подједнако важно нагласити да су у садржај европске цивилизације уткане и неке идеје које своје порекло налазе у хришћанству а не у антици. То су рецимо: слобода, мултиетничност, космо-политизам, равноправност полова, идеја напретка и прогреса, за које би се рекло да воде порекло из хришћанске филозофије а не из хеленске.


Прочитај текст

ОДНОС ТЕОЛОШКЕ МИСЛИ И АРХИТЕКТОНСКЕ ПРАКСЕ
НЕВЕНА ДЕБЉОВИЋ РИСТИЋ



Присутност позноантичке културне традиције и њен утицај на архитектонско стваралаштво ранохришћанског, а тиме и рановизантијског периода, омогућава сагледавање и тумачење порекла, али и генезе архитектонских облика сакралног градитељства, која је довела до формирања органског јединства оствареног унутар грађевина централног плана са куполом у средишту.


Прочитај текст

РЕЗУЛТАТИ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА



 

Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, на основу резултата пријемног испита, који је одржан 29. јуна 2012. године у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, одредио је кандидате из парохија Шумадијске епархије који ће школске 2012/2013. године похађати први разред богословија.

 


Прочитај текст

ЗЛАТОУСТОВА ЛИТУРГИЈА И СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
АРХИЕПИСКОП ГЕОРГИЈЕ (ВАГНЕР)



Тема о којој би данас хтео да говорим можда је некимa од вас помало чудна. Са једне стране, већина људи који су добро укорењени у православно предање углавном и не помишљају да овде постоји некакав проблем.


Прочитај текст

ЦАРСКО СВЕШТЕНСТВО
ПРОТОПРЕЗВИТЕР НИКОЛАЈ АФАНАСЈЕВ



Непосредна сведочанства Писма о свештеничком служењу чланова Цркве су малобројна, али до те мере конкретна да не захтевају никаква посебна тумачења. У својој посланици апостол Петар обраћа се свим хришћанима: “И ви сами као живо камење зидајте се (οίκοδομεισθε)[1] у дом духовни, свештенство свето (εις ιεράτευμα ΄άγιον), да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа…


Прочитај текст

ЗААМВОНЕ МОЛИТВЕ
САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ



У старој Цркви чин отпуста Литургије био је врло једноставан и састојао се од благослова и отпуштања народа. Ђакон је позивао вернике да сагну своје главе ради полагања руку епископа, који је иза амвона, смештеног у централном делу храма, читао „молитву полагања руку“.


Прочитај текст

ПРИЈЕМ У ПРВИ РАЗРЕД БОГОСЛОВИЈА КАНДИДАТА ИЗ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ



Сходно Одлуци Светог архијерејског синода СПЦ, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован извршиће пријем кандидата из парохија Шумадијске епархије за упис у први разред Српских православних богословија 29. јуна 2012. године у 7 часова и 30 минута у згради Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.


Прочитај текст

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА "ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ" РЕКТОРА КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ЗОРАНА КРСТИЋА



У периоду између Васкрса и Педесетнице београдска издавачка кућа Службени гласник објавила је књигу протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу и доцента на Православном богословском факултету Универзитета у Београду Православље и модерност – теме практичне теологије.


Прочитај текст

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ЈЕДАНАЕСТЕ (2007 - 2012) ГЕНЕРАЦИЈЕ МАТУРАНАТА



 

Током Недеље Педесетнице и Недеље Светих отаца (од 6. јуна до 14. јуна) у крагујевачкој Богословији Светог Јована Златоустог одржани су матурски испити за генерацију полазника који су ово богословско училиште уписали школске 2007/2008. године, и то по поново уведеном петоразредном програму.


Прочитај текст

БИБЛИЈА И ЛИТУРГИЈА
ДР ВЛАДИМИР ВУКАШИНОВИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР



Библија је реч Божија, а Света Литургија представља речи упућене Богу које су потекле из Библије или које су њом инспирисане. И сама Анафора, поготово Анафора Светог Василија, саткана је од библијских тема и мотива.


Прочитај текст

ПОЗНАЊЕ "У ЛИЧНОСТИ"
ЈОВАН ЗИЗЈУЛАС, МИТРОПОЛИТ ПЕРГАМСКИ



Покушајмо сада да разјаснимо шта значи појам личност. Оно што је значајно јесте чињеница да личност, свакако, почива на личносном (= личном) односу. Не може се замислити сама по себи, већ само у односу према другоме. Једна личност једнако је ниједна личност.


Прочитај текст

КРАЈ ШКОЛСКЕ 2011/2012 ГОДИНЕ У БОГОСЛОВИЈИ



Према програму који је утврдио Свети архијерејски синод СПЦ, редовна настава за школску 2011/2012. годину у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу окончана је 31. маја 2012. године. На седници Наставничког савета утврђен је успех свих ученика.


Прочитај текст

OŽIVLJAVANJE POLITIČKOG ISIHAZMA U GRČKOJ PRAVOSLAVNOJ MISLI
DANIJEL P. PEJN



 

Od objavljivanja doktorske disertacije pa sve do svoje smrti 2001. godine, otac Jovan Romanidis želio je da završi posao koji je zapoeo njegov prijatelj i mentor, otac Georgije Florovski: povratak pravoslavnog bogoslovlja svetootakom izvoru. Neopravoslavna kritika modernog u osnovi napada korijene zapadne teološke i društvene misli. Obojica, Romanidis i Janaras, kritikuju Zapad, koji se temelji na Avgustinovoj teologiji. Romanidis smatra da je platonizam zaslijepio Avgustina u trima shvatanjima hrišćanskog predanja.


Прочитај текст

ПОШТОВАЊЕ СВЕТИТЕЉА
ПРОТОЈЕРЕЈ ДР ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ



 

Христос је освојио свет. Ова победа је обелодањена и откривена чињеницом да је Он створио Своју Цркву. У Христу и кроз Христа успостављена је заједница, баш као и она прва, за све који верују да је Црква Tело Христово. Кроз заједницу са Христом верни се сједињују у искреној и сагласној љубави. У овој великој заједници све границе и баријере су отклоњене.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА I
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Имао сам доста честитих и искрених пријатеља, који не само да познаваху законе пријатељства, него их и чуваху потпуно, но између свију био је један, који надмашујући све остале љубављу спрам мене, настојаше, да сви у пријатељству спрам мене толико иза њега заостану, клико и они, који ми у опће и нијесу пријатељи.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА II
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Могао бих многим још примјерима потврдити, да је слободно употребити снагу пријеваре за добро, па још и више, да се то не би требало звати пријеваром, већ похвалним разбором. Но будући да је за доказ тога доста и оно што сам рекао, било би досадно и излишно дуљити говор о томе.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА III
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Што сам до сад рекао, то исто могу рећи и о уврједи онијех, који су ме хтјели одликовати, а то исто могу навести и за доказ, да се од те части нијесам уклонио ваљда с тога, да њих осрамотим; да pак нијесам био ни високоумљем надувен, то ћу ти сад доказати. како боље будем знао.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА IV
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Василије, саслушавши ово и мало поћутавши, рече: да, кад би ти настојао био да добијеш ову службу, онда би тај твој страх био оправдан. Онај који се прогласио способним за посао, тражећи да га добије, тај се не може изговарати незнањем, кад штогод погријеши, јер је сам себи одузео могућност таквог изговора наметањем и отимањем за службу, те не може рећи, да је против воље и на силу учинио зло, јер је по слободној вољи и жељи на то доспио.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА V
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



Довољно сам већ показао, колико вјешт мора бити учитељ у борби за истину. Но уз то имам још и друго њешто споменути, што је узроком небројене опасности, управо боље да речем, није оно узрок, већ управо они, који са тијем не знају владати као што треба, јер посао је то по себи врло спасоносан и од користи, само кад се за њега нађе добрих и ревних људи.


Прочитај текст

ШЕСТ КЊИГА О СВЕШТЕНСТВУ - КЊИГА VI
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ



И тако ти је овдје, као што си чуо. А како ћемо издржати тамо, кад будемо морали давати рачун за сваког од вјерних? Тамо није казан стид, него нас очекује вјечна погибао. Јер о ономе: слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, и ако сам напријед говорио, не ћу ни сада да ћутим, јер страх од те пријетње непрестано потреса душу моју.


Прочитај текст

ТЕОЛОГИЈА ДИЈАЛОГА ПО СВ. МАРКУ ЕФЕСКОМЕ
ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ, ЈЕРОМОНАХ



 

Св. Марко Евгеник, митрополит ефески (1391-1444) велики светитељ Божји и један од најзначајнијих Отаца и Учитеља Цркве у новија времена, од својих савременика називан Новим Василијем, Новим Богословом и Атлантом Православља, данас је, нажалост, веома слабо познат не само широј црквеној, него и богословској јавности - у новијем, техничком значењу те речи.


Прочитај текст

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА (МОДЕРНА, АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНА КЊИЖЕВНОСТ, САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ)
НОВИЦА ПЕТКОВИЋ



На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам. Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам.


Прочитај текст

О ТРИЈАДАМА СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ
ЈОВАН МАЈЕНДОРФ



Духовни и умни див православне Византије – Свети Григорије Палама – монах, архиепископ и истакнути богослов, већину свога живота посветио је богословској расправи о основној истини: Живога Бога је могуће познати кроз лично искуство, јер је и Он Сам проживео Свој живот са човеком.


Прочитај текст

МЕСТО И УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ У ДИЈАЛОГУ СА ДРУГИМ ХРИШЋАНИМА
ЗЛАТКО МАТИЋ, ЂАКОН



Часни Оци, учена господо професори, драги домаћини из Духовног центра који носи име великих угодника Божијих Светих Новомученика крагујевачких, драга браћо и сестре, Радост, част и одговорност представља ми чињеница да сам вечерас са вама и да вашој љубави могу да понудим мисли уоквирене изузетно важном темом места и задатака Православне Цркве у дијалогу са онима са којима нисмо у литургијском општењу, а називамо их браћом хришћанима.


Прочитај текст

САБОРСКА ПОСЛАНИЦА АМФИЛОХИЈА, ЕПИСКОПА ИКОНИЈСКОГ
АМФИЛОХИЈЕ, ЕПИСКОП ИКОНИЈСКИ



И пре него што сам добио писмо од ваше љубави, до мене је био дошао глас о чистоти ваше вере и о вашем излагању опасностима и о вашем трпељивом подношењу страдања Христа ради и о томе колико је чврста ваша љубав према Богу и ваша будућа нада.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ I
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



У словенским сеобама на Балкан у току 6. и 7. века Срби су се највећим делом сместили у планинској унутрашњости западног дела Полуострва, заузевши тако средишњи положај између источне и западне скупине јужнословенских племена. Тај смештај одиграће значајну улогу у историји и култури српског народа.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ II
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Историјске околности које су довеле до застоја наше средњовековне културе погодовале су развоју народног усменог стваралаштва. Феудални поредак у средњем веку није до краја разорио родовско-племенске односе и установе на нашем селу. Они су се "испод коре феудалног друштва" очували кроз цео средњи век, нарочито у унутрашњем, планинском подручју, да би с доласком Турака доживели прави препород и одржали се све до почетка грађанске цивилизације у 18. и 19. столећу, а у неким крајевима све до 20. столећа.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ III
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Преокрет с далекосежним последицама у српској историји наступио је с великом сеобом (1690), када је знатан део народа с патријархом Арсенијем III Чарнојевићем на челу пребегао из Турске и настанио се на подручје тадашње Угарске.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ IV
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Све до 70-их година 18. века српска просвета и књижевност задржале су претежно црквени карактер. Промене које су тада наступиле дошле су извана, под притиском. Културна и религиозна оријентација Срба према Русији није одговарала интересима Аустрије, као што јој није одговарала ни чињеница што су Срби живели у некој врсти политичке и културне изолације, и зато је предузела кораке да их што чвршће укључи у друштвено-политички и културни живот монархије, да их интегрира.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ V
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



У другој половини 18. и почетком 19. столећа народна песма заједно с другим облицима усменог стваралаштва живи несмањеном снагом на целом подручју патријархалне културе. Епска песма као највернији пратилац историје доживљава процват у устаничкој Србији.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ VI
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Славеносербски писци с краја 18. и почетка 19. века, који су успешно остварили Доситејев програм европеизације српске књижевности, показали су мало разумевања за другу не мање важну страну тога програм, за његове демократске, народне тежње.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ VII
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



У 1847, најзначајнијој књижевној години у српској литератури 19. века, појавиле су се четири књиге које су значиле тријумф народног језика: Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића. 


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ VIII
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Реализам у српској књижевности обухвата доста широку, занимљиву и разноврсну панораму књижевних појава у великом временском распону. Први реалистички писци јавили су се 60-тих година 19. столећа, у јеку романтизма. Од 70-тих година до краја века реализам је водећи књижевни правац.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ IX
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Назив модерна, одомаћен у Хрвата и Словенаца, може се употребити и у српској књижевности као име за раздобље, које се завршава с првим светским ратом. Почеци тог раздобља мање су изразити. Извесне наговештаје имамо већ средином последње деценије прошлог века с часописом "Српски преглед" Љ. Недића (1895, са свега десет бројева).


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ X
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Први светски рат насилно је пореметио ритам развоја српске књижевности. Многи писци страдали су у рату, међу њима и главни носиоци модерног уочи рата (Дис, Бојић, Ускоковић), други који су тек почињали заустављени су у свом развоју, трећи се због рата нису могли појавити на време.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XI
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Двадесете и тридесете године овог века, иако друштвено-историјски припадају истој епохи, књижевно чине два раздобља, од којих је свако понудило свој модел литературе: прво антиреалистички, авангардни, у бити ларпурлартистички модел, а друго – модел чије су битне саставнице реализам и друштвена ангажованост. Други модел поетички се изграђује у књижевним борбама 30-их година а пуну потврду добија у књижевности народноослободилачке борбе и социјалистичких преображаја.


Прочитај текст

КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XII
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ



Рат је завршен, револуција победила. Читава књижевност била је заокупљена догађајима које је проживљавала земља. Они су постали не само њен предмет него и основно мерило њене вредности. Тих година често је понављано мишљење да књижевност "заостаје за нашом савременом стварношћу", па писци нису испунили свој дуг према револуционарној борби и према социјалистичкој изградњи.


Прочитај текст

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА
ПАВЛЕ ИВИЋ



Jезик је основно оруђе културе сваког народа. У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је у другим релацијама, чиме се развој у знатној мери усмерава. 


Прочитај текст

СТАЗАМА АУТЕНТИЧНЕ ДУХОВНОСТИ
КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ



Из дела апостолских ученика и сачуваних сведочанстава о животу ране Цркве јасно се види да су се први хришћани изнад свега старали да и деца њихова усвоје веру у близину Божију, да крену путем који води ка вечној и непролазној, радосној и светлошћу неизрецивом обасјаној заједници са Богом и свима светима.


Прочитај текст

ЦРКВА И ИЗАЗОВИ АДОЛЕСЦЕНТСКОГ ДОБА
КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ



Блумово искуство: он је са 15 година први пут узео Јеванђеље у руке, приступивши читању изазивачки, дрско, тек да би својим љубопитљивим умом испитао имају ли икаквог смисла вредности којих се придржавају његови побожни родитељи, да би, неочекивано за себе самог, доживео силовит унутрашњи преокрет и осећај Христовог реалног присуства.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ – 26. НОВЕМБАР 2011. ГОДИНЕ



Пут спасења у Цркви Христовој незамислив је ако пастири стада Божијег своју мисију не буду градили по примеру који је оставио Свети Јован Златоусти – суштинска је порука црквеног прослављања овог светитеља у крагујевачкој Богословији која за свог патрона има овог дивног Божијег светитеља.

 


Прочитај текст

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ДЕСЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ (2006-2011) МАТУРАНАТА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ У КРАГУЈЕВЦУ



Током седме Недеље по Пасхи (Светих Отаца Првог васељенског сабора) у крагујевачкој Богословији Светог Јована Златоустог одржани су матурски испити за генерацију полазника који су ово богословско училиште уписали школске 2006/2007. године, и то по поново уведеном петоразредном програму.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2010. ГОДИНЕ



Најпре богослужењима у школском граму Златоустове богословије у Крагујевцу – бденијем, у четвртак, 25. новембра, па Литургијом на дан празника, у петак, 26. новембра – која је предводио Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, као и духовним програмом припремљеним од ученика Богословије, прослављен је дан у који се Црква Божија сећа личности великог васељенског учитеља и патрона крагујевачког богословског училишта.


Прочитај текст

ПАТРИЈАРАШКИ БЛАГОСЛОВ ЦРКВИ БОЖИЈОЈ У ШУМАДИЈИ И БОГОСЛОВИЈИ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ У КРАГУЈЕВЦУ



Храм, посвећен Светом Сави Српском, који православни верници Шумадије и Крагујевца граде већ две деценије у насељу Аеродром, непосредно поред Богословије Светог Јована Златоустог, сведочећи, као и древни хришћани, да и данас храмовно уздизање на мучеништву почива, освештао је у недељу, 24. октобра 2010. године на Евхаристијском


Прочитај текст

СУСРЕТ ОЦА ЏОНА БЕРА, ДЕКАНА ЊУЈОРШКЕ ПРАВОСЛАВНЕ АКАДЕМИЈЕ СВЕТОГ ВЛАДИМИРА, СА КРАГУЈЕВАЧКИМ БОГОСЛОВИМА



Након што је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду учествовао на свечаностима поводом почетка нове школске године и одржао неколико предавања (Изазов наше садашњости и испитивање прошлости - иднентитет Христов и  наш идентитет у Христу; Задаци православне теологије у XXI веку - генеза и лимити неопатристичке синтезе и специјализација или фрагментација богословља), протојереј др Џон Бер (John Behr), професор и декан Академије Светог Владимир у Њујорку (St. Vladimir's Orthodox Theological Seminary), посетио је, у пратњи професора Богословског факултета Владана Перишћа, 16. октобра, крагујевачку Богословију Светог Јована Златоустог.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ – 26. НОВЕМБАР 2009. ГОДИНЕ



Ученици и професори Златоустове богословије у Крагујевцу, уз учешће гостију из сестринских богословских училишта, људи добре воље који помажу црквену просвету, представника Министарства вера Републике Србије и бивших ученика, окупљени око свога архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована, евхаристијски сједињењем са Господом кроз Литургију свога патрона, 26. новембра, на дан када Црква прославља и сећа се великог васељенског учитеља и оца, прославили су школску славу.


Прочитај текст

У ПАРИЗУ ПОСЕТИЛИ КРАГУЈЕВАЧКУ БОГОСЛОВИЈУ



Током посете Шумадијској епархији група професора Института Светог Сергија у Паризу (протојереј Никола Црнокрак, декан, свештеник Живко Панев, Joost van Rossum) са групом студената из разних земаља света сусрели су се са Епископом шумадијским Господином Јованом, да би затим обишли крагујевачке цркве, Богословију Светог Јована Златоустог, Радио Златоусти...


Прочитај текст

УЧЕШЋЕ НА МОЛИТВЕНИМ СВЕЧАНОСТИМА ПОВОДОМ СЕДАМ ВЕКОВА ОД ПОДИЗАЊА МАНАСТИРА ТРЕСИЈА НА КОСМАЈУ



Три значајна јубилеја – седам векова од подизања, три стотине година од прве обнове и седамдесет година од започињања последње обнове Светоархангелског манастира Тресија прослављени су Светом литургијом коју је служио епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење епископа липљанског и игумана манастира Дечана Господина Теодосија и уз сабрање више хиљада верника Шумадијске епархије и гостију из Београда и других крајева, међу којима су били и ученици и професори Богословије Светог Јована Златоустог.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ – 26. НОВЕМБАР 2008. ГОДИНЕ



Средишњи чин прослављања светог Јована Златоустог – заштитника крагујевачког богословског училишта, била је света Литургија коју је служио архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Господин др Амфилохије уз саслужење епископа шумадијског Господина Јована, духовног надзиратеља полазника ове школе.


Прочитај текст

ПРОСЛАВА ХИЉАДУШЕСТОГОДИШЊИЦЕ УПОКОЈЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ О СЛАВИ БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2007. ГОДИНЕ



Претпразништво славе богословског училишта у Крагујевцу било је посвећено великом јубилеју – хиљадушестогодишњици упокојења светог Јована Златоустог, патрона школе, када је одржан православни симпосион о богословљу овог великог васељенског учитеља.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВАМБАР 2005. ГОДИНЕ



Литургијско сабрање око надлежног епископа - Господина Јована шумадијског, суштина ове славе, на којем је професор Александар Сенић рукоположен у чин ђакона, символизовало је оно што се ученицима свкодневно предаје: живот у Цркви је љубавна заједница коју окупљају дарови Духа Светога.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2004. ГОДИНЕ



Свети Јован Златоусти, патрон Богословије у Крагујевцу, прослављен је, уз учешће многобројних гостију, светом архијерејском Литургијом, коју је служио епископ будимљанско - никшићки Господин Јоаникије, изасланик Светог архијерејског синода СПЦ, уз саслужење епископа шумадијског Господина Јована, представника других богословских школа и професора.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2003. ГОДИНЕ



Вишевековни живот у Шумадији по науку Господа Исуса Христа омогућава савременицима да често, убирајући плодове богонадахнутог предања, обележавају и славе спомене оваплоћене хришћанске историје са поносом и са у Цркви утемељеним уверењем да их у будућности чака вечни живот по благодати Духа Светог.


Прочитај текст

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ, 26. НОВЕМБАР 2002. ГОДИНЕ



Велики број најугледнијих личности наше Цркве (митрополит црногорско приморски Господин др Амфилохије, митрополит дабробосански Господин Николај, епископ средњоевропски Господин Константин, епископ пожаревачко-браничевски Господин др Игнатије, ректори богословија у Нишу и Цетињу), као и много других угледника, са домаћинима, епископом шумадијским Господином Јованом, ректором протојерејом др Зораном Крстићем и школским добротвором Милицом Квајић из Канаде, на слави Златоустове Богословије у Крагујевцу, посведочили су велике наде Цркве и народа у црквену просвету.


Прочитај текст

ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ 2002/2003. ГОДИНЕ И ПРВИ БЛАГОСЛОВ НОВОГ ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА, 2. СЕПТЕМБАР 2002. ГОДИНЕ



На велику радост ученика и наставника Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, и сам се радујући, како рече, прихватио је позив ректора ове црквено-просветне установе протојереја др Зорана Крстића да, сутрадан по устоличењу, посети Богословију и учествује на благодарењу поводом почетка нове школске године.


Прочитај текст

ОСВЕЋЕЊЕ БОГОСЛОВИЈЕ О ШКОЛСКОЈ СЛАВИ – 26. НОВЕМБАР 2001. ГОДИНЕ



На дан светог Јована Златоустог, заштитника крагујевачких богослова, Његово преосвештенство Господин Василије (Качавенда), епископ зворничко-тузлански и администратор Епархије шумадијске освештао је школски храм и ново школско здање, служио је свету Литургију и пререзао је славски колач. Скуп угледника и заслужних за подизање новог училишта био је прилика за одавање признања и исказивање благодарности свима који помогоше ово богоугодно дело.


Прочитај текст

ПРОГЛАШЕЊЕ САМОСТАЛНОСТИ БОГОСЛОВИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ - У ОКРИЉУ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ



Ауторитет оснивача и препознатљиви резултати остварени током четворогодишњег постојања као Одељења београдске Богословије Светог Саве, издејствовали су да Свети архијерејски сабор СПЦ, на ванредном новембарском заседању 2000. године, одлучи да школа прерасте у самосталну Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.


Прочитај текст

ОСНИВАЊЕ ОДЕЉЕЊА БЕОГРАДСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ САВЕ У ГРОШНИЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА – ВЕЛИКИ БОЖИЈИ ДАР



Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу основана је иницијативом епископа шумадијског др Саве Вуковића, који је Шумадијском епархијом, као њен други епископ, управљао од 1977. до 2001. године. На његов предлог, Свети архијерејски сабор Српске православне Цркве саглашава се да од школске 1997. године почне са радом у Шумадијској епархији Одељење Богословје Светог Саве у Београду, које је у том статусу било до 2000. године.


Прочитај текст

НЕПРОМЕНЉИВА ИСТИНА СПАСЕЊА
ЈАРОСЛАВ ПЕЛИКАН



Као и све богословске замисли Светог Максима Исповедника, идеја о обожењу потицала је из хришћанске древности и била је уобличена употребом код грчких отаца. Спасење схваћено као обожење било је предмет хришћанске вере и поруке Светог писма. Сврха молитве Господње била је да укаже на тајинство обожења. Крштење се вршило „у име животодавне и боготвореће Тројице“ (Максим Исповедник, Аскетски живот 2, PG 90: 913).


Прочитај текст

О СТВАРИМА ПРИВАТНИМ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ



Молитва и завет матере Григоријеве

Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“


Прочитај текст

SRPSKA UMETNOST U SREDNJEM VEKU
SVETOZAR RADOJČIĆ



Srpska umetnost srednjeg veka živela je u unutrašnjim oblastima Balkana. Samo prvi, početni, oblici srpske srednjovekovne umetnosti nastali su na etničkoj periferiji srpskog područja, na istočnoj obali Jadrana, u prostoru između Drača i Splita. Ta veoma skromna umetnost pripadala je kulturi Zapadne Evrope i jedva se razlikovala od susedne starohrvatske umetnosti; ugasila se krajem XII veka.


Прочитај текст

NAJSTARIJA SRPSKA UMETNOST DO KRAJA XII VEKA
SVETOZAR RADOJČIĆ



Srbi se prvi put u pisanim izvorima spominju 822. godine, u franačkim analima, i to dosta neodređeno: »Sorabi, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur«. U to doba su Sloveni na Balkanu već pod jakim uticajem kulturnijih suseda, Vizantinaca, i preostalih Romana na obali Jadrana. Prve reči iz oblasti arhitekture Srbi primaju od Romana; reč arca pretvaraju u raka, castellum u kostol, magister u mojstir, altare u oltar, reč basilica u bješka, itd.


Прочитај текст

ZRELI RAŠKI STIL
SVETOZAR RADOJČIĆ



 

Prvih decenija XIII stoleća srednjovekovna Srbija postaje kraljevstvo (1217), a srpska crkva dobija samostalnost (autokefalnost) kao arhiepiskopija (1219). Nemanjin sin Stefan Prvovenčani i njegova dva starija sina, Radoslav i Vladislav, pod jakim su uticajem najmlađeg Nemanjinog sina Rastka, kasnijeg princa monaha Save, koji je postao prvi srpski arhiepiskop i koji je odigrao odlučujuću ulogu u političkoj, verskoj i kulturnoj istoriji Srba u vremenima između 1200. i 1235.


Прочитај текст

SRPSKA UMETNOST OD KRAJA XIII VEKA DO BITKE NA MARICI 1371
SVETOZAR RADOJČIĆ



U prelaznim godinama između XIII i XIV veka država Nemanjića bila je u teškoj političkoj krizi. Sukob između braće, kraljeva Dragutina i Milutina, pretvorio se u unutrašnji rat. Tek posle konačnog izmirenja braće i podele vlasti, posle koje je Milutin postao stvarni vladar zemlje, Srbija počinje naglo jačati.


Прочитај текст

UMETNOST POMORAVLJA I PODUNAVLJA OD 1371. DO 1459. GODINE
SVETOZAR RADOJČIĆ



Oko 1375. godine formirao se u državi kneza Lazara poslednji stil srpske srednjovekovne arhitekture, takozvana moravska škola. U vremenima opšte nesigurnosti, stalnih ratova i teških poraza u sukobima s Turcima, nastao je stil koji svakako spada među najplemenitije plodove srpske srednjovekovne umetničke kulture. U istoriji stare srpske umetnosti nisu uvek vladali uravnoteženi odnosi između arhitekture i ostalih grana umetnosti. Arhitektura stare Raške izuzimajući Studenicu i, možda, Banjsku, bila je diskretna, često jako natkriljena slikarstvom.


Прочитај текст

МОЛИТВА СВЕТОМ ЈОВАНУ ЗЛАТОУСТОМ
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ПОПОВИЋ



Најречитији у роду људскоме молитвениче Божји, свети оче Јоване Златоусте, ево нас к теби са муцавим молитвама нашим. Немој нас одбацити, јер у свакој одмуцаној молитви нашој ево целог срца нашег, ево уздаха наших, ево вапаја наших!


Прочитај текст

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ



Живот Златоуста био је тежак и буран. То је живот подвижника и мученика. Међутим, Златоуст се није подвизавао у својој келији, нити пак у пустињи, него усред животне таштине, усред света, на епископском престолу, на катедри проповедника. Био је и мученик, али не до крви.


Прочитај текст

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
ЈОВАН МАЈЕНДОРФ



Свети Јован Златоусти је без икакве сумње најпопуларнији од Отаца Цркве. Популарност је стекао још за живота захваљујући својим несвакидашњим људским квалитетима. Није нам познат датум његовог рођења, приближно то је 344. или 354. година. Умро је 407. године. Његово црквено служење отпочело је у време владавине императора Теодосија Великог (380-395), то јест у време великих реформи.


Прочитај текст

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ, ЈЕРОМОНАХ



Живот Јована Златоуста је живот једног Христовог пророка и апостола, живот подвижника и мученика, јер је Златоуст био, по речима о. Јустина Поповића, „живо ходеће Јеванђеље“. Ретко је који међу Оцима Цркве живео и доживео тако крстоносан пут истинског Христовог следбеника као што је то био Јован Златоуст.


Прочитај текст

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован

Предавања

Српски језик и књижевност, I разред:
предавања 2012/2013
Српски језик и књижевност, II разред:
предавања из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, III разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Српски језик и књижевност, IV разред:
предавања
из књижевности 2012/2013
Авангарда у књижевности

Препоручујемо